.webp){kind=icon}
Poseta američke ministarke finansija Janet Yellen Kini dogodila se u trenutku kada su dve najveće svetske ekonomije iz različitih razloga na nesigurnom terenu. Politički i ekonomski limb dve svetske sile obojio je i dinamiku ovog susreta, u kom je potencijalno odlazeća ministarka zauzela nešto agresivniju poziciju nego što je uobičajeno - a Peking bio nešto defanzivniji nego što bi se očekivalo.
Poseta Yellen Kini - vežba predizborne retorike?
Podsetimo, Yellen je oštro kritikovala ekonomsku politiku Kine, dok je u jednom od malobrojnih direktnih odgovora Peking poručio da su kineske kompanije kažnjene od strane razvijenih zemalja koje, kako tvrdi, nisu cenovno konkurentne. Yellen je, između ostalog, upozorila kineske banke i izvoznike da ih očekuju sankcije, ukoliko pomognu u jačanju vojnih kapaciteta Rusije.
SAD od predsedničkih izbora deli samo nekoliko meseci, a Kina je veliki deo predizborne retorike, kaže u razgovoru za Bloomberg Adria Connect Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka i predsednica Instituta za azijske studije.
“Sve je to deo kampanje. S druge strane, Kina je odlučila da vrati loptu na teren i navede koje su to ključne stvari oko kojih treba naći saglasnost, jer je potrebno stabilizovati odnose između dve najveće globalne ekonomije”, navodi Mitrović.
Yellen je Kinu posetila samo nekoliko dana nakon telefonskog razgovora između predsednika dveju zemalja, Bidena i Xija, koju su mnogi komentatori označili kao signal da će 2024. biti godina predaha u tenzijama između Pekinga i Vašingtona.
“Oba lidera imaju svoje razloge da održavaju odnose relativno stabilnim tokom ove godine. Bidenovoj administraciji ne treba još jedna spoljnopolitička kriza pored onih u Ukrajini i na Bliskom istoku, Xi se fokusira na ekonomiju nakon što je prošle godine gurnuo u stranu zbog unutrašnjih političkih pitanja. Povrh toga, Peking verovatno ne vidi smisao u tome da ulaže previše energije u pregovore sa administracijom koja do kraja godine možda neće ni biti u Vašingtonu”, rekao je za Bloomberg Gabriel Wildau iz konsultantske kuće Teneo.
Višak kapaciteta - glavobolja i za Kinu i za SAD
Ali ako se po strani ostavi predizborna retorika, koliko američkih kritika ostaje glavobolja za Kinu? Trka u sektoru naprednih tehnologija se nastavlja, konsenzus je analitičara, koja god da se administracija nađe u Beloj kući sledeće godine, s obzirom na to da je Biden mahom ostao pri politici koju je prema Kini vodio njegov prethodnik Donald Trump.
Kritike na račun prevelikih kineskih proizvođačkih kapaciteta i preobimnog izvoza, kojim se nadomešta kriza u sektoru nekretnina.
Godišnja stopa rasta izvoza i uvoza Kine (podaci pokazuju januar i februar 2024.)
Preobimni kapaciteti nisu novost za Kinu. Primera radi, u sektoru solarne energije, Kina je iz pozicije svetskog lidera praktično uskočila samoj sebi u usta. Podsetimo, cene solarnih modula, sirovina i usluga dugo su padali, a sa njima je sinhronizovano rasla i tražnja, što je uslovilo intenzivno širenje proizvodnih kapaciteta.
Prošle godine, ti kapaciteti (od kojih mnogi još nisu ni pušteni u pogon) udarili su u zid zastarele infrastrukture i slabije tražnje. Kini u toj situaciji ostaju samo dve opcije - da stimuliše tražnju i potrošnju. A ako to ne može da izvede na domaćem terenu, gde potrošnja i dalje ostaje uporno niska, rešenje je međunarodno tržište.
Tražnja i proizvodni kapaciteti u sektoru solarne energije u 2023. godini
Tražnja i proizvodni kapaciteti u sektoru solarne energije u 2023. godini
Slična priča dogodila se i u sektoru električnih vozila, a alarmi u Briselu i Vašingtonu upalili su se nakon što su automobili kineskog proizvođača BYD preplavili zapadno tržište i do kraja 2023. privremeno i preuzeli poziciju EV lidera od Tesle. U oktobru, Evropska unija pokrenula je istragu u kojoj nastoji da utvrdi da li su državne subvencije dovele do nelojalne konkurencije.
“Amerikancima se u ovom geopolitičkom momentu nimalo ne dopada ovaj novi uspešni nalet kineske industrije na globalno tržište. Janet Yellen optužuje Kinu da njen izvoz pravi problem globalnoj ekonomiji, dok Kinezi kažu da oni samo odgovaraju na postojeću tražnju i time zapravo pomažu sprovođenje globalne zelene agende. Ima mnogo politike i mnogo nastojanja da se ekonomska pitanja kroz geopolitičku, čak i bezbednosnu ravan ospore i da se na taj način tretiraju kroz zakonodavstvo i druge mere koje i te kako utiču na ekonomije obeju država”, kaže Mitrović.
Izvoz električnih vozila iz Kine po mesecima
Ultimativno, međusobna zavisnost dveju ekonomija komplikuje njihovu tržišnu trku. Ko god sedi u Vašingtonu i Pekingu, mora da nađe ekvilibrijum između održivog rasta sopstvene ekonomije i kompromisa sa svojim najvećim trgovinskim partnerom.
“Imamo sučeljavanje velikih koji ne mogu jedni bez drugih i svako ima svoj način, svoje birače i svoja radna mesta koja mora da zaštiti. Neće nijedna strana odustati od svojih pozicija, ali će morati da nađu zajednički jezik kako ne bi ugrozili jedno drugo”, zaključila je Mitrović.
O tome da li će Kina ove godine uspeti da se oporavi od postpandemijskog usporavanja privrede, ali i čemu se Peking nada na američkim predsedničkim izborima, detaljnije u razgovoru u videu.
