Zašto su važne AgTech inovacije

Prilikom kupovine namirnica potrošači koji vode računa o zdravlju uglavnom pokušavaju da procene svežinu mesnih proizvoda. Retko razmišljaju o tome kakvu sve štetu može da prouzrokuje konzumiranje mesa životinja zaraženih bakterijama koje su otporne na neke antibiotike. Takva hrana svakog od nas izlaže rizicima od bolesti koje je sve teže lečiti.  

Čak su i vegetarijanci i vegani ugroženi, jer antibiotici se izlučuju, ulaze u zemljište i vodu, što dovodi do nagomilavanja sojeva otpornih na antimikrobne lekove u životnoj sredini. 

Bloomberg Adria

 

Bez efikasnih antimikrobnih sredstava, uobičajene infekcije postaće opasne po život, a određeni tretmani (neke hirurške procedure, hemoterapija) neće biti mogući. Na primer, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, pneumonija, tuberkuloza i salmoneloza već pokazuju sve veću otpornost na lečenje antibioticima, a upotreba antibiotika u sektoru stočarstva je jedan od primarnih uzroka.  

Upravo ovakve informacije bile su povod za razgovor sa Natašom Golić, naučnom savetnicom Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i direktorkom "spinout" kompanije Ivet Lab. Njen tim duže od 15 godina razvija inovativna rešenja sa ciljem da spreče nastanak i širenje antimikrobne rezistencije koja nastaje kao posledica prekomerene i nekontrolisane upotrebe antibiotika na poljoprivrednim gazdinstvima. U pitanju su probiotici za različite namene, od kojih je jedan Hira Vet, dostupan na tržištu još od 2018. godine.  

Najveći stočni fond u regionu je u Srbiji. Poljoprivrednicima su antibiotici veoma dostupni, a ne postoji zvanična kontrola upotrebe u stočarstvu što je sve veći problem. Veterinari neretko savetuju i preventivnu upotrebu antibiotika, što je zadržano kao praksa iz sedamdesetih godina kako bi se sprečile infekcije i da bi se dobio što veći broj zdravih jedinki, a da pri tom ljudi nisu bili svesni kakvu štetu čine.  

"Praksa u stočarstvu je bila da se antibiotici koriste preventivno kao promotori rasta životinja, da bi životinje brže dobile na masi. To se pokazalo kao izuzetno štetno, jer su to neke doze koje su izazvale povećanu incidencu nastanka antimikrobnih rezistencija", ističe naša sagovornica.  

Da li nas ovakva poljoprivreda vodi do novih epidemija? Ukoliko nešto ne promenimo, da.  

Kako bi zaštitila zdravlje potrošača, EU je 2006. godine donela zakonsku regulativu kojom se propisuju maksimalno dozvoljene količine veterinarskih lekova u tkivima životinja i primarnim proizvodima. U primeni je najdalje otišla Danska, u kojoj su poljoprivrednici potpuno izbacili antibiotike i koriste ih u izuzetnim slučajevima mastitisa kod krava.  

U Izraelu je zabeležen uspon mlečne industrije koji leži u upotrebi kompjuterizovanih sistema za mužu i hranjenje, kao i sistem za hlađenje krava u kombinaciji sa pažljivim uzgojem i pametnim tehnikama upravljanja proizvodnjom. Tu su i neantibiotski tretmani i upotreba akustičnog pulsa za lečenje inflamatornih bolesti.  

Otežavajuća okolnost koja prati ovakva rešenja jeste pad proizvodnje koju su zabeležili svi poljoprivrednici u Skandinaviji, ali nakon toga usledio je blagorodan period kako za životinje, tako i za ljude. 

 

- Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar