.webp){kind=icon}
Sredinom marta evropski lideri okupili su se na prvom nuklearnom samitu u Briselu. Fokus zajedničkog okupljanja bio je pokušaj regiona da se vrati nuklearnoj energiji nakon decenija smanjivanja nuklearnih kapaciteta i okretanja manje tradicionalnim izvorima energije. Sastanci su u velikoj meri bili zatvoreni za javnost, a reakcije potencijalnih finansijera - prilično mlake. Da li je Evropa propustila voz za nuklearnu budućnost?
Struka: Treba utrostručiti nuklearne kapacitete
Rat u Ukrajini i nastojanje Evrope da postane energetski zavisna od ruskog gasa, osim vrtoglave inflacije, pokrenuli su i ozbiljna preispitivanja o tome da li Stari kontinent može istinski da bude samoodrživ koristeći isključivo obnovljive izvore energije.
Vodeća evropska privreda, Nemačka, još 2011. godine je objavila planove da prestane sa proizvodnjom nuklearne energije. Poslednja nuklearna elektrana obustavila je rad prošle godine, nakon kratkotrajnog pomeranja roka uslovljenog nestašicom energije posle prekida uvoza ruskog gasa.
Opširnije
Srbija razmišlja o malim modularnim reaktorima, kaže Vučić
Srbija je zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala nuklearna reaktora.
21.03.2024
Hrvatskoj neophodna nuklearna opcija, ima rešenja i za opstrukciju Slovenaca
Hrvatska crpi iz nuklearne elektrane Krško oko 15 odsto električne energije za svoju ukupnu potrošnju.
11.02.2024
Uranijum nije bio ovoliko skup još od Fukušime
Cena uranijuma skočila je preko 85 dolara po funti, najviše od januara 2008. godine.
15.12.2023
Kina pustila u pogon prvi nuklearni reaktor nove generacije
Kineske nuklearne ambicije dobile su podsticaj u sredu kada je prvi reaktor nove generacije u zemlji počeo sa komercijalnim radom.
06.12.2023
Nuklearne elektrane treba vratiti u igru, a gde je tu region?
Da li se rastuća potražnja može zadovoljiti solarnim panelima i vetroturbinama, ili bi trebalo ulagati u nuklearna postrojenja?
21.10.2023
I dok Nemačka ovaj potez vidi kao sopstveni doprinos okretanju zelenim, niskorizičnim oblicima energije, jedan od najvećih protivnika ovakve politike jeste Francuska, koja se i dalje oslanja na nuklearnu energiju.
Prema podacima BloombergNEF-a, do 2050. godine evropski energetski miks utrostručiće se na 2,8 teravati instaliranog kapaciteta. I dok nuklearna energija predstavlja oko desetinu generisane energije u 2023, plan je da njen udeo padne na oko 40 gigavati instaliranog kapaciteta do sredine veka.
BloombergNEF
"To je protivno konsenzusu energetske industrije, koja želi da utrostruči kapacitet (nuklearne energije) prateći opšte trendove u sektoru obnovljivih izvora. Ali tu postoji mnoštvo otežavajućih faktora, među kojima su najveći finansijske prepreke", kaže za Bloomberg Adria Connect novinar Bloomberga Jonathan Tirone.
Evropski nuklearni reaktori žive 'na produžetke'
Prvi otežavajući faktor jeste činjenica da evropska nuklearna energija sada praktično živi "na produžetke". Većina reaktora ima dozvolu da operiše oko 40 godina, ali ti rokovi mogu da budu produženi - što je slučaj sa reaktorima u Francuskoj i istočnoj Evropi. Trećina nuklearnih reaktora u Evropi bliži se svom isteku roka trajanja već sledeće godine.
Bloomberg Adria
U istočnoj Evropi, nuklearni reaktori su obično stariji sovjetski modeli, poput VVER 440 i SVR1000. Jedini reaktor koji je u prethodnih nekoliko godina izgrađen u Evropi jeste onaj u Finskoj. Reč je o EPR-u, francuskog dizajna. Njegova izgradnja kasnila je decenijama i premašila budžet nekoliko milijardi evra. Sa sličnim problemom trenutno se suočava i Francuska. Ovakva postavka nije naročito privlačna za investitore, koji u širokom luku zaobilaze nuklearne projekte.
"Oni postavljaju sebi logično pitanje - zašto da investiram u projekat koji će biti u izgradnji deset godina i za taj period neću imati nikakve prihode. Linija manjeg otpora je da finansiraju vetrovu ili solarnu energiju, koja nije toliko opterećena regulacijom ili nesigurnim rokovima, a profit dolazi relativno brzo", objašnjava Tirone.
Jedan od razloga zašto Rusija i Kina vode u nuklearnoj energetskoj trci jeste i struktura troškova izgradnje nuklearnih postrojenja.
BloombergNEF
"Kada Rusija ili Kina grade postrojenja, njihova ponuda je pet-šest milijardi dolara zajma uz tri odsto cene kapitala i tri odsto kamate. Teško je naći bolju ponudu od toga. A kada je reč o privatnom kapitalu u poslednjih nekoliko decenija, oni očekuju prinos na kapital od 10 odsto, tako da je pre svega potrebno da imate konkurentnu cenu kapitala", kaže Tirone.
Mnogo buke u sektoru nuklearne energije nastalo je i oko novih tehnologija - iako su neka od najvećih otkrića stara već nekoliko decenija, a industrija kaska na njihovim marginama. Trenutno postoje 83 različita jedinstvena dizajna malih modularnih reaktora, koji su smatrani velikim otkrićem, jer se mogu izgraditi unutar same fabrike.
"Teoretski, cene bi sa tim trebalo da padnu. Problem je što smo sa 83 konkurentna dizajna daleko od odabira industrijski efikasnog i jednostavnog standarda - i sada smo u procepu između finansijskih problema i preobimnog izbora tehnologija", zaključuje Tirone.
