Izborna groznica 2024.

Spremite se za razorne promene i geopolitička trvenja u godini u kojoj će se glasati u 40 zemalja.

Svetska ekonomija  kreće se od jednog šoka do drugog, dok dva brutalna rata, uporna inflacija i visoki troškovi zaduživanja otežavaju oporavak posle pandemije. Sledeći izvor turbulencija u eri „polikrize”: prepun izborni kalendar za 2024. godinu. 

Počevši od Tajvana u januaru, do predsedničkih izbora u SAD u novembru, ova godina će doneti izbore u 40 država, što je gust raspored čak i u mirnijim političkim vremenima. Bloomberg Economics je izračunao da birači u zemljama koje predstavljaju 41 odsto svetske populacije i 42 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda imaju šansu da sledeće godine izaberu nove lidere. 

Sa dva rata koja besne, sve većim napetostima između SAD i Kine i pogoršanjem političke polarizacije pred kritične izbore, potencijal za poremećaje u 2024. godini je ogroman. Stručnjaci za upravljanje novcem i kompanijski planeri su na oprezu: ova godina neće biti pogodna za držanje investicionih planova na autopilotu. 

To je „veoma značajna godina“, kaže Amy Zegart, politikolog sa Univerziteta Stanford, koja je prethodno bila savetnik vlade SAD u sektoru nacionalne bezbednosti. „Što je veća neizvesnost oko bilo kog pitanja - pravila igre, kamatnih stopa, načina na koji će se tržišta verovatno kretati, državne regulative, politike - to je teže poslovati." 

Pretnje pomažu da se objasni zašto osnivač kompanije Elliott Investment Management, Paul Singer, koji je dugo bio poznat po svojim doslednim stavovima o padu tržišta, kaže da su globalni uslovi mnogo opasniji od onih po kojima tržišta određuju cene. „Svet sada potpuno zavisi od zdravog razuma lidera kako bi se izbegao Armagedon“, rekao je investitor-milijarder tokom konferencije održane prošlog 19. oktobra. „Teško je da se ne izvuče zaključak da investitori nisu ni približno toliko zabrinuti koliko bi trebalo da budu.“ 

Jennifer Welch, glavni geoekonomski analitičar časopisa Bloomberg Economics, kaže da se sa geopolitičkog stanovišta svet suočava sa možda najburnijom godinom u ovoj generaciji. Pored ovih tenzija, vlade i kompanije se širom sveta nadmeću u blokiranju zaliha sirovina potrebnih za prelazak na čistiju energiju i zaštitu lokalne industrije. 

„Predstojeći izbori će povećati prednost vladajućih partija u ostvarivanju geopolitičke pobede“, kaže Welch. „U SAD, na primer, zauzimanje oštrog stava prema Kini će verovatno biti viđeno kao pobednička strategija obe vodeće stranke. Ova situacija, kao i mogućnost da izbori uvedu nove politike, stvoriće period povećane neizvesnosti za druge vlade i multinacionalne kompanije. 

Zemlje u kojima će se izaći na izbore 2024. godine imaju širok spektar uticaja: među njima su zemlje bogate resursima kao što su Indonezija i Venecuela, Meksiko, koji je miljenik tržišta za vraćanje proizvodnje iz Azije u Severnu Ameriku, politički nestabilan Južni Sudan i geopolitička žarišta Tajvan i Pakistan. U Tunisu, u kom se 2011. godine rodilo „Arapsko proleće”, možda će se održati predsednički izbori oko oktobra sledeće godine. A neki od tradicionalnih evropskih saveznika SAD, među kojima su Austrija, Hrvatska, Belgija i Velika Britanija, suočavaju se sa trkom za liderstvo. 

Razmotrite nekoliko mogućih ishoda: 

Predsednički izbori u Tajvanu mogli bi da daju ton američko-kineskim odnosima u godinama koje dolaze, uz tenzije koje će verovatno dalje eskalirati ako aktuelni potpredsednik Lai Ching-te pobedi kao što se predviđa. 

U Indoneziji se glasa u februaru, a prednjači Prabowo Subianto, bivši general-potpukovnik iz vremena vladavine Suhartoa, kome su SAD jednom prilikom uskratile izdavanje vize zbog navodnog kršenja ljudskih prava. U junu je  predložio mirovni plan za Ukrajinu koji bi ostavio okupatorske ruske snage na trenutnim položajima. 

Prvi put od kraja aparthejda početkom 1990-ih, vladajući Afrički nacionalni kongres u Južnoj Africi ima mogućnost da izgubi svoju ukupnu većinu i bude primoran da upravlja zemljom u koaliciji sa drugim strankama. 

Iznenađujući poraz za indijskog premijera Narendra Modija, koji je na funkciji od 2014, mogao bi da uplaši investitore u državi na koju SAD i njeni saveznici računaju da postane protivteža kineskoj ekonomskoj i vojnoj moći. 

U Sjedinjenim Američkim Državama bivši predsednik Donald Trump vodi u ključnim neodlučnim državama, pokazuju nedavne ankete koje je sproveo Bloomberg News, što dovodi do nove neizvesnosti u pogledu budućnosti američke politike po pitanju Kine, Rusije, NATO-a, trgovine i još mnogo toga. 

Na bilo kojim od ovih izbora, mnogo će zavisiti od toga kolike su razlike između različitih partijskih platformi u osetljivim oblastima kao što su nacionalna bezbednost, trgovina i imigracija. Široki konsenzus po pitanju ovih tema može umanjiti svaki politički rizik, kaže Sara Bauerle Danzman, ekspert za političku ekonomiju međunarodnih investicija i finansija na Univerzitetu u Indijani. 

Pored rizika od političkog diskontinuiteta, investitori treba veoma da obrate pažnju na promene u rukovodstvu koje rezultiraju novim trvenjima između zemalja ili ponovo raspiruju stara neprijateljstva. „Vidimo sve veću upotrebu nasilja pošto se prethodno zamrznuti konflikti odmrzavaju“, kaže Bauerle Danzman. „Iz njih proizilazi najveći deo najvećeg političkog rizika.“ 

Takav preokret već ima uticaja na korporativni svet, pri čemu se kompanije osećaju pod pritiskom po pitanju izjašnjavanja o ratu između Izraela i Hamasa, i moraju da se nose sa tekućim tenzijama između SAD i Kine. Neki investitori su oprezni prema glavnom tajvanskom proizvođaču čipova, Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., jer kineska vlada nije krila svoje ambicije da jednog dana ponovo ujedini to ostrvo sa kontinentalnom Kinom. 

Naravno, izbori mogu da donesu promene u bilo kom pravcu. Poljska je u oktobru glasala protiv populističke vlade koja se više puta sukobljavala sa Evropskom unijom, što je dovelo do promene u odnosu zemlje prema širem regionu. Uznemirenost u Poljskoj dovodi u sumnju predviđanja da će stranke krajnje desnice obezbediti odlučujuću većinu na izborima za Evropski parlament u junu - rezultat koji bi mogao da ugrozi nastavak pružanja pomoći Ukrajini i da izazove dodatno nazadovanje u pogledu klimatskih ciljeva. 

Ipak, potencijal za promene je realan, zajedno sa verovatnoćom da će neki lideri, koji su ogorčeni na zapadnu hegemoniju, pobediti na izborima i pooštriti svoje stavove. Američki predsednik Joe Biden upozorio je da se svet „suočava sa prelomnom tačkom u istoriji“. 

U Rusiji, birači izlaze na izbore  zakazane za mart i, iako se Putin verovatno neće suočiti sa ozbiljnom opozicijom, svet će tražiti naznake da je biračko telo uznemireno zbog velikih žrtava u ratu sa Ukrajinom. Takođe, ovogodišnja pobuna plaćenika grupe Wagner je podsetnik da najopasniji rivali jednog autokrate često vrebaju u redovima onih koji su sami sebe proglasili saveznicima. 

U Velikoj Britaniji sve ankete ukazuju na to da će opoziciona Laburistička partija, koju predvodi Keir Starmer, pobediti konzervativce, na čijem je čelu Rishi Sunak, na izborima koji se očekuju sledeće jeseni. No, Starmer će morati da obezbedi dovoljnu većinu da se uhvati ukoštac sa duboko ukorenjenim ekonomskim problemima Velike Britanije. 

Način na koji će se svi ovi izbori odigrati diktiraće trendove u trgovini, bezbednosti i finansijskim tržištima u godinama koje dolaze. 

„Izbori su važni onako kako ranije nisu bili“, kaže Christopher Smart, bivši visoki zvaničnik za ekonomsku politiku u američkom ministarstvu finansija i Beloj kući, a sada izvršni partner u kompaniji Arbroath Group. Promene vlasti ne moraju nužno da izazovu momentalne političke šokove, ali mogu da odvedu zemlje u različitim smerovima, kaže on. 

Anketa među  investitorima koji su zaduženi za imovinu vrednu skoro 10 biliona dolara (približno 1.076 triliona RSD) pokazala je da više od 90 odsto veruje da pretnje američkoj demokratiji rastu, a manje od 30 odsto je uvereno da su  kompanije čijim se akcijama trguje na berzi spremne da upravljaju tim rizikom, prema anketi koju je sproveo Američki centar za demokratiju (engl. States United Democracy Center) zajedno sa Brookings Institution. 

„Ovi izbori imaju potencijal da pogoršaju neizvesnost i volatilnost koji pogađaju svetsku ekonomiju“, kaže Eswar Prasad, profesor na Univerzitetu Kornel (engl. Cornell University) i stručnjak za trgovinu. „Ova situacija potencijalno može da smanji privatne investicije širom sveta. - U saradnji sa Souhail Karam 

IZBORI U ADRIA REGIONU

Od zemalja Adria regiona, naredne godine će se održati parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Hrvatskoj, predsednički i parlamentarni u Severnoj Makedoniji, lokalni izbori u Bosni i Hercegovini. Na leto će se održati i izbori za Evropski parlament. Dakle, pred nama je šarena politička godina. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar