Mitrović: Kina prelazi sa upozorenja na dela

Kina je najavila ograničenje izvoza dva donekle opskurna, ali ključna metala u Sjedinjene Države i Evropsku uniju. Dan kasnije, stigao je poziv da se lanci snabdevanja ne presecaju, u sličnom maniru zapadnih zemalja koje su posle uvođenja novih sankcija neretko pozivale na dijalog i saradnju. Kakav ishod sledi nakon takvog igrokaza? 

Galijum i germanijum, čiji izvoz je Kina ograničila, kvalifikovani su kao nusproizvod koji nastaje pri procesu prerade traženijih metalnih sirovina poput cinka ili aluminijuma. Iako je reč o nusproizvodu sa izuzetno malim globalnim tržištem, galijum i germanijum predstavljaju ključne sirovine u proizvodnji čipova, električnih vozila i telekomunikacione opreme. Evropska unija nabavlja 71 odsto svog galijuma i 45 odsto svog germanijuma iz Kine. 

Bloomberg

 

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, direktorka Instituta za azijske studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović kaže da ovom merom Kina stavlja do znanja svima da i ona ima jake adute u ovoj igri. 

“Kina je već pokušala da na drugi, lep način privoli Japan i Holandiju da na zahtev Sjedinjenih Američkih Država ne ograničavaju izvoz najsavremenijih mikročipova u Kinu. Ovu poruku će svakako razumeti, budući da su ova dva metala neophodna za proizvodnju - od spomenutih mikročipova do solarnih panela, ćelija, oprema i tako dalje. Dakle, bez njih je faktički neka moderna proizvodnja čitavog spektra proizvoda bez kojih ne možemo zamisliti modernu privredu i domaćinstva nezamisliva”, kaže Mitrović. 

Samo dan nakon uvođenja ograničenja, kineski predsednik Xi Jinping apelovao je na zemlje širom sveta da odustanu od razdvajanja i presecanja lanaca snabdevanja. 

“Kina želi da sarađuje sa državama na odbacivanju mera kojima se postavljaju barijere i prekidaju lanci snabdevanja“, izjavio je Xi.  

I dok Sjedinjene Države nastupaju agresivnije u ovoj trci, Evropska unija donekle jeste obazrivija kada je reč o presecanju trgovinskih veza sa Kinom. 

Ta obazrivost umnogome dolazi na inicijativu Nemačke, koja u primeru Rusije vidi lekciju koju sa sobom nosi nagli pad uvoza sirovina od ključnih dobavljača. Ministar ekonomije Robert Habeck izjavio je da treba izvući pouku o tome šta zaista znače suverenost u proizvodnji, kao i energetska i privredna sigurnost.  

"Videlu smo da je Kina povećala pritisak sa ograničenim izvozom dve vrste metala. Ako se to desi sa litijumom ili sličnom sirovinom, imamo drugačiji problem", rekao je Habeck.  

S obzirom na kovid ograničenja, Evropska unija je već osetila kako izgleda slabljenje trgovine se Kinom - trgovinski deficit Kine i EU dostigao je 396 milijardi evra samo tokom protekle godine.  

Bloomberg

Uprkos odškrinutim vratima EU, kineska vlada je otkazala posetu šefa evropske diplomatije Josepa Borella Pekingu, u kojoj je trebalo da boravi sledeće nedelje. U ovom trgovinskom ratu, obe strane su imale dvosmislenih poteza - s jedne strane nova ograničenja, a u diplomatskoj areni najave da se saradnja nastavi. Kako kaže Mitrović, Kina vidi opasnost u agresivnom narativu SAD. 

“Imamo narativ kako je neophodno smanjiti zavisnost od Kine, ali kako smanjiti zavisnost od najveće trgovačke sile, od zemlje koja je u samom središtu globalnih lanaca proizvodnje, snabdevanja, logistike? To je nemoguće i onda dolazimo do jedne šizofrene pozicije - iz političkih i ideoloških razloga, oni najavljuju i uvode restrikcije i mere koje remete slobodno kretanje proizvoda, investiranje, ljudi, a s druge strane shvataju da su potpuni prekidi zapravo nemogući i da je neophodno nastaviti saradnju sa Kinom”, kaže Mitrović.  

O tome da li Kina može da dobije tehnološku trku sa SAD, kao i da li će kineska privreda dočekati stimulativne mere kojima se tržišta nadaju, detaljnije u videu.