.webp){kind=icon}
Nedelja je u znaku usvajanja budžeta za narednu godinu. BDP će iduće godine biti 74 milijarde evra, a javni dug je projektovan na 51,7 odsto BDP-a. Planirana su veća kapitalna ulaganja, kao i povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija.
Nakon ovogodišnjeg deficita od 3,3 odsto, za iduću godinu planiran je deficit od 2,2 procenta u vrednosti od 2,2 milijarde evra. Uz ovake performanse, Vlada Srbije predviđa ubrzanje privrednog rasta sa ovogodišnjih dva odsto, na 3,5 procenata iduće godine.
U emisiji Zoom In, sagovornici Bloomberg Adria TV - Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, i Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, naveli su da nema ni najoptimističnijeg scenarija, ali ni najgoreg scenarija po pitanju privrednog rasta, već da je jedini scenario realan onoliko koliko su procene održive u praksi, imajući u vidu sve okolnosti.
"Brzo da se formira vlada, a ne da se dugo bave sobom"
Lazar Šestović iz Svetske banke smatra da je najveći izazov u tome da se brzo formira vlada, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u decembru.
"Važno je da se po okončanju izbora što pre krene sa novim programom - šta su prioriteti za vladu. Bitno da se ne gubi vreme previše oko toga, jer dok se mi bavimo sobom, drugi rade i drugi napreduju i onda drugi rastu brže od nas", dodaje Šestović.
Prema njegovim rečima, činjenica je da su se investitori već kod nas i navikli da vanredni izbori postaju redovni.
Kada je reč o privrednom rastu, iz Svetske banke i Fiskalnog saveta dali su projekciju koja navodi da će ove godine Srbija imati rast od dva procenta, a iduće tri.
Bloomberg Adria
"Postoji puno faktora koji utiču na kretanja u Srbiji. Mi smo mala, otvorena privreda, a ukoliko se značajno uspori ekonomija u Nemačkoj, Italiji, našim glavnim trgovinskim partnerima, to će za nas imati značajno negativan uticaj, jer onda naš izvoz sporije raste, samim tim naši proizvodni kapaciteti su manje uposleni. Mi imamo još jedan faktor koji je jako teško predvideti, a to je poljoprivredna proizvodnja. Mi još uvek zavisimo od vremenskih prilika i imamo situaciju da svake dve-tri godine imamo značajan pad poljoprivredne proizvodnje. Onda se to odrazi na prehrambenu industriju i na naš izvoz, jer tu spadaju pšenica i kukuruz, koji su naše značajne izvozne kategorije", kaže Šestović.
Prema njegovim rečima, potencijalni rast srpske ekonomije je negde oko četiri odsto. "To je u principu nešto čemu smatramo da na neki srednji rok Srbija može da teži i treba da teži. Generatori tog rasta je uslužni sektor, ali i u oblasti industrije imamo potencijala zato što smo se trenutno fokusirali na sektore koji imaju malu dodanu vrednost. Ukoliko se izvrši preorijentacija ka sektorima koji proizvode, recimo elektronska industrija, farmaceutska i industrije koje proizvode veću dodatu vrednost, onda postoji dodatni prostor za rast", navodi Šestović.
Refroma EPS-a - test za sve vlade
I za Nikolu Altiparmakova iz Fiskalnog saveta, izazovi će biti u tome da se istraje na reformama koje su već započete - poput reforme EPS-a.
"Od ključne važnosti je da postoji politička volja i opredeljenje da se na refromama i fiskalnim pravilima istraje jer su to stvari koje traju godinama. Treba reći da je sada važno, i u drugim zemljama, ali naročito u Srbiji, pored insistiranja na privrednom rastu, da se insistira i da to bude na održivim društveno održivim osnovama. Mi imamo relativno visoku stopu nejednakosti i to je nešto što bi trebalo sistematski rešavati, na primer, nešto progresivnijim oporezivanjem, nešto efikasnijom socijalnom pomoći. Sada je već očigledno da nije samo važna stopa privrednog rasta već i kvalitet, odnosno društveni aspekti tog privrednog rasta kako će biti formiran", navodi Altiparmakov.
On posebno skreće pažnju na to da javni sektor mora da bude "jak" sa kvalifikovanim i visokokvalifikovanim radnicima.
Bloomberg Adria
"Mi imamo krah reforme platnih razreda u javnom sektoru. To je potpuni krah racionalizacije zaposlenosti u javnom sektoru. To se posledično preslikava, pa imamo situaciju da nam usluge koje javni sektor pruža krahiraju. Mi imamo manjak zaposlenih i to je veliki problem. Dakle, ako pričamo o našim potencijalima u narednim godinama, o potencijalnoj stopi rasta koja bi trebalo da bude četiri odsto. Međutim, ona ključno zavisi da od toga da mi imamo obrazovanu radnu snagu. To je jako teško kada vi imate nekonkurentne plate", kaže Altiparmakov i navodi da ozbiljni stručnjaci u javnom sektoru ne mogu da se plate jer oni neće da dođu kad im je mnogo bolje prilike u privatnom sektoru, kaže Altiparmakov.
Prema rečima Lazara Šestovića, veliki je problem što se tiče nedostatka zaposlenih u javnom sektoru i nemogućnosti da se nađu pravi ljudi.
Bloomberg Adria
"Međutim, ono što još više zabrinjava - privatni sektor ima isti problem. Privatni sektor je u situaciji da mora drastično da podigne zarade i da nudi neke beneficije kako bi našao prave ljude. Imamo veliki odiv, naročito visokoobrazovanih ljudi. Eurostat je objavio podatke za 2022. godinu - nama godišnje između 40.000 i 50.000 ljudi legalno ode u Evropsku uniju. Kada dodamo Ameriku i neke druge zemlje gde naši ljudi idu, to je onda neka cifra koja je zaista zabrinjavajuća", kaže Šestović.
O tome koji su potencijalna rešenja i kako se gleda na MMF kako partnera ili kontrolora, pogledajte opširnije u videu.
