.webp){kind=icon}
Pitanja za milion dolara jesu da li će i kada predsednik Feda Jerome Powell i predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde odlučiti da krenu sa popuštanjem monetranih stega i koji će to biti signali sa tržišta koje će oni pratiti.
Bloomberg Adria TV
Prema rečima Miloša Zečevića, direktora sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke, investitori dosta trguju fiksnim prinosima i zato je dobro pitanje koliko su realna optimistična očekivanja da će kamate padati od sredine 2024.
"Pozicioniranje u ovom trenutku dok su prinosi i dalje visoki, bez obzira na korekciju koju smo videli u toku decembra, koja je na glavnim tržištima išla i do 50 baznih poena, i dalje otvara dobar prostor za dugoročna ulaganja ukoliko očekivanje po pitanju pada inflacije i kamatnih stopa bude tako optimistično. Međutim, upravo popuštanje u svim instrumentima i očekivanja tržišta motivišu ECB da ostane u ovom režimu, zato što oni ne žele da monetarni uslovi budu toliko ekspanzivni i relaksirani. Što duže i intenzivnije tržište očekuje da će kamatne stope ići ka dole, ECB će imati zadršku i istrajaće u tome da čvrsto obori inflaciju", izjavio je Zečević u emisiji Zoom In na Bloomberg Adria TV.
On dodaje i da Fed i ECB veoma paze šta saopštavaju. "Korekciju možemo očekivati od polovine godine, a ono što će oni želeti da isprate je pregled kreditiranja u evrozoni u toku prvog kvartala, a dodatno i dinamike obnavljanja svih ugovora o radu, pošto su oni de facto proinflatori i jedan od važnih generatora inflacije u okruženju gde je tržište rada i dalje otporno", navodi Zečević.
"Tržište veoma optimistično vidi tromesečni euribor, ako pogledamo tromesečne fjučerse decembar 2024. se očekuje na 2,33 procenta. Ukoliko pogledamo analize Erste Group Research, one očekuju nivo od 3,3 procenta, a JP Morgan očekuje 3,25. Ja sam sklon stavu da idemo u pravcu smanjenja kamatnih stopa što će biti vidljivo na euriboru ali da će ono biti postepeno i baš onako kako centralna banka kaže, uz puno sagledavanje efekata na strani inflacije", navodi Zečević.
Ono što se postavlja kao pitanje jeste da li će Amerika i Evropa na isti način ili bar približno istom brzinom da izađu iz začaranog kruga - inflacija niža, kamata viša.
Bloomberg Adria TV
"U Americi imamo 'soft landing' o kom govorimo mesecima unazad. Ovo je olakšalo veoma otporno tržište rada i činjenica da oni imaju jedinstvenu fiskalnu politiku na teritoriji cele zemlje. Kod Evrope je situacija malo drugačija. ECB je kasnije krenula u proces monetarnog zatezanja i tu je Nemačka koja ima recesivne tendencije u poslednjim kvartalima i za koju naredne godine u najboljem slučaju možemo očekivati rast od 0,7 odsto. ECB će pratiti tržište rada zbog obnavljanja ugovora, a generalno možemo očekivati oko 0,5 odsto rasta i naredne godine 0,9. Ukoliko govorimo o Kini, koja je važna u kontekstu spoljnih i trgovinskih partnera Srbije, ponoviće se rast iz ove godine koji je blizu pet procenata uz činjenicu da su primenjene i te kako snažne mere podrške kineskoj privredi", kaže Zečević.
Srbija između "soft i hard landinga"
Prema rečima Zečevića, kada je reč o privrednom rastu Srbij , za 2023. Erste procenjuje rast od 2,4 procenta dok za 2024. rast na nivou od 3,3 procenta.
"Kada govorimo o Srbiji, važno je gde će biti energetika i sektor poljoprivrede, ali i stočarstvo. Energetika dosta utiče na naše trendove, a zasad smo dobro krenuli. Noseći trend ostaju kapitalna ulaganja u infrastrukturu, koja će biti nastavljena i u narednim godinama, to vidimo u budžetskim izdvajanjima. Bližimo se i intenzivnim pripremama za EXPO, a sve su to veoma dobri katalizatori budućeg rasta. Kada govorimo o poljoprivredi i stočarstvu, jesu donete određene interventne mere, ali strukturni problem u stočarstvu traju više decenija i potrebno je veoma puno vremena da to bude strukturno sidro koje će držati dugoročnu inflaciju u Srbiji. To je važno jer Srbija, za razliku od evropskih zemalja, izdvaja poprilično više novca na hranu i osnovne životne namirnice", navodi Zečević.
Ko koristi AI u Srbiji
Ono što neminovno utiče na brzinu rasta jeste efikasnost poslovanja, koje je postalo nezamislovo bez upotrebe veštačke inteligenije. Kako je u emisiji rekao Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, procenat kompanija koje imaju bilo kakvu primenu veštačke inteligencije u Srbiji u svom poslovanju je jednocifren, ukoliko se izumu tehnološke kompanije i inovativni startapovi.
Bloomberg Adria TV
"Upotreba veštačke inteligencije je tek na početku i svaka kompanija treba da pogleda svoju sistematizaciju radnih mesta i opisa poslova i da zaista vidi koji su to poslovi i gde već postoje neki alati kako bi ceo tim zaposlenih mogao da bude produktivniji. Već postoje prva istraživanja da se ljudi koji koriste veštačku inteligenciju u svom radu bolje osećaju i da su brži u tome. Recept koji se pokazao kao dobar jeste - nađite u kompanijama ljude koji su skloni tehnologijama ili imaju najveću sklonost i oni mogu da budu neka vrsta ambasadora. Kompanije koje direktno prodaju potrošačima treba da vide šta je dostupno da iskustvo njihovih kupaca bude mnogo bolje i efikasnije u skladu sa očekivanjima koje nameću globalne kompanije koje mi svakodnevno konzumiramo preko mobilnih telefona” navodi Andrić.
Veštački inteligenciju ne brinu debate o etici
Andrić navodi da je velika debata da li je AI doneo sve dobro što se dešavalo u poslovanju zato što je veštačka inteligencija pokrenula i velike političke, ekonomske i etičke debate. "Ono što se izdvaja kada je u pitanju šta tehnološki lideri traže jesu stručnjaci koji znaju da rade na kvantum računarima, odnosno nečemu što je u stanju da rešava veoma kompleksne probleme. Takođe biotehnologija, tj. kako možemo da proizvedemo više hrane na istoj površini zemlje, i primena biotehnologije u preventivnoj medicini i ranom otkrivanju teških bolesti. Vidi se i veliki povratak web3, odnosno blockčejna, ali svakako buka koja će se razviti oko veštačke inteligencije neće prestati u 2024. godini, sa razlogom” navodi Andrić.
- Na koje kompanije u 2024. treba obratiti pažnju, pogledajte opširnije u videu emisije Zoom In.
