Automatizacija posla: da li bi trebalo da se brinemo?

Od kada je OpenAI predstavio Soru (alat za generisanje video-zapisa iz tekstualnih upita) bezbrižni život u kreativnoj industriji, naglo je prekinut.

Ubrzani razvoj te pošasti kojoj daš par komandi i onda napravi čudo, odmakla me je od ideje da bi o svom poslu u budućnosti trebalo da brine samo kasir ili eventualno brucoš u kuhinji McDonald’sa. Ovo je bio povod da potražim stručnjaka koji će konkretno da nam kaže da li bi trebalo da se brinemo i dokle su stigla istraživanja u oblasti robotizacije koja je korak dalje od softvera.  

"Roboti se koriste u industriji, ali do sada su se uglavnom koristili za neke rutinske operacije koje su potpuno automatizovane i ponavljajuće. Dakle, ako se uvede novi model, recimo, automobila, onda se robot programira tako da se u narednih pet godina koristi. Na taj način, robot je isplativ. U manjoj proizvodnji, to nema smisla."

Japan prednjači u automatizaciji u odnosu na ostatak sveta, ali kako cena rada raste u EU, očekuje se sve veći broj robota kada su u pitanju industrijska i automobilska proizvodnja. 

"Evo, na primer, u Holandiji u suštini postoje razni projekti gde roboti većinu teškog posla radi, a, recimo, čovek samo navodi robota da zna raditi teške operacije i uz veoma malu silu obavlja veoma teške poslove. Evropa je u suštini veoma razvijena i postoje mnoge jake kompanije koje proizvode robote. Bavarska ima veoma jak robotski sektor, imamo mnogo malih spinof kompanija koje rade na tome jer smo mi smo partneri s jednom, i to kompanijom iz Minhena koja pravi modularne robote i koji se mogu sastaviti u zavisnosti od potrebe. U suštini, ako imate neki zadatak koji se može rešiti s manjim robotom, vi možete samo tri segmenta robota sastaviti i koristiti za tu operaciju. 

U Americi, 2023. godine zabeleženo je 550.000 upražnjenih radnih mesta usled nedostatka kvalifikovanih radnika. Takva statistika podstiče razvoj softvera za saradnju čoveka i robota koja će u godinama pred nama postati imperativ. 

Ako će roboti postati uobičajeni, a ljudi će imati više slobodnog vremena, koje veštine bi onda trebalo da razvijamo? 

Ono što je važno kroz studije nije samo učiti, već steći veštinu učenja kako bi se stvorila svest da je potrebno menjati veštine."

O tome koje je još veštine važno razvijati u vreme kada svet nezaustavljivo hrli u nove tehnologije, pogledajte u videu. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar