Gde je Srbija na AI putu?

Veštačka inteligencija je obeležila i Svetski ekonomski forum u Davosu i zasigurno je tema koja će biti u fokusu cele godine. Yakup Beris, predstavnik UNDP u Srbiji, navodi da je AI s jedne strane novi koncept koji pokušavamo da razumemo u hodu, ali da je s druge strane nastavak digitalne tranzicije koja nam je već poznata.

"Mi vidimo AI kao element koji doprinosi ekonomskoj tranziciji zasnovanoj na znanju. U razvojnom kontekstu, ovo je važna stvar kako bismo postigli skok napred koji nam je potreban. Dakle, AI je interpretacija znanja i ekonomske transformacije zasnovane na znanju koja može biti ubrzana razvojem AI", kaže Beris.

Gde Srbija stoji na tom putu?

AI može biti odličan alat za ubrzavanje male privrede i njen skok napred upravo kroz ekonomsku transformaciju zasnovanu na znanjima.

„Srbija je uradila puno toga u pogledu bavljenja podacima i donošenja zakona i propisa, posedovanja infrastrukture i rada na razvoju ekosistema, tu je veoma napredna. To je proces digitalizacije koji je priprema za uvođenje AI-ja. Ova osnova je od ključnog značaja, a neki krajnji cilj ne postoji, ali je napredak svakako ostvaren“, navodi Beris.

Bloomberg Adria

Infrastruktura je jedna od ključnih stvari kada je u pitanju implementacija i upotreba AI-ja. U Kragujevcu je otvoren data centar gde je postavljen i superračunar. „Ako uzmemo u obzir samo data centar u Kragujevcu, to je infrastruktura koja je ključna za drugačije korišćenje podataka. Ipak, integracija podataka zahteva mnogo posla. Samo u zdravstvenom sektoru postoji 300 različitih skupova podataka iz 300 različitih institucija koji su potrebni da bi se detaljno razumeo samo jedan pacijent, kako bi kasnije uz AI mogli govoriti o stvarima kao što je personalizovana medicina“, ističe Beris.

Kakva nas budućnost očekuje?

Kada je u pitanju budućnost veštačke inteligencije, Beris kaže da umesto reči „predviđanje“ ili „nagađanje“ preferira reč „anticipiranje“. „Kada anticipirate, možete zapravo definisati budućnost kakvu želite i u koju želite da ulažete“, objašnjava Beris.

„Iz razvojne perspektive, vidimo tri načina koja mogu olakšati proces, ali i doneti izazove. Tri stvari su od ključnog značaja u održivom razvoju. To su inkluzija, otpornost i održivost. AI može biti kritični element budućnosti i ako ga definišete tako da postoji inkluzija, odnosno da niko nije ostavljen i da su svi deo te priče, tada AI može da pruži bolje mogućnosti građanima, preduzećima i institucijama da koriste usluge i mogućnosti. Kada govorimo o otpornosti, znamo da će se neka nova kriza dogoditi i u tom trenutku je veoma važno da institucije imaju kontinuitet poslovanja i plan da bi rešile bilo koji problem u toj krizi. Otpornost institucija se odnosi na tumačenje podataka, a upotreba AI će ubrzati izgradnju otpornosti institucija. Ako se AI koristi na odgovarajući način, može povećati efikasnost na mnogo različitih načina. Možemo poboljšati način na koji koristimo energiju, kako trošimo ono što imamo i planirati u skladu sa tim. AI nije nužno neutralna po životnu sredinu pa je morate koristiti na način da bude održiva“, zaključuje Beris.

Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar