Udruživanje i modernizacija jedina nada za svinjarstvo u Srbiji

Svinjarstvo u Srbiji se može znatno unaprediti, ali je za to potrebno da se odgajivači svinja udruže, kao i da modernizuju svoju proizvodnju. To su glavni zaključci na tu temu sa konferencije "Održiva poljoprivreda", koju su ogranizovale ambasade Danske, Švedske, Finske i Noveške u Srbiji.

Svinjarstvo se već dvadesetak godina nalazi na silaznoj putanji, a broj svinja se od devedesetih godina gotovo konstantno smanjuje. "Od izvoznika svinjskog mesa, Srbija je postala uvoznik", rekao je profesor Vitomir Vidović sa Poljoprivrednog fakulteta. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj svinja se u poslednje tri decenije smanjio za trećinu.

Problemi postoje u celoj poljoprivredi, jer za razliku od zemalja sa modernim pristupom poljoprivrednoj proizvodnji, u Srbiji je prihod po hektaru tek "između 1.000 i 1.200 evra, a morao bi da bude oko 15.000 evra", dodaje profesor. S druge strane, Srbija može da proizvede više nego dovoljno svinja, ne samo za svoje potrebe već i za "izvoz, prvenstveno u Aziju", navodi.

Neophodno udruživanje

Sličnu poruku su preneli i ostali učesnici na panel-diskusijama, koji se slažu da Srbija ne iskorišćava svoje potencijale. Kako navode, prva stvar koju je neophodno uraditi jeste promena strukture vlasništva zemlje. Drugim rečima, potrebno je udruživanje.

U Srbiji je registrovano 565.000 poljoprivrednih gazdinstava, što onemogućava pojedinačne proizvođače da ostvare svoje interese na tržištu, a to može da dovede do nastanka monopola, upozorava Vidović. "Postoje neka udruženja, ali ona nemaju uticaj na agrarnu politiku zemlje", dodaje.

Sa ovim stavom se slaže i Tom Axelgaard, osnivač i generalni direktor kompanije Goodvalley. On je ukazao na dobru praksu Danske, gde se proizvođači hrane već više od 150 godina udružuju u svojevrsne zadruge, kako bi ostvarili bolje rezultate na tržištu.

Nove tehnologije ključne

Tajna efikasnijeg, profitabilnijeg, ali i održivijeg uzgoja svinja krije se u usvajanju novih tehnologija. Na to je ukazao Aleksandar Ćosović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu koji je predstavljao izveštaj o "sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja".

Od 220 postrojenja koja po zakonodavstvu Srbije moraju da ispune standarde Ministarstva zaštite životne sredine, čak 88 se bave uzgojem svinja ili živine, dodaje Ćosović. Ulaganje u nove tehnologije je način da se proizvodnja unapredi, ali i da se Srbija približi cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida, dodaje Ćosović.

Direktor prodaje i marketinga u danskoj kompaniji ACO Funki Torben Tornegard Olessen navodi da se inovacije mogu odnositi na dva aspekta uzgoja: genetiku, i samu farmu.

Genetika i nova rešenja

Što se tiče genetike, njena uloga je naročito značajna jer se uzgojem grla sa naprednijom genetikom dolazi do većeg broja prasadi po krmači, ali i do prasadi koja su teža po rođenju. I jedno i drugo znači da se smanjuje količina potrebne stočne hrane, što smanjuje ulaganja stočara, ali i emisiju štetnih gasova, pojašnjava Tornegard Olessen.

"Genetika igra veliku ulogu. Genetika je pomogla nama u Danskoj da imamo i oko 40 prasadi po krmači godišnje, što je duplo više od onoga za šta se pre smatralo da je maksimum", dodao je.

Rasa Landras jedna je od tri omiljene među odgajivačima svinja u Danskoj / Bloomberg Mercury

Rešenja koja se tiču same farme uključuju tečnu prehranu u finalnoj fazi uzgoja. Proizvodnja ove stočne hrane dovodi do manje emisije štetnih gasova, što je značajno jer na finalnu fazu otpada više od polovine hrane potrebne za celokupan uzgoj grla. Druga rešenja uključuju zamenu podnih površina obora podovima sa dužim vekom trajanja, kao i bolje upravljanje stajskim otpadom, dodaje Tornegard Olessen.

Stajsko đubrivo i dobre prakse

Skladištenje i upotreba stajnjaka upravo je stavka gde najviše uzgajivača u Srbiji pada na testu, nadovezuje se Ćosović. Kako navodi, glavne neusaglašenosti na farmama svinja u Srbiji su neadekvatno skladištenje tečnog stajnjaka, niska iskorišćenost stajnjaka i nedostatak monitoringa.

Rešavanje ovih problema bi dovelo do uštede za odgajivače, ali i do manje emisije nutrijenata kao što su azot, fosfor i kalijum u zemljište, dodaje.

Ovakve investicije su skupe, što predstavlja problem jer 50 odsto odgajivača predstavljaju mali proizvođači koji ulaganja od 150.000 evra do 700.000 evra ne mogu da priušte.

Proizvodnja đubriva na bazi azota podrazumeva i potrošnju prirodnog gasa čija cena je skočila po izbijanju sukoba u Ukrajini / Bloomberg Mercury

Dobar primer ovakve modernizacije je kompanija ALMEX iz Pančeva, koja je uz donaciju Švedske razvojne agencije razvila sistem za direktnu aplikaciju stajnjaka u zemljište, rekao je Ćosović.

"Ovim se smanjuje količina goriva koje se koristi za đubrenje za 80 odsto u odnosu na upotrebu hemijskog đubriva, i smanjuje se gubitak nutrijenata u odnosu na rasturanje stajnjaka za 95 odsto", navodi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar