Zvanično je najtoplije još od rođenja Isusa

Jedno je reći da je leto 2023. godine bilo najtoplije na severnoj hemisferi u proteklih 150 godina otkako se meri temperatura. Ovu tvrdnju, potkrepljenu činjenicama, često osporavaju skeptici koji sumnjaju u globalno zagrevanje i ističu da Zemlja ima dugu istoriju temperaturnih fluktuacija. Zato je važno to što novo istraživanje pokazuje da je prošlo leto bilo najtoplije u proteklih 2.000 godina, i da su odstupanja kod sadašnjih temperatura veća nego što se mislilo.

Ukoliko bismo tumačili klimu u prošlosti samo na osnovu merenja temperature tokom nekoliko decenija, ne bismo mogli reći da li je u slučaju tekućeg zagrevanja reč o velikoj promeni ili manjem odstupanju. Godovi drveća sadrže informacije koje sežu i do pre više hiljada godina, dajući nam perspektivu koja nam je potrebna da bismo razumeli ono što se dešava danas.

Naučnici su u istraživanju, objavljenom u časopisu Nature krajem maja, koristili godove ne samo da bi prikazali dugoročne vremenske trendove već i da bi grafikonom prikazali letnje temperature na severnoj hemisferi po godinama u protekla dva milenijuma. A 2023. je bila najtoplija od svih. Sledećih 25 najtoplijih godina zabeleženo je nakon 1996. godine. Sledeća  po visini temperatura bila je 246. godina nove ere. Razumevanje globalnog zagrevanja drastično se promenilo kada su naučnici počeli da dokumentuju dugoročne temperaturne trendove koristeći godove, uzorke leda, sedimentne slojeve i druge pokazatelje temperature iz prirode. Naučnici su 1998. godine objavili čuveni grafikon drastičnog rasta (takozvanog hokejaškog štapa) koji obuhvata proteklih 600 godina. Rast i pad temperature na grafikonu je poput blago zakrivljenih brda sve do polovine 20. veka, kada krivulja naglo skače.

Zahvaljujući tome, ljudi su dobili jasnu sliku o tome koliko je neobično to što se danas dešava. Pojedini ljudi su, pošto nisu mogli da diskredituju rezultate, pokušali da diskredituju istraživače tako što su hakovali njihove mejlove 2009. godine i izvukli izjave van konteksta kako bi sugerisali da su istraživači negde pogrešili, izazvavši tako lažni skandal, takozvani "climate-gate". Od tada se pojavilo više desetina detaljnijih i dubljih rekonstrukcija naše klimatske istorije. Ovo najnovije istraživanje obuhvata samo deo planete koji je najviše pokriven šumama – između 30  i 60 stepeni severne geografske širine – ali vrlo detaljno prikazuje proteklih 2.000 godina i izdvaja današnje klimatske promene u kontekstu prirodnih promena tokom vekova. 

Čak i fluktuacije koje se čine neznatnim imaju veliki uticaj na ljudski život. Uzmimo, na primer, 536. godinu nove ere koju je istoričar Michael McCormick nazvao "najgorom godinom za život". Tada se desila erupcija vulkana na Islandu, usled čega su se raspršile čestice u atmosferu, a Evropa i Azija bile prekrivene čudnom tamnom maglom. To je za posledicu imalo zahlađenje, glad i talas kuge koji su se podudarili sa kolapsom Istočnog rimskog carstva. Novi rad u časopisu Nature pokazuje da je letnja temperatura te godine bila samo 1,9 stepeni Celzijusa ispod dugoročnog proseka i 3,9 stepeni Celzijusa niža nego tokom leta 2023. 

Obično se smatra da su vulkani glavni uzrok zahlađenja, ali razlozi zbog kojih je dolazilo do otopljavanja u prošlosti nisu sasvim jasni. I 246. godina nove ere je bilo neuobičajeno topla. Nešto skorije, tokom srednjevekovnog toplog perioda, između 800. i 1400. godine nove ere, voćnjaci i pašnjaci su se proširili i na severnu Evropu, Island i Grenland, ali je istovremeno došlo i do velikih suša, gladi i kolapsa civilizacija na jugozapadu Amerike.

Naučnici mogu pomoću godova drveća da utvrde ulogu klime u tom i drugim periodima u prošlosti. Najdugovečnije drveće - čekinjasti bor – može da živi skoro 5.000 godina; naučnici mogu da izvuku uzorak jezgra tanak poput olovke kako bi proučili godove, a da pritom ne naštete drvetu. Međutim, istraživači ne moraju da posegnu za toliko starim drvećem da bi istražili daleku prošlost, pošto mogu da dobiju informacije iz godova drvenih delova starih zgrada, brodova i stabala sačuvanih u močvarama.

Drveće koje raste u hladnijim uslovima može pružiti podatke o temperaturama u prošlosti jer je temperatura glavni faktor koji utiče na rast. Novo istraživanje zasnovano je na proučavanju takvog drveća sa devet različitih lokacija, koje je analiziralo 15 različitih timova, rekao je glavni autor Jan Esper sa nemačkog Univerziteta Johan Gutenberg.

Depositphotos

 

Esper je rekao da je želeo da bolje razume kakve su bile temperature na Zemlji u predindustrijsko doba, pre nego što su emisije gasova koje je prouzrokovao čovek počele da zagrevaju planetu. Međuvladin panel za klimatske promene definiše predindustrijsku temperaturu kao prosečnu temperaturu izmerenu od 1850. do 1900. godine. Pariski klimatski sporazum postavio je za cilj da se globalno povećanje temperature zadrži u okvirima do 1,5 stepeni Celzijusa, prag kome se približavamo.

Međutim, merenja pre 1900. godine su retka i Esper kaže da godovi ukazuju da je predindustrijsko doba bilo nešto hladnije. Od 1850. do 1900. godine, temperature su već bile za četvrtinu stepena više od proseka tokom prethodnih 2.000 godina. To znači da bi sadašnje temperature mogle biti znatno više nego što smo mislili.

Ray Bradley, klimatolog na Univerzitetu u Masačusetsu, Amherst, autor je prvobitnog istraživanja sa grafikonom naglog rasta. On kaže da novo istraživanje i istraživanje sa grafikonom naglog rasta koriste različite tehnike i postavljaju različita pitanja, ali da oba pokazuju kako se sadašnje doba uklapa u širi vremenski period.

"Često čujete političare – političare neznalice, kako kažu da klima varira i da se dešavalo da bude toplije tokom istorije tako da se ne treba uzbuđivati zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte koje ispuštamo u atmosferu", rekao je Bradley. "Ali rekordne vrednosti na osnovu prirodnih pokazatelja pokazuju da nije bilo tako toplo u proteklih 2.000 godina, možda i više, tako da je to prilično vanredna situacija".

Vanredna ali ne i beznadežna - klimatolozi kažu da nije kasno da se globalno zagrevanje zadrži u granicama. Ako poslušamo ono što nam priroda govori, možemo se zaustaviti na tome da 536. godina nove ere ostane najgora godina za život.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar