'Nafta može i do 130 dolara po barelu u najpesimističnijem scenariju'

Američki zvaničnici potvrdili su da je Izrael izveo vazdušne napade na Iran i da su zabeležene eksplozije na nebu iznad gradova Isfahan i Tabriz, dok je iranska vlada do sada nastojala da umanji obim napada.

Uprkos očekivanjima da će cena rasti, na tržištu nafte bili smo bez većih promena posle iranskog napada na Izrael. Nakon izraelskog napada na mete u Iranu, cena nafte je porasla, a Aleksandar Kovačević, potpredsednik u T-group Holding, objašnjava da je za cenu nafte važno posmatrati ko je proizvođač, a ko potrošač.

Bloomberg Adria

"Ko god da je imao očekivanja da će cena rasti, imao je pogrešna očekivanja u slučaju kada je Iran napao Izrael, jer je tada zemlja proizvođač napadala zemlju potrošača, i proizvođač nije ni bio ugrožen. Na Bliskom istoku se trenutno nafta normalno proizvodi, i zasad nemamo poremećaja u rutama za snabdevanje. Odgovor Izraela koji se desio u petak ujutru svakako jeste poremetio određene stvari, ne očekujem eskalaciju događaja, ali očigledno je i to bilo faktorisano jer se cena nafte nakon rasta smirila", rekao je Kovačević.

Sa napadom Izraela na Iran, imamo obrnutu situaciju, proizvođač može biti ugrožen.

Bloomberg Adria

"U pitanju je Iran i zato cena jeste porasla. Međutim, SAD su upozorile Izrael da bude oprezan u bilo kakvom odgovoru kako bi izbegao širenje sukoba i signalizirali su da neće učestvovati u bilo kakvim uzvratnim udarima na Iran. Dalja dinamika cene će zavisiti od dužine i stepena eskalacije sukoba. Ono što je jako zanimljivo jeste da indeks volatilnosti ostaje blizu petomesečnih maksimuma, što odražava povećanu nervozu tržišta", kaže Kovačević.

On dodaje da svako dalje povećanje cene nafte može da doprinese inflatornim pritiscima, što dalje komplikuje napore centralnih banaka da kontrolišu inflaciju.

Bloomberg Adria

"U nekom najpesimističnijem scenariju gde Iran ulazi u direktan sukob sa Izraelom, uz učešće SAD, Iran može da blokira moreuz Hormuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto od ukupne količine naftnih derivata i nekih 25-30 odsto količine LNG-ja koji se potroši u svetu. U tom scenariju može doći do duboke energetske krize, a cena nafte može dostići nivo od 120-130 dolara po barelu", kaže analitičar.

Ako pričamo o poslednjim sukobima između Irana i Izraela, Kovačević kaže da će najviše pogođeni biti regioni koji zavise od uvoza - Evropa, Kina i Indija.

Bloomberg Adria

"Najlošije će proći Evropa sa mogućom najvećom cenom energenta. Najveći profiter od sukoba mogu da budu SAD, koje pri rastućoj ceni nafte mogu veoma brzo da podignu proizvodnju nafte iz naftnih škriljaca i time očuvaju vlastitu energetsku bezbednost, a viškove mogu da izvoze po cenama koje nekim kompanijama omogućavaju značajne profitne stope. Takođe, Rusija može lagano da profitira od ovoga, ali zbog nedovoljne količine tankerske flote, nisam siguran kakva će dinamika toga biti. Možemo da takođe pričamo o zemljama OPEC-a koje već duže vreme smanjenjem autputa pokušavaju da povećaju cenu sirove nafte, to se ne odnosi na sve članice, ali i oni su tu u igri", zaključuje.

Više detalja u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar