Šta Evropi donosi izborna 2024. godina

Na biračka mesta će u 2024. godini izaći oko 4,2 milijarde ljudi koji će glasati na nacionalnim i regionalnim izborima - među njima i neke od najmnogoljudnijih nacija na svetu. I dok će za Evropu biti odlučujuća trka za novo lice Evropskog parlamenta, u čijem sastavu će se odraziti rastuća popularnost desničarskih stranaka, u Ujedinjenom Kraljevstvu struje idu u suprotnom - laburističkom smeru. Za Sjedinjene Države će, po svoj prilici, važiti krilatica - već viđeno.

U Evropi tanja većina levice i liberala

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja koje je sproveo Europe Elects, levičarske i liberalne stranke biće u mogućnosti da oforme većinu, ali ona će se osuti u korist drugih igrača. Tako projekcije pokazuju da će manji broj mesta imati grupe zastupnika Levice, Zelenih i Evropskog slobodnog saveza, Progresivnih socijalista i demokrata, Obnove Evrope, kao i Demohrišćana. Ukoliko bi se glasanje održalo sada, najveći udarac primili bi Zeleni i liberali iz Obnove Evrope, koji bi izgubili oko 25 mesta u parlamentu.

S druge strane, rast popularnosti beleže Evropski konzervativci i reformisti, kao i Identitet i demokratija.

"Ono što možemo otprilike da očekujemo je da će ove dve grupacije imati negde između 15 i 20 poslanika više nego što su ih imali do sada u Evropskom parlamentu, ali i dalje će osnovne snage biti evropske narodne partije i socijaldemokrate i verovatno će oni činiti većinu uz pomoć liberala i i zelenih. U okviru ovih desnih stranaka sigurno će veliki skok doživeti nemački AFD, krajnje desna stranka koja bi trebalo da ojača grupaciju oko Marine Le Pen", kaže u razgovoru za Bloomberg Adria Connect profesor dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Kada je reč o zabrinjavajućim trendovima, Zečević ukazuje na ekonomsko zaostajanje Evrope za Sjedinjenim Američkim Državama.

"Praktično od 2008. godine, Evropska unija zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama. Te godine su bili vrlo slični bruto društveni proizvodi između država evrozone i Sjedinjenih Američkih Država. U međuvremenu, Evrope je stalno gubila na stopama rasta, Amerika je održavala relativno dobre stope, tako da su SAD skoro na 27 hiljada milijardi bruto društvenog proizvoda, Evropska unija je na 15 hiljada milijardi. To je bitna razlika za tako velike i snažne ekonomije", kaže on.

Britanski glasači umorni od političkih kriza

Ako Evropa zaostaje za SAD, ima i ko zaostaje za Evropom. Skoro osam godina nakon odlučujućeg Bregzit referenduma i četiri godine nakon što je izlazak Britanije iz Evropske unije i službeno finalizovan - glasači su umorni od političkih i ekonomskih kriza.

U 2022. godini, Ujedinjeno Kraljevstvo suočilo se i sa energetskom krizom i sa brzom i upornom inflacijom, a status Londona kao najvećeg finansijskog tržišta na Starom kontinentu ostaje klimav i kontinuirano ugrožen od strane Pariza.

Mandati Borisa Johnsona, Therese May i Liz Truss bili su obeleženi skandalima, podelama, nepoverenjem i volatilnim tržištima. I iako je premijer Rishi Sunak uspeo da stabilizuje ekonomsku i političku situaciju u zemlji - ankete pokazuju da to neće biti dovoljno da se zadrži u Downing Streetu.

"Kada se vi odvajate od jednog velikog tržišta, to je slično kao s raspadom Jugoslavije. Kada se rasturi jedno veće tržište da bi se stvorilo manje, u svakom slučaju morate snositi ekonomske posledice. Britanci su to zanemarili i jednostavno ta retorika ljudi koji su bili za Bregzit je bila da će oni samostalno brže ekonomski napredovati. Ja mislim da to apsurdno i da to nije moglo nikako da se ostvari u praksi. Sve bliži smo vanrednim izborima, možda i krajem ove godine, a onda posle toga i pobedi laburista na tim izborima", zaključio je Zečević. 

Šta još brine evropske glasače i kako će se odvijati izborna trka u Sjedinjenim Državama, detaljnije u razgovoru u videu.  

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar