Žeđ za napojnicama svađa konobare, poreznike i goste

U bezuspešnim pokušajima da posle završenih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu pronađe zaposlenje u struci, dvadesettrogodišnji Dragan je pronašao prelazno rešenje u ugostiteljstvu. Ali kako kaže, to prelazno rešenje mu se osladilo, jer kao konobar u popularnim beogradskim restoranima i kafeima uspeva da prihoduje znatno više nego kao politikolog pripravnik. Ali ne zbog velike plate, već zbog mogućnosti da, kaže, "ubije na bakšišu".

"Dobrih meseci uspevam da na bakšišu dobijem sumu duplo veću od moje zvanične plate, koja je malo više od 500 evra", kaže Dragan, koji želi da mu prezime ostane anonimno zbog toga što su "poreski inspektori krenuli u lov na naš bakšiš" i ne bi želeo da izgubi posao u jednom luksuznom beogradskom restoranu. "Ali, moram reći da nije svaki mesec tako, jer ima i sušnih meseci kada mi dnevni bakšiš jedva pokrije cigarete i doručak u pekari. I, naravno, ne bih imao dobar bakšiš kada bih radio u nekom zabačenom kafeu".

Prema njegovim rečima, ako konobari u Srbiji zaista moraju da plate na napojnice porez od 20 odsto, onda će to samo oterati većinu da bar sezonski odu na rad u inostranstvo.

"Ako nam zaista uzmu bakšiš, onda se meni ali i mnogim drugim konobarima više isplati da bar sezonski odemo u Hrvatsku ili Sloveniju. Tamo preko leta mogu da dobijem smeštaj i hranu, pristojnu platu i dobar bakšiš od stranih turista. Plus imaću priliku da se kupam na moru", kaže Dragan, i dodaje da pojedine njegove kolege već uveliko traže angažmane na moru, između ostalog, i zbog "lova na bakšiš".

Naprosto, novčani iznos koji ljudi dobrovoljno dodaju na cenu određene usluge kao izraz zadovoljstva i nagrade za trud postala je velika tema širom Evrope. Bilo da se koristi turska reč bakšiš, italijanska manča, nemačka trinkgeld, engleska tip ili reč slovenskog porekla napojnica, odnosno napitnina, žeđ za njom je postala nikad veća. I to ne samo žeđ konobara, frizera ili taksista već i vlasnika ugostiteljskih objekata, poreskih inspektora, IT developera aplikacija za bezgotovinsko plaćanje, pa čak i gostiju.

Od Skandinavije do Adria regiona proteklih godina razbuktala se rasprava o tome da li država ima pravo da oporezuje napojnice, da li je bakšiš isto što i "service charge" izražen na fiskalnom računu, kao i da li ugostitelji mogu da nateraju gosta da plati napojnicu prilikom plaćanja bankarskom karticom.

Od kartica i aplikacija do provizija i poreza 

Upravo je značajno povećanje bezgotovinskog plaćanja nakon pandemije učinilo da konobari sve manje bakšiš dobijaju u kešu, pa samim tim ne mogu da izbegnu tradicionalno izbegavanje da taj novac prijave poreskim vlastima kao prihod. U većini evropskih zemalja, pa i u Adria regionu, taj dodatni prihod se uglavnom računa kao deo zarade, pa bi na njega trebalo da plate porez, a u mnogim zemljama i doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje. Čak i u zemljama u kojima nije bilo jasno kojoj stopi poreza podležu napojnice, do svojevrsnog razjašnjenja se došlo upravo zbog bezgotovinskog plaćanja. 

"Neverovatno je kako je lov na napojnice krenuo u slično ili isto vreme u mnogim zemljama", kaže za Bloomberg Businessweek Adria Milan Trbojević, poreski savetnik i osnivač knjigovodstvene agencije "Knjiški moljac".

Depositphotos

 

On ukazuje da je u Srbiji jedna kompanija za razvoj aplikacija za bezgotovinsku naplatu usluga i napojnica u ugostiteljstvu tražila od nadležnog ministarstva mišljenje o oporezivanju napojnica, te da je tek tada Ministarstvo finansija u svom biltenu objavilo da se napojnice svrstavaju u kategoriju drugih prihoda te da se, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, oporezuju stopom od 20 odsto. Kada se na to doda i da firma, čija je aplikacija, za svoje usluge naplaćuje proviziju od 15 odsto iznosa napojnice, ugostiteljima ovaj digitalni bakšiš biva poprilično umanjen.

"Ali čak i nije problem samo to što vam uzimaju toliko para, već i to što bi, po pravilima, firma koja vodi aplikaciju trebalo da potpiše neku vrstu ugovora sa tim konobarima. A srpskim Zakonom o radu je propisao da to mora da bude u papiru", ističe Trbojević i dodaje da bi to značilo da bi firma čija je aplikacija morala i da zaposli dodatno osoblje da vodi administraciju za nekoliko stotina konobara. "Verujem da i u ministarstvu znaju da je sve ovo neprimenljivo, ali nisu mogli da donesu drugačije mišljenje jer zakon propisuje pravila za prihode ’iz svih izvora’ a to se odnosi i na bakšiš".

Ovaj knjigovođa ukazuje da ne čudi to da onda brojni konobari nastoje da izbegnu porez i proviziju tako što im gost karticom bezgotovinski plati ukupni iznos usluge i napojnice, a oni posle iznos napojnice uzmu iz pazara u gotovini tako da se knjigovodstveno na kraju dana sve složi.

Međutim, ovi ugostitelji u Srbiji rizikuju mnogo teže kazne poreskih inspektora, koji ako pronađu višak u kasi, mogu da odrede novčanu kaznu i čak zatvore restoran ili kafe.

"Ako poreski inspektori kontrolišu, uvek nađu višak para u džepovima konobara, jer se pod kasom sada podrazumeva sav novac koji je u džepovima konobara, novčanicima i fiokama u restoranu", ističe za Bloomberg Businessweek Adria Georgi Genov, predsednik Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES, dodajući da učestalost ovih kazni praktično zavisi samo od učestalosti toga kada inspekcija krene da kontroliše. "Zbog toga mi još od 2018. predlažemo da se zakonski jasno reguliše davanja bakšiša. Nažalost, i dalje nema volje Vlade Srbije da reši ovaj problem. Mi ćemo ponovo da tražimo da prihvate naš predlog".

Proteklih godina u javnosti je cirkulisalo nekoliko predloga, među kojima je i da se porez na napojnicu ograniči tako što će bakšiš biti neoporeziv ukoliko iznosi do 10 odsto vrednosti usluge, kao i da bude evidentiran na fiskalnom računu. Prema rečima Genova, sav prihod od napojnica iznad zakonom neoporezivog limita bi bio oporezovan kao i ostali prihodi kako bi se time izbegao rizik od zloupotreba.

Depositphotos

 

"Naš zahtev je da se sve reši kao u Hrvatskoj, gde je određen godišnji neoporezivi limit dohotka od napojnica po zaposlenom. A aplikacija nije to sistemsko rešenje, već je više alat kojim može da se bezgotovinski naplati napojnica", kaže Genov i dodaje da je kod aplikacije sporno i to ukoliko napojnica ide direktno konobaru na račun jer se tu postavlja pitanje "gde su ostali budući da su za kvalitet pružene usluge zaslužni i radnici u kuhinji, barmeni i ostali".

Nova pravila u Hrvatskoj

I u Udruženju konobara i barmena Srbije ističu da je i njihov zahtev da se pitanje bakšiša reši, kao i da je "20 odsto poreza mnogo".

"Regulisanje bakšiša je jedini način da sačuvamo radnike. Inače, svi odoše", kažu u udruženju. 

Njihove kolege u Udruzi konobara i barmena Hrvatske već godinama zahtevaju isto od vlasti i rešenje je postignuto prošle godine, čime je Hrvatska postala prva zemlja u Adria regionu koja je uvela poseban poreski tretman za napojnice i neoporezivi iznos.

Do 1. januara ove godine, prihod od napojnice je u Hrvatskoj tretiran, baš kao i u Sloveniji, Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. Ako se napojnica plaćala bezgotovinski, onda se na nju nije plaćao porez na dodatu vrednost (PDV), ali je oporezivana kao plata, što znači da su na nju plaćani porezi na dohodak i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje. Drugim rečima, na 10 evra manče konobari su dobijali tek četiri evra na svoj račun. S druge strane, bakšiš dat u kešu završavao je u džepovima konobara a da država tu nije zavukla svoje prste. 

Poreska reforma, koja je stupila na snagu od ove godine, omogućila je ne samo konobarima već i frizerima, kozmetičarima, vozačima i svim ostalim zanimanjima koja dobijaju bakšiš u kešu ili bezgotovinski, da im godišnje napojnice u ukupnom iznosu do 3.360 evra budu neoporezive. Na sve napojnice iznad tog godišnjeg iznosa plaća se porez na dohodak od 20 odsto, ali se ne plaćaju doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje. 

Prema novim pravilima, ugostitelji u Hrvatskoj napojnicu dobijenu u gotovini moraju unutar 48 sati od izdavanja inicijalnog računa da fiskalizuju tako što će je preko elektronskog naplatnog uređaja prijaviti prilažući fiskalni račun. Ova birokratija izaziva poteškoće, iako i ugostitelji uglavnom pozdravljaju ovu poresku reformu. 

Jelena Tabak/Bloomberg Businessweek Adria

 

"S obzirom na to da se evidencija obavlja neposredno nakon izdavanja računa, objektima koji često imaju u večernjim satima pojačani promet to predstavlja popriličan izazov", kazala je Jelena Tabak, predsednica Udruženja ugostiteljskih djelatnosti Hrvatske gospodarske komore (HGK), koja je uz udruženja insistirala na sistemskom rešenju za napojnice.

Prvi podaci iz Poreske uprave Hrvatske ukazuju da novi sistem još nije zaživeo. Naime, objavljeno je da je u prva tri meseca na plaćene račune u restoranima i kafićima zabeleženo tek manje od jedan odsto fiskalizovanih napojnica. Poznavaoci prilika ukazuju da je to neverovatno malo, te da očigledno konobari i ugostitelji nisu prijavljivali sve napojnice. 

Barmeni i vlasnici ugostiteljskih objekata izbegavaju da javno komentarišu ovaj podatak, ali u nezvaničnim razgovorima ukazuju na prevelike bankarske provizije na naplatu karticama, kao i da je neoporezivi godišnji limit od 3.360 evra po jednom zaposlenom isuviše nizak za, na primer, restorane na dubrovačkom Stradunu, gde će tamošnji konobari tu granicu sigurno preći već sredinom leta.

I dok se nameće pitanje da li će inspektori krenuti u masovni lov na konobare i njihove nefiskalizovane bakšiše, Tabak ističe da bezgotovinska naplata napojnica donosi brojne novine pa zahteva prilagođavanja i fazu uhodavanja.

"Nažalost, danas još ima ugostitelja koji zaziru od kartične naplate. Razlozi su raznoliki, od loših internet veza, nepovoljne provizije pa do činjenice da do sada nisu mogli da dobiju napojnicu", napominje Tabak i dodaje da ovo strukovno udruženje planira kampanju o prednostima i mehanizmima bezgotovinskog davanja napojnica, ali i razgovore s bankama i kartičnim kućama u pokušaju da se deo provizije za naplate napojnica smanji. "Želimo svima iz sektora da olakšamo sprovođenje i ne želimo da nam se ponovi nedavni primer iz Rumunije, gde je uvođenje napojnice putem kartične naplate, bez ikakve edukacije, rezultiralo odbijanjem sprovođenja takvih transakcija uopšte". 

A kako je u Rumuniji, Bugarskoj, Italiji... 

U zemljama oko Adria regiona vlasti već godinama ciljaju da oporezivanjem napojnica poboljšaju punjenje državnih kasa. U Rumuniji se o tome prvi put razgovaralo početkom 2015. godine, kada je vlada usvojila hitnu uredbu kojom je primorala kompanije da registruju bakšiše na posebnom fiskalnom računu i na njih plaćaju porez od 16 odsto. Ali samo nekoliko nedelja kasnije vlada je ukinula tu meru, između ostalog, i zbog nespremnosti poreske uprave da kontroliše te prihode. 

Četiri godine kasnije, vlada u Bukureštu je ponovo planirala da uvede poseban porez na bakšiš u iznosu od 10 odsto, umesto da svaka napojnica plaćena karticom bude oporezovana kao deo zarade, što je iznosilo bezmalo 60 odsto. Tek iz trećeg pokušaja, u 2023. godini, u Rumuniji je uveden ovaj porez sa očekivanjem da to godišnje značajno uveća prihod u državnu kasu, jer je procena da su godišnje zaposleni u hotelijersko-ugostiteljskom sektoru u Rumuniji dobijali na ruke bakšiš u ukupnom iznosu i do 304 miliona evra. Novi zakon je odredio da napojnica ne sme da pređe 15 odsto od računa za uslugu, pri čemu mora da bude izražena u okviru fiskalnog računa, bez obzira na to da li je plaćena karticom ili gotovinom. 

Sa sličnim predlogom izašla je prošle jeseni i aktuelna bugarska vlada, želevši da sa 10 odsto oporezuje bakšiš i time nadomesti manjak u kasi koji stvara zbog toga što je u vreme pandemije virusa korona smanjila PDV za ugostiteljstvo na samo devet odsto. Međutim, nadjačao je otpor ove grane privrede, koja godišnje ima promet od oko 2,3 milijarde evra. 

Osim konobara, taksista, frizera i udruženja restorana i hotelijera, među protivnicima poreza na bakšiš bili su i pojedini ekonomisti. Profesor ekonomije na Univerzitetu u Sofiji Krasen Strančev je za bugarske medije istakao da su napojnice poklon mušterije konobaru, da ne podležu porezima te da ih je najbolje platiti u gotovini. Uprkos insistiranju premijera Nikolaja Denkova, skupštinski Odbor za budžetska pitanja je odbacio predlog da Bugarska uvede "danak na bakšiš".

Depositphotos

 

Italija je od 1. januara 2023. uvela porez od pet odsto na sve dobijene napojnice u ugostiteljsko-turističkom sektoru, čime su vlasti nastojale da izađu u susret ugostiteljima među kojima je zavladala panika da će ostati bez velikog broja zaposlenih jer je Vrhovni sud Italije 2021. godine odlučio da i bakšiš mora da bude oporezovan kao da je u pitanju plata. Ova odluka suda je usledila nakon što se jedan zaposleni u luksuznom hotelu na Costa Smeraldi na Sardiniji žalio zbog toga što ga poreska uprava tereti za neplaćanje poreza, jer kao prihod u 2007. nije prijavio napojnice u ukupnom iznosu od neverovatnih 83.650 evra. 

Nasuprot tome, na severu Evrope vlasti uglavnom ne odustaju od toga da u punom iznosu oporezuju napojnice, koje su većinski već fiskalizovane jer je udeo bezgotovinskog plaćanja ogroman. Međutim, u Švedskoj je konobarima u svojevrsnu pomoć pritekla aplikacija za bezgotovinska plaćanja "Kasscentralen", koja je izmenjena tako da od gosta prilikom plaćanja karticom praktično zahteva da odluči da li će dati 5, 10 ili 15 odsto napojnicu. Ta izmena funkcije na terminalu za plaćanja uticala je da se u Švedskoj čak za šest puta poveća iznos napojnica, što je obradovalo konobare, državu, kao i "Kassencentralen". Na društvenim mrežama se jedino pojedini gosti bune i ističu da "nismo Amerika" i da "u Švedskoj postoje kolektivni ugovori" te da konobari "žive od plate, a ne od napojnica". 

Adria region je još daleko od Švedske, ali kako ističe knjigovođa Trbojević, sve države čim vide da imaju priliku da uzmu porez, naravno da će to i uraditi.

"Čini mi se da je lov (država u Adria regionu) na bakšiš unapred izgubljena borba", kaže on i dodaje da poreske vlasti teško mogu da iskontrolišu brojne propise tako da se sve bazira na strahu. "Malo njih će uhvatiti, ali one koje uhvate, njih će debelo kazniti za primer drugima".

Prema rečima konobara Dragana iz Beograda, za većinu konobara će "keš ostati kralj dobre napojnice".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar