Prirodne katastrofe u regionu: Šteta u milijardama, prevencija se isplati

Poplave, zemljotresi, požari… Priroda pokazuje svoje zube i svake godine je, čini se, sve nemilosrdnija. Slovenija je prošlog meseca bila pod vodom, a šteta od katastrofalnih poplava procenjuje se na skoro pet milijardi evra. Pre tri godine, Zagreb su potresali zemljotresi, uzrokujući štetu veću od 11 milijardi evra. Koje su prirodne katastrofe obeležile proteklu deceniju  u Adria regionu i koliku štetu su izazvale, odnosno kako su uticale na privredu? 

Katastrofalne poplave i odroni početkom avgusta ove godine u Sloveniji su, prema najnovijim procenama slovenačke vlade, prouzrokovali štetu od 4,7 milijardi evra. Nisu samo kuće bile poplavljene, već i mnoga preduzeća. Neka su svoja vrata morala da zatvore na nekoliko nedelja, ponekad čak i meseci. Posledice poplavljenih fabrika osećaju se posebno u automobilskoj industriji izvan Slovenije. Prekid proizvodnje zupčanika u fabrici  KLS Ljubno uzrokovao je zastoj u proizvodnji automobila u Volkswagenovoj fabrici u Portugalu. KLS Ljubno procenjuje da je zbog poplava pretrpeo više od 100 miliona evra štete. 

Slovenačko ministarstvo privrede još prikuplja podatke o šteti koju su poplave prouzrokovale  slovenačkoj  privredi. 

Poznate su prve procene obnove poplavljenih područja, pa će za narednih pet godina biti potrebno oko sedam milijardi evra, rekao je početkom septembra slovenački premijer Robert Golob. 

Ceo region bori se s posledicama prirodnih katastrofa, ali gde su one nanele najviše štete? 

U Zagrebu procena štete i obnova netransparentne 

Zagreb je 2020. godine pogodio snažan zemljotres koji je, prema prvim procenama, prouzrokovao štetu od 11,5 milijardi evra. Profesor s Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu Vladimir Čavrak hrvatsku vladu kritikuje što nije objavila zvaničnu procenu štete. Spomenutih 11,5 milijardi evra zasnovano je na proceni Svetske banke, koja je poslužila kao osnova za hrvatski zahtev za dobijanje pomoći iz fondova Evropske unije (EU). 

Zemljotres  se dogodio u jutarnjim satima 22. marta 2020. godine i smatra se najjačim zagrebačkim zemljotresom nakon 1880. godine. Zemljotres i brojni kasniji potresi  prouzrokovali su velike štete u istorijskom centru grada. Više od 1.900 zgrada bilo je toliko oštećeno da su postale neupotrebljive, a osetio se i u Sloveniji. Jedna osoba je poginula, a 27  je povređeno. Spasilački napori bili su otežani i zbog širenja pandemije kovida 19, a tada su na snazi bila i pravila o održavanju distance. 

Depositphotos

 

"Nedostatak preciznih procena ozbiljno otežava oblikovanje programa i projekata za rešavanje ekonomskih posledica potresa", upozorio je Čavrak u članku "Makroekonomski aspekti obnove: direktne i indirektne štete" u časopisu "Zagrebačke perspektive". "Nakon tri godine nemamo novih javnih podataka o šteti od zemljotresa", izjavio je za Bloomberg Businessweek Adriju. 

Međutim, troškovi obnove nisu objavljeni jer ona još uvek traje, dodaje profesor Čavrak. “To  područje je prilično netransparentno jer vlada ne objavljuje podatke.“ Čavrak obnovu nakon potresa u Zagrebu ocenjuje “neuspešnom, netransparentnom i nesistematičnom“. 

"Učinak obnove na hrvatsku privredu zato nije moguće proceniti. Ali činjenica je da hrvatska vlada nikada nije napravila bilo kakav smisleni plan. Zato je razumljivo da nema vidljivih rezultata", kaže Čavrak. "Hrvatska vlada ograničila se na dobijanje pomoći iz EU i trošenje tog novca bez smislenog plana", dodaje kritički. 

Devet meseci nakon razornog zemljotresa, okolinu Zagreba pogodio je još jači, koji je najviše pogodio Petrinju. Zemljotres 29. decembra 2020. godine srušio je polovinu zgrada u tom gradu, a sedmoro ljudi izgubilo je život. Šteta je godinu nakon zemljotresa iznosila 5,5 milijardi evra. 

Prevencija je isplativija 

Odnos između ulaganja u preventivne mere i štete od nesreća u Sloveniji procenjuje se između pet i sedam, kaže Blaž Komac s Geografskog instituta Anton Melik pri Naučno-istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti. To u praksi znači da se, na primer, izradom prostornog plana za osiguranje naselja od poplava koji košta 100 hiljada evra može izbeći višemilionska šteta u slučaju plavljenja tog naselja, objašnjava Komac. Slično važi za prilagođavanja poput izgradnje viših zgrada, stambenih prostora na višim spratovima ili čak kuća na stubovima, što je jeftinije u poređenju s dugoročnom štetom. 

"Samo na primeru poslednje katastrofe imamo mnoge slučajeve u kojima ne bi došlo do tako velike štete da su zgrade bile odmaknute od korita ili prilagođene", kazao je. 

Posebno su problematični nasipi uz veće reke, koji su povećali osećaj bezbednosti i podstakli  naseljavanje na područjima koja su nekada bila plavna, odnosno gde bi se reka inače proširila bez velike štete. Nakon probijanja nasipa, voda više ne može da se vrati u korito i teče kroz naselja uz drugu stranu nasipa. 

Beta/STA

 

Odgovor snaga zaštite i spasavanja bio je adekvatan, posebno vatrogasaca koji su zbog pripremljenosti odmah pristupili spasavanju, dodaje Komac. 

"Pitanje je šta će biti u nadolazećim nedeljama i mesecima, kada počnemo da rešavamo posledice i obnavljamo. Kako su neki već spomenuli, izazov će biti usklađivanje prostornog uređenja (traženje novih lokacija za nove zgrade ili čak naselja) i zaštite od prirodnih (i drugih) katastrofa, što uključuje prostorna ograničenja koja su ponegde tolika da skoro  onemogućavaju normalan život ako bi se potpuno poštovala", kaže Komac. 

Srbija: Poplave uzrokuju manje štete od zemljotresa  

Srbiju su 2014. godine pogodile poplave koje su uzrokovale 33 smrtna slučaja, 1,6 miliona ljudi bilo je ugroženo, a 32 hiljade evakuisano. Procenjena šteta iznosila je 1,7 milijardi evra. Najteže pogođena bila je beogradska opština Obrenovac. 

Posledice poplava analizirao je Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta Republike Srbije. Brčerević ističe da procene imovinske štete treba odvojiti od uticaja poplave na prihode i proizvodnju. Na primer, poplavljeni dom može da predstavlja značajnu imovinsku štetu, ali vrlo malo utiče na prihode i bruto domaći proizvod (BDP). Drugačiji je slučaj poplava poljoprivrednih površina, koje imaju relativno mali uticaj na imovinu, ali relativno veliki na proizvodnju, jer se uništava ceo sezonski usev, objašnjava Brčerević u članku “Uticaj poplava i sanacije šteta na imovinu, BDP i fiskalni deficit”. 

Brčerević takođe procenjuje da je uticaj poplava na rast BDP-a u Srbiji bio mali, oko pola procentnog  boda, pri čemu ističe da aktivnosti za saniranje posledica poplava pozitivno utiču na visinu BDP-a. 

"Međunarodna iskustva pokazuju da su šteta na imovini i pad proizvodnje uzrokovani poplavama znatno manji u poređenju  s drugim prirodnim katastrofama, poput zemljotresa", piše ekonomista Brčerević. Naime, poplave ostavljaju manje trajne posledice na imovinu i lakše ih je popraviti. 

Poplave nanose štetu i u BiH i Severnoj Makedoniji 

Poplave su 2014. godine takođe izazvale veliku štetu u Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj. Ukupno je, prema procenama, približno 100 hiljada domova bilo uništeno zbog poplava. U BiH su reke Bosna, Drina, Sana, Sava i Vrbas prelazile svoje nasipe. Od poplava je u BiH umrlo 20 ljudi, a desetine hiljada je bilo prisiljeno da napusti svoje domove, dok se šteta procenjuje na oko dve milijarde evra. U Hrvatskoj su od poplava umrle dve osobe, a poplavljeno je 4.300 kuća i 8.500 hektara obradivih površina, naročito uz tok reke Save. 

Severnu Makedoniju, koju je najveća prirodna katastrofa pogodila 1963. godine, kada je zemljotres skoro potpuno uništio Skoplje, poslednje decenije takođe su najviše pogađale poplave, posebno u leto  2016. godine, kada je najviše pogođeno opet bilo Skoplje. Nevreme je rezultiralo smrću dvadeset dvoje  ljudi, više od stotinu bilo je povređeno, a više od hiljadu evakuisano. Prema procenama, pogođeno je više od 1.500 domaćinstava.  

Navedene štete samo su procene zasnovane na dostupnim izvorima i podacima. Stvarna šteta može da varira u zavisnosti od različitih faktora, kao što su preciznost procena, razmera katastrofe i odgovor na nju. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar