Nemačka je kinula, da li će se Adria region prehladiti

Kada prognoziraju ekonomsku budućnost, ekonomisti poručuju istočnoj Evropi: što dalje od Nemačke, to bolje. Izvoz u Nemačku, nemačke investicije u regionu i strane doznake koje dijaspora šalje predstavljaju ključne faktore koji će odrediti koliko će Adria region koštati nemačka recesija. 

Nemačka privreda se prošle godine činila otpornijom nego što su mnogi očekivali, uzimajući u obzir da se suočila sa tektonskim poremećajima, od prelaska sa jeftinog ruskog gasa na mnogo skuplji američki i katarski tečni gas, preko rekordne inflacije i manjka radne snage, do američko-trgovinskog rata. Ipak, kada su stigli podaci o padu bruto društvenog proizvoda (BDP) za 0,5 odsto u poslednjem kvartalu 2022. i još 0,3 odsto u prvom kvartalu 2023. godine, najjača evropska ekonomija je zvanično skliznula u recesiju. Doduše, političari i mediji joj tepaju rečima da je to tehnička recesija, ali svima koji poznaju nemačke ekonomske i političke prilike jasno je da je najjača evropska privreda u stvarnom problemu.  

Da sva neizvesnost u Nemačkoj može da ima i gorke posledice i po ostatak Evrope, pa i Adria region, počeli su da ukazuju i najeminentniji ekonomski stručnjaci. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u svom nedavnom izveštaju ukazao je da što više pojedinačne ekonomije istočne Evrope zavise od nekad glavne privredne lokomotive Evrope, to su njihovi ekonomski izgledi u doglednoj budućnosti lošiji. S druge strane, zemlje kao što su Belorusija, Moldavija i Rusija pokazuju rast ekonomske aktivnosti, pa čak i ratom zahvaćena Ukrajina. 

 

 

Drugim rečima, što dalje od Nemačke, to bolje. Od 23 ispitane zemlje, tri koje su posebno blisko povezane sa nemačkom privredom – Poljska, Češka i Mađarska – pokazuju u 2023. smanjenje privredne aktivnosti, pad realnih prihoda građana i pad domaće potrošnje. Slična situacija je i u baltičkim zemljama i Slovačkoj, jer naprosto nemačka recesija uvlači u krizu zemlje dobavljače, koje su nekad prosperirale na uspesima nemačke industrije. 

Posledice nemačkog privrednog posrtanja se osećaju i u Adria regionu, ali zasad nisu tako drastične. Najmanje glavobolje imaju Crna Gora, Kosovo i Albanija, čije privrede nisu toliko oslonjene na Nemačku. Nasuprot tome, Nemci su najdominantniji spoljnotrgovinski partner Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Slovenije, a nemačku recesiju najjasnije su osetila makedonska transportna preduzeća, koja ove godine beleže manji obim prevezene robe, pri čemu samo u kamionskom prevozu robe u prva tri meseca ove godine beleže pad od 15 odsto. 

Ekonomski ekspert WIIW za zemlje Adria regiona Branimir Jovanović u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria ističe da na to da li će se od toga što je nemačka privreda kinula Adria region delom ukočiti, a delom dobiti upalu pluća, prevashodno utiču tri faktora. To su: izvoz u Nemačku, nemačke investicije u regionu i strane doznake koje dijaspora šalje u matične zemlje. 

Zemlje koje najviše izvoze u Nemačku već osećaju pad porudžbina izazvan recesijom. 

"Po ovom faktoru, u Adria regionu najviše je pogođena Severna Makedonija, pa onda Slovenija. Srbija nešto manje, ali je i ona pogođena time, otprilike koliko i ostale zemlje regiona", ističe Jovanović, koji je od 2017. do 2019. bio savetnik ministra finansija Severne Makedonije. 

Kolika je izloženost zemalja u regionu po ovom faktoru, najbolje svedoči statistika o tome koliko je u 2022. za svaku zemlju pojedinačno iznosio izvoz robe i usluga u Nemačku, kao i koliko ta suma iznosi procenata BDP-a konkretne zemlje. Po vrednosti izvoza robe i usluga u Nemačku prednjači Slovenija sa više od osam milijardi dolara, potom Srbija i Severna Makedonija sa po bezmalo četiri milijarde, a tek onda Hrvatska sa tri milijarde. 

Međutim, kada se vrednost ovog izvoza izrazi u procentima ukupnog BDP-a pojedinačnih zemalja, onda najveći deo izvezene robe i usluga u Nemačku šalje Severna Makedonija – više od 45 odsto – a slede BiH, Slovenija i Srbija, svaka sa oko 14 odsto. Pad izvoza u Nemačku bi najmanje osetili Kosovo, Crna Gora i Albanija. 

 

 

Investicije u Srbiji ne jenjavaju 

Što se tiče faktora investicija nemačke privrede, tu su relativno podjednako izložene sve zemlje regiona, premda su one po obimu najveće u Srbiji. U principu, nemačke investicije u regionu su dominantno u sektoru automobilske industrije, od motanja kablova do šivenja sedišta. Doduše, u poslednju vreme su prisutne i investicije u sektoru usluga, potom telekomunikacija, bankarstva, osiguranja i IT sektora, ali na ove privredne sektore aktuelna kriza zasad ne utiče. 

Kako ističe Jovanović, u najvećem riziku su sve one fabrike koje „pripadaju inputu automobilske industrije Nemačke“. Iako u Srbiji ima mnogo tih fabrika, sudeći prema novim investicijama, nemačka recesija se još ne oseća. 

Sredinom juna je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će jedna poznata nemačka kompanija uložiti 90 miliona evra u Čačku u izgradnju prve faze fabrike delova za automobilsku industriju, u kojoj će raditi 800 radnika. Bezmalo istovremeno je nemačka firma „Hansgroe“ (Hansgrohe) otvorila fabriku u Valjevu u koju je uložila 85 miliona evra, s ciljem da zaposli 1.000 radnika. Prethodno je poznati nemački proizvođač građevinskih mašina i mašinske opreme za građevinsku industriju „Vaker Nojzon“ (Wacker Neuson) otvorio drugi pogon u Kragujevcu, uloživši 25 miliona evra i zaposlivši 800 radnika. 

Svoju drugu fabriku je ove godine otvorio i „Kontinental“ (Continental), uloživši oko 140 miliona evra, pri čemu je ova nemačka kompanija čiji proizvodi snabdevaju nemačku automobilsku industriju, saopštila da planira da u naredne četiri godine investira u Srbiji još 150 miliona evra i otvori 1.500 novih radnih mesta. 

Prema oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodana Aćimovića, Srbija je veoma izložena tome što se dešava u nemačkoj ekonomiji, pri čemu je oko 18 odsto spoljnotrgovinske saradnje upravo sa Nemačkom, a u Srbiji ima dosta nemačkih investicija. 

"Sva ta naša preduzeća nemačkih vlasnika su orijentisana na lance snabdevanja nemačke privrede. Ali šta da radimo ako padaju narudžbine iz Nemačke. To je dodatni problem koji se, čini mi se, već oseća kod nas", rekao je za Bloomberg Adriju Aćimović, koji ističe da su investicije jedno od rešenja za privredni rast u Srbiji na duži rok, ali ne da se fokus stavi samo na strane već i domaće.  

Profesor Aćimović ne vidi brz izlazak Nemačke iz ove situacije te smatra da je za Srbiju važno kako će se to odraziti na nju. 

"Treba održati veze sa nemačkim kompanijama, ali i proširiti tržišta na zemlje BRIKS-a, ali i Kazahstan, Afriku - podstaći naše privrednike i na izlazak na ta tržišta", kaže on. 

Dijaspora značajnija od nemačkih investitora 

Uprkos tome što su vlade i ekonomski analitičari često usmereni na to da protumače da li će doći do pada nemačkih investicija u regionu, ekonomista Branimir Jovanović ističe da bi mnogo uticajniji faktor mogle da budu strane doznake, odnosno to što zemlje Adria regiona imaju ogromnu dijasporu u Nemačkoj i okolnim zemljama, koja u zemlje porekla ili direktno šalju novac svojim porodicama, ili ga tamo troše kada dođu na odmor. 

"Jedan od razloga zašto zemlje Adria regiona, uprkos ratu, prošle godine nisu imale toliku krizu jeste to što su doznake skočile, čak i u Srbiji, koja u odnosu na broj stanovnika nema najveće doznake. Tu prednjače Severna Makedonija i Kosovo", navodi Jovanović. 

Statistika nacionalnih centralnih banaka i Eurostata ukazuje da su u 2021. strane doznake na Kosovu činile čak 18 odsto BDP-a, u Crnoj Gori 13,5, a u BiH i Albaniji oko 10 odsto. 

 

 

Međutim, u pojedinim zemljama regiona su već poznate i statistike za 2022. godinu, koje su pokazale drastičan skok tih doznaka. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), doznake iz inostranstva su skočile na rekordne 5,03 milijarde evra, što je za bezmalo 40 odsto više nego u 2021, kada je iznos doznaka bio 3,63 milijarde evra. Prema podacima NBS, dijaspora najviše šalje novca iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), kao Francuske i SAD (po šest odsto). 

"Ako ekonomsko stanje u Nemačkoj bude teže, ako se tamo živi teže, dijaspora će imati manje novca da pošalje kući i zbog toga će pozitivni efekti od doznaka biti manji. Tako bi nemačka recesija mogla da utiče negativno na Adria region, jer su doznake iz Nemačke i uopšte iz inostranstva veće nego što su strane investicije", navodi Jovanović i dodaje da ako se gledaju makroekonomski, zemlje Adria regiona dobijaju više para od svojih iseljenika koji rade u inostranstvu nego što dobijaju od stranih investicija. "Zbog toga pad doznaka bi mogao da bude značajniji nego eventualni pad nemačkih investicija u regionu." 

Kriza kao šansa? 

Prema oceni ekonomskih analitičara, to što je nemačka kinula, ne znači da će se pola Adria regiona ukočiti, a druga polovina dobiti upalu pluća. Kako kaže Jovanović, efekti nemačke recesije na ovaj region se već osećaju i on ne očekuje da i region upadnu u recesiju ukoliko se stanje nemačke ekonomije ne pogorša drastično. 

"Naravno, ako Nemačka upadne u duboku krizu pa joj BDP padne za pet odsto, to bi se verovatno reflektovalo značajnije u regionu. Ali ako stanje u Nemačkoj ostane kao što je trenutno, to ne bi znatno pogoršalo stanje u regionu", kaže on i dodaje da sada važnije videti da li će Nemačka imati strukturnu krizu i šta će se događati na horizontu od pet godina – da li će imati stagnaciju ili će možda brzo isplivati. 

Kao i na početku svetske ekonomske krize pre 15 godina, u regionu se i danas čuju glasovi o tome da li bi ova ekonomska kriza u Nemačkoj mogla da bude šansa za balkanske zemlje. Da li bi to što se raspala dosadašnja nemačka formula ekonomskog rasta zasnovana na jakom izvozu, jeftinim ruskim energentima, kineskom tržištu i proizvodnji, zapravo moglo da privuče nemačke firme da u potrazi za jeftinijim energentima prebace proizvodnje iz Nemačke u naš region? 

To je moguće, kažu ekonomisti, ali je veliko pitanje da li će se to i zaista desiti. Pre svega, pitanje je da li nemačke firme imaju finansije da investiraju u regionu, ali i ako ih imaju, uobičajeno je da se u vremenu krize ustručavaju od ulaganja jer ne znaju šta će se dešavati kroz par godina. 

"Šansa za Balkan može da bude cela priča o distanciranju od Rusije i povlačenju iz Kine, to jest cela priča o ’nearschoringu’ – da Zapad umesto investicija u Kinu i uopšte Aziju investira u zemlje koje su nam geografski ali i politički bliže. To može da bude još jedna šansa. Ali ne u smislu da Nemci zatvore svoje fabrike u Kini, već da se umesto novih investicija u Kini investira na Balkanu", kaže Jovanović, ističući da je to više teoretska mogućnost, jer to ne zavisi samo od finansija već i od toga da li zemlje Adria regiona mogu ponuditi ono što mogu azijske u pogledu radne snage, cene rada i kvaliteta. 

Kao još jednu potencijalnu šansu za ovaj region Jovanović vidi to što ove zemlje imaju neiskorišćeni prostor kada je u pitanju obnovljiva energija. On ukazuje da, recimo, u Austriji nema prostora za mnogo investicija u hidro, vetro i solarne izvore energije, dok ih na Balkanu ima dosta. 

"Tu postoji mogućnost da se privuku nemačke i sve ostale evropske investicije. Postoje šanse za neke takve pozitivne efekte, ali ja ipak ne bih igrao na takvu kartu da će Balkan profitirati od nemačke krize. Ipak, verujem da je veća verovatnoća da Balkan plati, to jest strada", kaže Jovanović i dodaje da procenjuje da ta šteta neće biti velika, izuzev u slučaju da Nemačka upadne u tešku krizu, što niko trenutno ne očekuje. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar