Vreli letnji talasi vratili su se u Evropu, u godini koja bi mogla da obori rekord iz 2023. koja je proglašena za najvreliju godinu u istoriji. Međutim, vrućina na jednom kraju sveta na nekom drugom može da izazove sasvim suprotne efekte - nešto što klimatski eksperti nazivaju terminom "global weirding".
Cena ekstremnih vremenskih prilika, ali i prilagođavanja potpuno novim klimatskim uslovima u odnosu na one za koje su naše infrastrukture izgrađenje - iz godine u godinu će rasti.
U Teksasu sneg, na skijalištima vedro
Sneg u Teksasu, suša u Engleskoj, tropske vrućine u Berlinu - samo su neki od primera sve ekstremnijih vremenskih prilika koje se, umesto jednom u deceniji ili generaciji, sada događaju iz godine u godinu. Naučnica Katharine Hayhoe je ovo opisala izrazom "global weirding".
Opširnije
Kako zaustaviti klimatske promene? Snagom cene
Porez na ugljenik bi bio najbolji pristup.
08.05.2024
Leto u Evropi ponovo će biti 'neobično vruće'
Leto u Evropi biće toplije nego obično, sa većim rizicima od suše i toplotnih talasa.
01.05.2024
Gde ćemo želeti da boravimo u budućnosti
U kontekstu sve izraženijih klimatskih promena, arhitektura postaje ključni faktor u oblikovanju budućih turističkih i stambenih naselja.
25.04.2024
Ove destinacije će izgubiti polovinu svojih sunčanih dana do 2100.
U Severnoj Americi i Evropi proleće je u jeku, te veliki broj ljudi večera napolju, na terasama, vozi bicikle duž staza okruženim cvećem i uživa u vožnji čamcem.
25.04.2024
"Ona je time pokušala da postavi naša očekivanja od klimatskih promena, koje ne podrazumevaju samo jedan temperaturni rekord za drugim, mada je i to moguće, već čitav skup čudnih događaja koji će vremenom postajati sve disruptivniji", objašnjava za Bloomberg Adria Connect novinar Bloomberga Eric Roston.
Kako kaže Roston, za svaki stepen zagrevanja temperature vazduha - čiji je prosek sada 1,3 stepena Celzijusa viši u odnosu na period pre Industrijske revolucije - vazduh može da primi sedam odsto više vlage.
"Ta vlaga je ono što čini ciklone i oluje kišovitijim, što podrazumeva veće padavine na pojedinim mestima, više snega, a samim tim i više poplava. Onda imamo i te kontraintuitivne događaje, poput ekstremnog ledenog talasa u Teksasu, koji se odvija istovremeno sa nedostatkom snega na popularnim skijalištima i sušama na mestima koja su nekad bila kišovita."
Elementarne nepogode postaju sve skuplje
Sa sve učestalijim ekstremnim vremenskim prilikama, raste i njihova cena. Prema procenama opsežne studije objavljene u žurnalu Nature Communications, globalna cena klimatskih promena mogla bi da dostigne između 1,7 i 3,1 biliona dolara godišnje do 2050. godine.
Samo između 2000. i 2019. godine prosečna šteta iznosila je 143 milijarde dolara godišnje.
Prema podacima izveštaja Christian Aida, u periodu između decembra 2023. i maja 2024. godine, račun za nepogode izazvane klimatskim promenama dostigao je oko 41 milijardu dolara. Do sada, najveću štetu od 11,5 milijardi dolara, napravile su superćelijske oluje u Sjedinjenim Državama od decembra do aprila.
U milijardama se meri i šteta od ledenih talasa, poplava, suša i šumskih požara u SAD, Kini, Japan, Brazilu i Čileu.
"Cena na mnogim mestima raste i važno je shvatiti kakvu ulogu klima igra u svemu što radimo. Većina gradova nalazi se na obalama ili ušćima reka - kada nivo mora raste, ta ušća i obale se pomeraju. Njujork, koji je 400 godina imao kontinentalnu klimu, sada ima nešto bliže subtropskoj klimi. Godinama govorimo o tim fundamentalnim promenama koje donosi drugačija klima i samim tim je teško uopšte pojmiti obim promena s kojima ćemo morati da se suočimo", zaključio je Roston.
O tome kako naučnici povezuju ove promene sa emisijama štetnih gasova i dokle je stigla zelena tranzicija, detaljnije u razgovoru u videu.