Kazaks: ECB će sa smanjenjem kamatnih stopa verovatno početi u junu

Sve je više onih koji veruju da će Evropska centralna banka (ECB) nakon gotovo dve godine na redovnoj sednici u junu okončati period viših kamatnih stopa i krenuti u njihovo snižavanje. Te prognoze su veoma verovatne i prema ekonomskim podacima pa su stoga jedna od gorućih tema u razgovorima centralnih bankara, što se moglo čuti i na konferenciji koju je Međunarodni monetarni fond (MMF) organizovao s Bankom Slovenije.

Prvi rezovi 'vrlo verovatni'

Guverner Banke Letonije i član Veća i Proširenog veća ECB Martins Kazaks na upit Bloomberg Adrije može li išta zaustaviti snižavanje ključnih kamatnih stopa najavljeno u junu, oprezno je odgovorio da još treba pričekati podatke o inflaciji u maju. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju, "prilično je verovatno da će prva smanjenja kamatnih stopa početi u junu".

Alfred Kammer, direktor evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda, rekao je za Bloomberg Adriju na konferenciji da je, na osnovu trenutnih podataka o inflaciji, njihova preporuka ECB jasna: "U poslednjih godinu dana videli smo jasno usporavanje u stopi inflacije, čemu je doprineo pad cena energenata, a takođe i mere monetarne politike". Kammer stoga očekuje da će ECB početkom iduće godine dosegnuti cilj od dva odsto inflacije. "Od juna može početi popuštanje restriktivne monetarne politike", složio se s letonskim guvernerom.

Kammer takođe veruje da se sledećeg meseca očekuje smanjenje kamatnih stopa za 25 baznih bodova, nakon čega će uslediti ista smanjenja na tromesečnom nivou do septembra 2025, kada bi kamate dostigle "neutralnih 2,5 odsto".

Ciljana inflacija je na vidiku, ali ne treba žuriti sa snižavanjem kamata

Nesigurni geopolitički uslovi mogu da poljuljaju sadašnje trendove ublažavanja inflacije, a toga su svesne i institucije. Predstavljajući Izveštaj o finansijskoj stabilnosti, potpredsednik ECB Luis de Guindos rekao je da "geopolitički rizici i dalje ugrožavaju izglede za finansijsku stabilnost".

Zato i Kazaks ističe da u ovom trenutku ne postoje jasne dugoročne smernice za snižavanje kamatnih stopa. One će se i ubuduće formirati na osnovu redovnih podataka jer se takva politika, smatra, pokazala uspešnom.

Na pitanje mogu li kamatne stope značajno fluktuirati u budućnosti (čak i nakon mogućeg junskog smanjenja) zbog potencijalnog pogoršanja geopolitičkih uslova i globalne makroekonomske slike, Kazaks je rekao da na osnovu trenutnih podataka veruje da su kamate stope dosegle svoj vrhunac.

"Trenutni osnovni scenariji pokazuju da se postepeno približavamo ciljanoj stopi inflacije od dva odsto, tako da možemo postupno krenuti u snižavanje kamatnih stopa. Naglašavam da pri tome moramo biti oprezni. Smanjenje mora ići postupno i ne smemo žuriti."

Reforme su bolje rešenje od fiskalnog stezanja

Evropska centralna banka zabrinuta je zbog velikog javnog duga, na šta ukazuje i Evropska komisija. U izveštaju o finansijskoj stabilnosti napisali su da su evropske vlade osetljive na vanjske šokove ako postoji potreba za povećanjem potrošnje javnog novca.

Kazaks kaže da je nivo javnog duga važan za određivanje otpornosti zemalja na razne šokove. Dodaje da je jedan od načina smanjenja duga fiskalno zaoštravanje, što je važan faktor. Međutim, on veruje da su strukturne reforme, veća produktivnost i snažniji privredni rast mnogo bolji načini da se to postigne. Tržišta kapitala i bankarska unija takođe bi pomogli jačanju evropskog privrednog rasta.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar