.webp){kind=icon}
Šta za privredu Srbije znače sporazumi o slobodnoj trgovini, posebno najnoviji sa Kinom, u svetlu aduta za izvozne kompanije, ali i dolazak potencijalnih stranih investitora?
Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Kinom obuhvata skoro 10 i po hiljada proizvoda iz naše zemlje i skoro devet hiljada iz Kine za koje se postepeno ukidaju carine.
Inače, pre sporazuma sa Kinom, Srbija je potpisala više sporazuma o slobodnoj trgovini, što osigurava da proizvođači u Srbiji imaju povlašćeni status na tržištu od više od milijardu i 300 miliona ljudi. Tu su najveći sporazumi sa Rusijom iz 2000. godine, potom zemljama CEFTA iz 2006, Evropskom unijom iz 2008. Pored ovih, tu su i sporazumi sa Turskom, Belorusijom i Kazahstanom, kao i sa zamljama EFTA (Norveška, Velika Britanija, Švajcarska i Lithenštajn).
Opširnije
Kineski lanci dobavljača ključna su prilika za srpske kompanije
Zasad se zna da će sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 sa kineske strane.
17.10.2023
Šta Srbija može da ponudi Kini kada carine padnu
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - šansa za naš izvoz i privlačenje kineskih i evropskih investitora.
16.10.2023
Gostujući u programu Bloomberg Adria TV Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, kaže da će Sporazum sa Kinom pružiti šansu kompanijama za diverzifikaciju tržišta.
"Da bi Srbija imala stabilan rast od pet odsto, mora imati 25 odsto u investicijama. Strani investitori čine do sedam odsto investicija i to je konstanta od 2002. godine. Infrastrukturni projekti su takođe do sedam odsto, što zajedno čini do 15 odsto investicja. Onih nedostajućih 10 procenata su privatne ili domaće investicije i to je ono što je bitno da se razvije u narednom periodu. Velike kompanije i strane kompanije pomažu zato što one u delu svog lanca dobavljača uključuju male kompanije i otvaraju neka tržišta koja oni kao takvi ne mogu sami da dosegnu. Videćemo kakve će mogućnosti ovaj ugovor o slobodnoj trgovini s Kinom, ali i s nekim drugim zemljama - Južnom Korejom, pogotovo UAE, doneti u budućnosti", navodi Ljubić.
Bloomberg Adria
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović navodi da je sporazum sa Kinom uvažavanje nove realnosti, a to je da sve više kompanije sa Dalekog istoka imaju interes za naš region.
"Ono što je jako dobro, to je da mi imamo sada prvi ozbiljan sporazum s jednom velikom zemljom i što ćemo moći u doglednom roku da izvozimo po značajno nižim cenama sa ili smanjenim ili postepeno ukidanim ili u finalu isključenim carinama. U svakom slučaju, to nam stvara dobre pretpostavke, kao što smo i do sada imali jako dobre pretpostavke u trgovini sa zemljama EU. Ono što je dobro - pregovara se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i sa Republikom Korejom, takođe o liberalizaciji izvoza", kaže Aćimović.
Bloomberg Adria
Raste broj investicija sa Istoka
Sem kada je reč o izvozu, Sporazumi o slobodnoj trgovini navode se i kao aduti za privlačenje stranih investitora.
Od 2012. do danas uloženo je ukupno 30 milijardi evra direktnih stranih investicija u Srbiju. Iz godine u godinu rastu iznosi, od milijarde 2012. da bi pik bio 2019. sa 3,8 milijardi evra. Rekord je bio prošle godine sa 4,4 milijarde evra. U prvih 10 meseci ove godine uloženo je tri milijarde i 420 miliona evra. Aleksadar Ljubić smatra da će se takav trend nastaviti i do kraja ove i iduće godine.
"Mi očekujemo da će i sledeće godine nivo investicija biti preko četiri milijarde evra. Ono što očekujemo jeste da država više toga uradi na privatnim investicijama u mala i srednja preduzeća. Zato što je to podjednako bitno za velike kompanije jer one čine sastavni deo naše infrastrukture i našeg lanca dobavljača", navodi Ljubić i dodaje da će i ove godine Savet stranih investora predstaviti Vladi preporuke za poboljšanje poslovne klime koje idu u pracu digitalizacije i zelene tranzicije.
Bloomberg Adria
Kada je reč o sistemu subvencija za radna mesta, i Aćimović i Ljubić slažu se da je bilo propusta kojim su kompanijama odobravana, ali isto tako dodaju da je to mera koja postoji i u drugim državama i da sa dobrom kontrolom i uz bankarske garancije mogu i da budu efikasna.
O tome kako raste broj kompanija koje ulažu u Srbiji i dolaze sa Istoka, ali i kako se srpske kompanije koje su izvozile u Italiju sada okreću ka tržištima na Istoku, pogledajte opširnije u videu.
