'Inovacije pokreću svet, a Evropa u njima zaostaje'

Studija McKinseyja koja poredi kompanije u Evropi i Americi od 2015. do 2022. godine pokazuje da su američka preduzeća uspešnija od evropskih i da imaju za 150 odsto veću tržišnu kapitalizaciju od evropskih. Jedan od glavnih razloga je taj da američka preduzeća investiraju za 80 odsto više u razvoj i istraživanja nego evropska.  

Biljana Weber je transformacioni lider sa strašću za ljude i tehnologiju, diplomirana informatičarka i magistar poslovne administracije sa adresom u Beču, a fokus joj je na razvoju i privlačenju talenata sa sposobnostima potrebnim za postizanje sadašnjih i budućih poslovnih ciljeva. Weber kaže da su inovacije ono što pokreće industriju i ceo svet.

Bloomberg Adria TV

"Inovacija je ono što pokreće svet i što ga menja nabolje. Kada pogledate šta se sve dešavalo u razvoju tehnologije i gde je Evropa u poređenju sa Amerikom ili Kinom, vidite da smo mi ostali iza. Sada svi pričaju o električnim automobilima, koliko električnih automobila se zaista proizvodi u Evropi u poređenju sa Amerikom ili Kinom. Mi u Evropi moramo brzo da skočimo na voz veštačke inteligencije, jer će početi još jedan talas promena u tehnologiji i ako ga ne uhvatimo sad, posle će biti prekasno. Za Evropu je to veoma bitno zbog konkurentnosti njenih zemalja i za njenu budućnost", ističe Weber.

Zašto se Evropi to dogodilo

Na pitanje zašto se to dogodilo, Weber navodi da je to zbog toga što smo u Evropi dosta oprezniji kada su u pitanju nove tendencije. "U Evropi je premalo razvoja i ulaganja u nova preduzeća i startapove u poređenju sa Azijom i Amerikom. Tamo se veoma puno ulaže u nova preduzeća i pomaže se novim startapovima da budu uspešni u novim tehnologijama, dok smo u Evropi to premalo uradili."

Weber navodi da je za nju prekretnica prvo bio internet, a onda klaud.

 

"Jako je zanimljivo kako se brzo stvari menjaju u našoj industriji i kakav uticaj to ima na ceo svet. Poslednjih 10 godina svi su samo govorili o klaudu, a otkako se pre godinu dana pojavila veštačka inteligencija kao glavna tema, skoro niko više ne govori o klaudu", kaže Weber.

Koje će poslove doneti veštačka inteligencija

Pojedinci su zabrinuti da će nas veštačka inteligencija zameniti i da će izbrisati pojedine poslove. "Veštačka inteligencija donosi par različitih stvari. Jedna je produktivnost, druga je automatizacija. Najveći proboj vidim u istraživanju zato što se uz pomoć mašinskog učenja može veliki broj podataka relativno brzo obraditi i možemo brže dobiti nove lekove i vakcine. Veštačka inteligencija ima veoma puno pozitivnih upotreba. Istovremeno, neki poslovi i profesije neće postojati kroz pet ili deset godina, ali će se otvoriti jako puno novih poslova", kaže Weber.

"Trenutno je u našoj industriji veoma malo data analitičara koji su jako bitni. Za bilo koju primenu veštačke inteligencije morate imati jako dobre podatke, kvalitet i količinu, i analitičare koji će znati te podatke da analiziraju. Trenutno fali 200 hiljada data analitičara u Evropi pa ako mladi razmišljaju šta da studiraju, tehnologija i nauka o podacima su sigurni poslovi", kaže Weber.

 

Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar