Tabu koji košta

Zašto mi je fokus na klima-uređaju dok pokušavam da obavim radne zadatke? 

Da mi je neko pre nekoliko godina rekao da će mi na poslu najveći izazov biti klima-uređaj, verovatno bih mu rekla da je poludeo. Danas, međutim, skoro svakodnevno vodim bitku sa termostatom, bilo da je leto ili zima. Pet minuta se smrzavam, sledećih pet kao da sam usred pustinje. I sve vreme pokušavam da ostanem fokusirana na rad, trudim se da se setim reči koja mi je iščezla iz misli i da ne delujem kao da sam upravo završila kardio trening. 

Dobro došli u peri/menopauzu, fazu života o kojoj se vrlo malo govori u poslovnom okruženju. 

 

Valung ne pita da li ste u krevetu na Salajci, stanici metroa u Zapadnom Kensingtonu ili na poslovnom sastanku. Ubrzan puls, nervoza bez razloga, lupanje srca i krvni pritisak koji luduje postali su moja svakodnevica. U svetu koji meri produktivnost po brojkama i ispunjenim rokovima, retko se meri ono nevidljivo – snaga koja mi treba da se dozovem kada mozak stane usred rečenice, kada nagla vrućina preseče razgovor sa kolegama ili kada noć bez sna smanji efikasnost više nego bilo koji "burnout".  

Dok se trudim da ignorišem "brain fog", koji se kao nova najbolja drugarica ne odvaja od mog mozga, tragam za odgovorom, jesam li i dalje dovoljno produktivna? Pitam sve redom: drugarice, doktore, Google, društvene mreže i ChatGPT, listam istraživanja, čitam tekstove o toj temi, skoro pa panično i u nadi da ću naći odgovore. Sa ekrana me gađa statistika, kroz maglu, i to direktno u srce: 

• CIPD (UK) 2023: 73 odsto zaposlenih žena u dobi 40–60 godina ima simptome menopauze, kod 67 odsto simptomi imaju negativan uticaj na posao. 

• Ibec/Irska: 84 odsto žena u peri/menopauzi navodi negativan uticaj simptoma, više od jedne trećine razmišlja o napuštanju posla. 

• Catalyst globalno istraživanje: 84 odsto ispitanica smatra da je potrebna veća podrška na poslu; veliki broj žena skriva simptome. 

• IHE: ekonomika u skandinavskim zemljama pokazuje da se zbog opterećenja simptomima i odsustva žena u peri/menopauzi smanjuje efikasnost i rastu troškovi i po osobu i po društvo. 

• Bloomberg, koji se poziva na studiju Mayo Clinic iz 2023: američka ekonomija godišnje gubi 26,6 milijardi dolara zbog izgubljene produktivnosti i zdravstvenih troškova kod zaposlenih sa simptomima peri/menopauze. 

Ponavljam u sebi: američka ekonomija godišnje gubi 26,6 milijardi dolara zbog peri/menopauze. Da li sad, nakon ovog podatka, osećam još veću krivicu nego kad sam bila blažena u neznanju o ekonomiji i samo sa simptomima? Da. 

Da li bi trebalo da osećam krivicu uopšte? Ne. 

Pa šta da radimo, ima li rešenja, ima li ideje o rešenju i ima li volje za rešenjem? Dok se pitanja množe brzinom svetlosti, vidim tračak nade, iskače link: "Deloitte accredited as first peri/menopause friendly workplace in Australia". 

Moram da saznam više: zašto je kompanija kao što je Deloitte ovu temu praktično uvrstila u svoj poslovni kurikulum? Bilo mi je bitno da čujem i priče zaposlenih žena i mišljenje same kompanije. 

Kako zagovaranje promena može da uspe 

O rušenju tabua o peri/menopauzi iz ličnog ugla, za Bloomberg  Businessweek Adria govorila je Gina, partnerka u sektoru revizije i osiguranja, Deloitte Australia: 

"Nikada nisam mislila da ću o menopauzi razgovarati na poslu. Nisam o tome pričala ni sa svojom majkom. Kada su me pozvali da se pridružim programu koučinga o menopauzi, ljubazno sam odbila. Menopauza? Valunzi? Koliko to može biti loše? 

Bloomberg Businessweek Adria

Ispostavilo se, prilično loše. Noćima sam se budila u  dva ujutro, znojila se kao u sauni, srce mi je lupalo kao da sam trčala maraton, a nisam mogla ponovo da zaspim. Zglobovi su me boleli kao da imam 90 godina. Tokom sastanaka bi mi znoj curio niz lice dok sam pokušavala da izgledam sabrano i profesionalno. Kako su se simptomi gomilali, menopauza je počela da upravlja mojim životom. 

Najgore nije bilo fizički, već gubitak samopouzdanja. Od žene koja voli izazove postala sam neko ko ih izbegava, ubeđena da sam ‘pri kraju’ karijere sa 50 godina. Na kraju sam odlučila da pokušam s hormonskom terapijom. U roku od mesec dana, 95 odsto simptoma je nestalo, anksioznost se povukla i ponovo sam se osećala kao ja. 

Dugo je menopauza bila tabu tema, ali vremena se menjaju. (Nakon što sam se pridružila grupnom koučingu i učestvovala u Menopause Cafes) otvoreni razgovori sa koleginicama doneli su mi ogromnu korist. Ako moja iskrenost može pomoći nekome drugom, ponosna sam na to. Ljudi sve više pričaju o ovome i svest raste. Nadam se da će moja generacija biti poslednja koja će osećati nelagodu da o menopauzi govori otvoreno." 

Nakon ovog iskustva Gina je postala "Menopause Champion for Deloitte". 

Gina i ja živimo i radimo na više od 15.000 kilometara udaljenosti, u različitim kulturološkim i sociološkim okruženjima, a opet se u ovom životnom razdoblju razumemo kao da smo najrođenije. Zamislite samo koliko nas ima, koliko ima žena u najudaljenijim delovima sveta, a tek koliko ima žena koje su bukvalno tu pored nas, blizu u kancelariji, koje u svojim poslovnim okruženjima vodimo bitke same sa sobom? 

Prognoze: do 2050. godine na planeti će biti 1,6 milijardi žena starijih od 50 godina. 

Ako razmislimo zdravorazumski, poslovno okruženje mora da se prilagodi toj statistici. Među prvima, tu promenu je započeo upravo Ginin poslodavac, kompanija Deloitte Australia. Tamo tema peri/menopauze više nije neizgovorena, privatna stvar o kojoj se šapuće između prijateljica — kompanija je postala prva u Australiji sa zvaničnom akreditacijom "peri/menopause friendly workplace", prepoznajući da se podrškom ženama u ovoj fazi života ne gradi samo empatija, već i otporniji i produktivniji timovi. 

"Naša strategija za menopauzu primenjuje se u celoj firmi i kroz konkretne programe i kroz već postojeće politike i prakse. Pružamo podršku ženama, kao i nekim nebinarnim i transrodnim osobama koje prolaze kroz perimenopauzu i menopauzu“, objašnjava Karen Stein, partnerka i šampionka inkluzije u Deloitte Australija. 

Od edukacija i podizanja svesti na izvršnom nivou, preko formalizovanih grupnih koučing sesija, pa sve do Menopause Cafes, sigurnih prostora u kojima se razgovara bez stigme. Dakle, cilj je da se peri/menopauza uvede u svakodnevni poslovni dijalog. 

"Kroz ove inicijative nastojimo da normalizujemo razgovor o menopauzi, uklonimo stigmu i obezbedimo veću podršku našem timu", dodaje Stein. 

Kompanija je u svoje poslovanje uvrstila i nešto što se zove Deloitte Flex i Wellness Policy, fleksibilno radno vreme i korišćenje dana za oporavak. Čak su i praktični detalji u kompaniji deo velike podrške: proizvodi za menstruaciju u svim toaletima, mogućnost kupovine malih ventilatora za sto, hibridni rad… 

Budi nežna prema sebi u kulturi visokih performansi 

Rezultati ovakvog pristupa? Vrlo konkretni. Zaposlene žene u periodu od 40 do 60 godina, zapravo one koje su na sredini svoje karijere, ali i na rukovodećim pozicijama, kažu da je ovakav pristup doneo olakšanje, osećaj razumevanja i sigurnost da nisu same. 

Jedna partnerka i šampionka za menopauzu u sektoru revizije i osiguranja Deloittea kaže: 

"Kao i mnogi drugi, odrasla sam verujući da se o menopauzi razgovara isključivo sa lekarom. Program koučinga o menopauzi na radnom mestu promenio je moje mišljenje omogućio mi je otvorene, iskrene razgovore sa koleginicama koje prolaze kroz slične stvari. Svaka sesija pomogla mi je da bolje razumem sopstvene simptome, da čujem kako se drugi nose sa njima i koje strategije koriste u ovoj novoj fazi. Danas, kao šampionka za menopauzu u kancelariji u Brizbejnu, želim da pomognem drugima da prepoznaju simptome i budu nežniji prema sebi u kulturi visokih performansi." 

Karen Stein objašnjava da je ključ bio u slušanju žena: 

"Najveći izazov je da ne pretpostavljate potrebe zaposlenih, već da ih stvarno razumete. Dobre namere mogu dovesti do kreiranja politika i programa, ali ako oni ne odgovaraju stvarnim potrebama zaposlenih u ovoj životnoj fazi, neće doneti stvarne promene.“  

Deloitte navodi da su kroz sve nabrojane aktivnosti uspeli da ojačaju liderstvo, zadrže zaposlene, a stvorili su i kulturu u kojoj žene mogu da napreduju bez zdravstvenih barijera. 

Too good to be true? Iliti - peri/menopauza u Adria regionu i dalje tabu 

I dok nam svima korporativna kultura u dalekom Deloitteu deluje kao savršena bajka, surova realnost statistike u Adria regionu baca ovu pozitivnu priču u drugi plan, barem nama "s ove strane bare". 

Istraživanje "Uticaj menstruacije i (peri)menopauze na radni život žena u Hrvatskoj/Reproduktivno zdravlje žena i uslovi rada" koje je urađeno u saradnji Centra za edukaciju, savetovanje i istraživanje i kompanije za konsalting "pstaboo", objavljeno 2025. godine, postavlja pitanje: imaju li zaposlene žene u Hrvatskoj drugačiji tretman? 

Hrvatice kažu: 

"Pitali su me  u trenutku naleta vrućine ‘Pa šta je tebi?’, ponavljali su mi ‘daj, fokusiraj se’, govorili su mi  ‘ne sme biti grešaka’ dok su se greške drugima redovno tolerisale." 

“Muškarci te simptome ne shvataju i često nas etiketiraju kao lenje, naporne i razmažene." 

Manje angažovanje na odgovornim zadacima, gubitak određenih ugovora. 

"Smanjena su mi ovlašćenja i prebačena na mlađu koleginicu." 

"Najviše pamtim komentare u vezi sa znojenjem i moju potpunu nemogućnost da budem ljubazna i nasmejana, na šta sam navikla ljude u svom radnom okruženju." 

"Perimenopauza nije samo lična faza, to je zdravstveno stanje koje i te kako utiče na radnu sposobnost i dobrobit žena. Naše istraživanje pokazuje da većina njih oseća simptome poput umora, nesanice, valunga i problema s koncentracijom, ali uprkos tome čak 74 odsto ne dobija nikakvu podršku na radnom mestu. U Hrvatskoj još uvek nedostaje svest i sistemska podrška, a poslodavci često percipiraju menopauzu kao privatnu stvar, ne kao deo radnog zdravlja, odnosno dobrobiti na radnom mestu. Zbog toga žene ćute, trpe i skrivaju simptome, što negativno utiče i na njih i na radnu okolinu", tumači rezultate istraživanja za Bloomberg Adriju Anamarija Tkalčec iz CESI-ja i dodaje: 

"Ta tišina nije slučajna, ona je posledica duboko ukorenjenih tabua, srama i straha; čak 44,6 odsto žena nikada nije podelilo svoje poteškoće s nadređenima. U radnim sredinama koje ne prepoznaju reproduktivno zdravlje kao legitimnu temu, ćutnja postaje mehanizam preživljavanja i to ima cenu: emocionalnu, zdravstvenu i profesionalnu." 

Petra Salarić, osnivač kompanije "Pstaboo", koja je zajedno s Anamarijom inicirala pomenuto istraživanje i čija firma radi konsultacije sa kompanijama na razbijanju tabu tema, kaže da nju ova statistika ne čudi, jer su tabui duboko ukorenjeni u društvo, pa samim tim i u naše vrednosti, norme i predrasude. 

Bloomberg Businessweek Adria

Petra je za Bloomberg Adriju govorila iz sopstvenog iskustva: 

"Kompanije s kojima  sarađujem najčešće jesu progresivne, ne samo jer imaju novac za ulaganje u dobrobit zaposlenih već i zato što prepoznaju da su to teme kojima se treba baviti." 

Ona ističe da prepoznavanje tema menstruacije i perimenopauze u kompanijama ne znači da su te teme za te kompanije prestale da budu tabu, već znači da menadžment želi da pronađe načine da se bavi svojim zaposlenima i njihovim problemima. "Jer nije cilj da mi o njima non-stop pričamo, već da stvaramo kulturu da možemo razgovarati o tabu temama kada one postanu problem za nas", naglašava Petra. 

Otpor uvek postoji. "Daću primer jednog sastanka gde sam razgovarala s timom koji je odgovoran za edukaciju, kako bih održala radionicu na temu zdravlja žena na liderskim pozicijama, i to za celo jedno područje u Evropi. Jedna članica tima pokušavala je da me sabotira sve vreme, jer su njoj teme ‘tabua’ bile bez veze i nije videla vrednost. Pet dana kasnije poslala mi je mejl izvinjenja i zahvalnosti, jer je tek nakon razgovora postala svesna koliko njeni sopstveni tabui diktiraju to kako se ona ponaša s ljudima i kako skriva određene stvari. Nakon toga ta žena je postala glavna zagovornica za radionicu i preuzela odgovornost da se obezbedi budžet. Ali trebalo je da prođe taj određeni period kako bi ona sama mogla postati svesna svog ponašanja." 

Prema Petrinim rečima, kompanije jesu svesne koliko simptomi perimenopauze utiču na profesionalne performanse i da to polako postaje pitanje organizacione kulture u firmi. 

"Zavisi od kompanije kako se stvara promena, od njene veličine pa do liderstva. Ako pričamo o manjoj firmi od npr. 20 zaposlenih, i ako lider kompanije razume da je to stvar kulture, pa stvara fleksibilno radno vreme, koje je jako traženo na temu ženskog zdravlja, onda je takvu promenu lakše sprovesti, iako u takvim okruženjima svi zavise jedni od drugih. Ali ako pričamo o većoj kompaniji ili firmama koje su deo korporacije, stvaranje promena je teže, jer odlučuje veći broj ljudi. Promenu treba stvarati na temelju podataka i razgovarati direktno sa svojim zaposlenima, a ne raditi copy-paste", zaključuje Petra Salarić.  

Prevencija i sistemska podrška su ključne i jeftinije 

U Srbiji trenutno radi 740.100 žena u dobi između 40 i 60 godina, što čini 57 odsto aktivne ženske radne snage, podatak je istraživanja "Perimenopauza na poslu". 

"Žene u ovom periodu života zaista mogu puno da ponude svojim radnim organizacijama, a potrebno im je samo malo više razumevanja. Takođe postoji i velika rodna diskriminacija, muškarci u svojim pedesetim godinama bez problema zauzimaju direktorske pozicije, vode i države i kompanije, dok su žene u tom periodu najteže zapošljiva kategorija. Pri čemu mi nijedan empirijski podatak nemamo da su one manje sposobne, ni kognitivno ni emocionalno", ističe za Bloomberg Adriju psihološkinja i docentkinja na FMK dr Mina Hagen, članica istraživačkog tima koji je 2025. godine objavio pomenuto istraživanje. 

Bloomberg Businessweek Adria

"U Srbiji do sada nisu postojale formalne smernice niti sistemski podaci koji bi jasno pokazali kako peri/menopauza utiče na žene na poslu, njihove potrebe, karijerne ambicije i odnose sa kolegama i menadžmentom. Zbog tog jaza, sproveli smo istraživanje koje je obuhvatilo 1.600 žena iz različitih sektora i regiona. Podaci pokazuju da oko 70 odsto ispitanica razgovara o tegobama prvenstveno sa kolegama, menadžerima se obraća do 30 odsto, a HR-u samo devet odsto. Svaka treća smatra da je menopauza tabu tema na radnom mestu, što otežava traženje podrške koja bi očuvala produktivnost i dobrobit. Naši podaci pokazuju i to da svaka osma žena razmišlja o otkazu, svaka deseta odbija unapređenje, a svaka dvadeseta napusti posao zbog simptoma", ističe dr Hagen. 

Ona smatra da je zagovaranje promena zapravo ključno, jer postoje jasni dokazi iz zemalja poput Velike Britanije i Australije da kultura na radu utiče na radni učinak i zadržavanje zaposlenih. 

"Kada poslodavac čuje ‘prilagođavanje’, može pomisliti da je reč o velikom dodatnom opterećenju. Realnost je drugačija: kod većine žena ne dolazi do drastičnog pada produktivnosti, već do pogoršanja kvaliteta života dok nastoje da ostanu jednako uspešne. Naši nalazi, u skladu sa međunarodnim studijama, ukazuju da bi ženama značilo dostupno edukativno gradivo, pristup stručnjacima i interna obuka, rešenja koja su često niskobudžetna i lako sprovodiva. 

Ulaganje u edukaciju i uvođenje minimalnih prilagođavanja radnog mesta znatno je jeftinije od troškova zapošljavanja i obuke nove osobe. Žene koje prolaze kroz peri/menopauzu često imaju preko 20 godina radnog iskustva, podrška u tom periodu omogućava im da ostanu produktivne narednih 15 i više godina. Simptomi obično traju nekoliko godina, pa su ciljane intervencije vremenski ograničene i isplative. Ako se potrebe ignorišu, postoji rizik od pogoršanja zdravlja, dužih bolovanja ili trajnog izlaska sa tržišta rada, što organizacije i društvo mnogo više košta. Prevencija i sistemska podrška su stoga ključne." 

Istraživački tim kojem pripada i dr Hagen smatra da pitanje peri/menopauze prevazilazi isključivo zdravstveni okvir i da kompanije već investiraju u podršku zaposlenima u fazama roditeljstva, od finansiranja IVF procedura i prenatalnih testova do prilagođavanja radne pozicije nakon povratka sa porodiljskog  i da jasno vide povrat te investicije. 

"Istim principom treba pristupiti i ženama u menopauzalnoj tranziciji: jednostavne korporativne intervencije koje štite zdravlje i osećaj podrške omogućavaju ženama da ostanu produktivne i zadržavaju se u poslu. 

Zbog toga peri/menopauza nije samo zdravstveno pitanje, to je ekonomsko pitanje i pitanje rodne ravnopravnosti, koje zahteva strateški i kulturni odgovor organizacija." 

Slovenija: tema koja još uvek ne postoji u statistikama, ali je prisutna u svakom timu 

"Osećala sam se potpuno usamljeno i mislila sam da se to samo meni dešava", navodi u jednom svom autorskom tekstu prof. dr Eva Boštjančič, šefica Odseka za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, i kaže da je zbog "moždane magle" koja može da utiče i na umanjenje profesionalnih performansi, u jednom momentu pomislila na početak Alchajmerove bolesti. 

U Sloveniji, gde trećinu rukovodećih pozicija zauzimaju žene, a taj procenat blago opada, značajan broj liderki upravo sada prolazi kroz peri/menopauzu. 

Bloomberg Businessweek Adria

"Vrlo malo se otvoreno govori o tome kako se peri/menopauza prepliće sa liderskim ulogama i performansom. A upravo tada, kada žene imaju najviše iskustva i znanja, nerazumevanje u radnom okruženju može dovesti do manjeg angažmana ili čak odlaska iz posla. Baviti se tom vezom ključno je za očuvanje rodne ravnopravnosti u liderstvu", ističe Boštjančič za Bloomberg Adriju. 

Dok se globalno sve više govori o vezi perimenopauze i produktivnosti, u Sloveniji ta tema tek čeka svoje prvo ozbiljno istraživanje, kaže profesorka Boštjančič. 

"Koliko mi je poznato, trenutno ne postoje zvanične studije koje bi merile koliko perimenopauza ili menopauza utiču na radnu sposobnost žena. Domaći izvori su uglavnom medicinski i bave se kliničkim aspektima, dok je radno okruženje ostalo u senci. Na našoj Katedri za psihologiju još nismo sproveli istraživanje o ovoj temi, iako je to nesumnjivo važno polje koje zaslužuje sistematsko proučavanje." 

Kada su u pitanju kompanijski programi podrške, situacija je slična kao i u celom regionu, još nema sistematizovanog pristupa. 

"Neke organizacije ovu temu uključuju u šire programe brige o zdravlju, ali su to još uvek retki primeri. Ono što nam sada najviše treba je edukacija, kako žena, tako i menadžera. Da se tema normalizuje i skine stigma." 

Profesorka Boštjančič navodi da poslodavci ne moraju da čekaju nacionalne studije da bi reagovali: 

"Otvoreni razgovor, obuke za menadžere, fleksibilnije radno vreme, pristup poverljivom savetovanju, pa čak i male promene kao što su regulacija temperature u kancelariji ili miran kutak za odmor, sve to može imati ogroman pozitivan efekat. 

Ne moramo kopirati tuđe modele, dovoljno je da uvedemo obrazovanje, senzibilisanje lidera i fleksibilnost u praksi. Tako gradimo radna mesta u kojima žene ostaju produktivne, poštovane i podržane, i to u svakoj fazi života." 

U makedonskom korporativnom pejzažu dominiraju druga pitanja 

U svetu gde se rodna ravnopravnost sve češće pretače iz deklaracija u konkretne poslovne prakse, primeri poput kompanije Deloitte pokazuju koliko kultura razumevanja i podrške može postati deo savremenog menadžmenta. 

Ipak, takav koncept u Severnoj Makedoniji još nije zaživeo, iako su teme jednakosti i položaja žena sve češće u javnim debatama, kaže Angelka Peeva Laurencic, generalna direktorka kompanije ImagePR. 

"U Severnoj Makedoniji zasad ta vrsta inicijative nije spomenuta. Verovatno bi otvaranje teme i interesovanje u regionalnim medijima otvorili prostor za diskusiju i moguću implementaciju u kompanijama. Čudi me zašto andropauza nije u istom paketu za ‘friendly workplace’", dodaje Peeva. 

Ona napominje da, prema dostupnim podacima, žene u Severnoj Makedoniji u proseku zarađuju 76 odsto plate svojih muških kolega, zatim da samo 21,3 odsto kompanija ima žene u top menadžmentu te da pitanje peri/menopauze nije na dnevnom redu u toj zemlji još uvek. 

"Ženske liderske društvene grupe sada su fokusirane na motivisanje žena sa profesionalnim iskustvom da budu što više prisutne u organima i telima odlučivanja, na ključnim i važnim menadžerskim pozicijama. Podatak je da su žene u bordovima četiri puta manje zastupljene od muškaraca. A to su te iste žene, žene u perimenopauzi i menopauzi, jer u bord se ulazi sa profesionalnim iskustvom. E sad, na nama ženama je da odaberemo koju ćemo temu prvo da skinemo sa dnevnog reda. Jer mnogo ih je u ovoj oblasti", naglasila je Peeva za Bloomberg Adriju i dodala da bi pristup kompanija ovakvim temama morao da bude ljudski i prirodan, a ne medicinski ili formalistički: 

"Dobar menadžer je onaj koji poznaje posao koji radi, a briljantan je onaj koji poznaje ljude koji rade taj posao. Živimo u svetu brzih promena i nestabilnih tržišta. Biznis se prilagođava tome. Tema (peri)menopauze je jedna složena i vrlo kompleksna priča, a da bi ona bila i poželjna, treba ulagati u različitost pristupa i konkretne mere." 

Jesam li posle ovih razgovora pametnija u svetu brzih promena i nestabilnih tržišta? 

Nemam odgovor na to pitanje. U sopstvenom haosu simptoma perimenopauze, koji me nasumično pogađaju gde god se nalazila, dok pokušavam da ohladim prostoriju otvarajući prozor kancelarije, uprkos pogledima (pravim se da nisu popreki) kolega iz redakcije, pomišljam koliko bi sve bilo lakše da možemo da kažemo: 

"Danas sam u fazi magle, treba mi minut ili dva više da se setim zašto sam ušla u ovu prostoriju" i da to ne zvuči kao slabost, već kao iskrenost. 

Jer peri/menopauza ne zna za radno vreme, dolazi na sastanke, putuje sa nama, učestvuje u brejnstroming sesijama i uporno traži pažnju, dok mi pokušavamo da ostanemo fokusirane. 

Pomišljam da bi možda, ako bi kompanije, poslodavci, rukovodioci, lideri, donosioci odluka prestali da je guraju pod tepih i počeli da je tretiraju kao deo posla, sve bilo jednostavnije. Možda bismo tada, umesto da se borimo sa sobom, konačno mogle da radimo sa sobom. 

A ono što je zapravo najvažnije jeste da svaka od nas koja trenutno prolazi kroz ovu, slobodno ću je nazvati, verziju ažuriranja sistema, i svaka koju to čeka, ponaosob čuje: 

Nisi sama.