Da li Kina potajno sprovodi damping?

Američka ministarka finansija Janet Yellen u ponedeljak je završila četvorodnevnu posetu Kini prilikom koje je oštro kritikovala ekonomsku politiku Pekinga. Njena poseta Kini došla je u trenutku kada dve najveće svetske privrede pokušavaju da ojačaju bilateralne veze.

Yellen je, između ostalog, upozorila kineske banke i izvoznike da ih očekuju sankcije ukoliko pomognu u jačanju vojnih kapaciteta Rusije. Zvanični Peking poručuje da su kineske kompanije kažnjene od strane razvijenih zemalja koje, kako tvrdi, nisu cenovno konkurentne. Bloomberg Adria TV razgovarala je o odnosima Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine i aktuelnim dešavanjima sa geopolitičkim analitičarem Aleksandrom Đokićem.

- Topla dobrodošlica i oštra kritika - tako se može u par reči opisati poseta američke ministarke finansija Kini. Koliki je rizik uvođenja sankcija kineskim bankama i izvoznicima kojima je Yellen zapretila, i šta bi to značilo za tržišta?

Yellen je napravila jednu vrstu komparacije sa periodom od pre 10 godina, kada je Kina preplavljivala globalna tržišta jeftinim čelikom i obrušila cene tog resursa i time naškodila američkim proizvođačima i tržištu rada. Sada imamo sličnu situaciju u najavi, kada su u pitanju zelene tehnologije, kao što su solarna energija, električna vozila, baterije...

Kina je napravila proizvodne kapacitete koji premašuju i američke i evropske, pogotovo po pitanju električnih vozila koja će biti znatno jeftinija nego njihovi zapadni konkurenti. Sa tačke gledišta SAD i evropskih ekonomija, to liči na damping i logično je da oni moraju da uvedu neke tarife i ograničenja da bi zaštitili sopstvena tržišta i sopstvene proizvođače.

Kineski zavod za statistiku

- U poslednjih nekoliko decenija Kina je bila nadugačko i naširoko hvaljena - kako biste sada opisali investiranje u Kinu?

Investiranje u Kini danas je strukturalno pitanje, s obzirom na to da struktura političkog sistema diktira mehanizam funkcionisanja ekonomije. U Hladnom ratu smo imali dva potpuno različita sistema, američki i sovjetski, koji su trgovali i stupali u ekonomske odnose. Sada imamo umreženu i globalizovanu ekonomiju, gde iako imamo različite ekonomske i političke sisteme, oni stupaju u dugoročne odnose i trude se da igraju po istim pravilima.

Kada pričamo o Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, to je sasvim drugačija dinamika odnosa od onih prethodnih. Tržište nekretnina je imalo veliki udeo u kineskom bruto domaćem proizvodu (BDP). Sada to više nije slučaj, jer se napravila neka vrsta mehura. Kinesko tržište drugačije apsorbuje ovu situaciju, zbog visokocentralizovane političke strukture koja na sebe preuzima rizike na drugačiji način nego Amerika. Kina ima dugoročnu strategiju kao država koja ima jednu vrstu državnog kapitalizma i sada pokušava da se preusmeri sa tržišta nekretnina na nova tržišta.

Bloomberg Adria TV

- Ako fokus stavimo na geopolitičke tenzije - s obzirom na sva dešavanja u prvom kvartalu 2024. godine - kako biste opisali ostatak godine u pogledu geopolitičkog i ekonomskog sukoba? Koji događaji će biti ključni?

Već imamo dva rata koja utiču na svetsku ekonomiju, a sada još jedan preti da eskalira. Svi strahuju od iranskog odgovora, ali ako se setimo odgovora na atentat na generala Qasema Soleimanija za vreme Trumpovog mandata - on je bio vrlo ograničen. Iranu ne odgovara direktan sukob sa Izraelom, ni u političkom ni u ekonomskom smislu. Ipak, neki odgovor mora da usledi i od toga strahuju tržišni pokazatelji energenata.

Takođe, imamo visok stepen polarizacije u SAD i podelu na demokrate i radikalnu desnicu. U Evropskoj uniji (EU) imamo druge vrste strukturalnih sistema. U Nemačkoj imamo koaliciju koja ne funkcioniše dobro, naročito u ekonomskom smislu. S jedne strane su tu veoma fiskalno restriktivni liberali, a s druge tu su socijaldemokrate koji su više za socijalna ulaganja, zatim imamo zelene koji gase određene proizvodne kapacitete što se tiče energetskog sektora, kao što su nuklearne elektrane.

 

- Jedna od stvari koja će obeležiti 2024. i naredne godine su i izbori u SAD. U jednom od svojih tekstova za Bloomberg Adriju kažete da partijska podeljenost u SAD preti ne samo njenoj spoljnoj politici već i privrednom razvoju - na koji način?

To je određen dugoročni trend. I da Trump bude poražen na predstojećim izborima i da on kao ličnost ispadne iz te trke, desno krilo Republikanske partije jeste sada dovoljno jako i ono ima dovoljnu podršku biračkog tela. To utiče na ekonomiju tako što ovakve paralize javne vlasti u Americi ne deluju pozitivno na tržište.

Real Clear Politics

U prethodnim periodima kada je Kongres bio podeljen, tržišta su mogla to pozitivno da procene i bolje da planiraju svoje strategije, jer su imala neku vrstu izvesnosti koju sada nemaju.

 

Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar