Kada Nemačka kašlje, Srbija i Adria region strepe

Iako najnovija preliminarna procena BDP-a Srbije za drugo ovogodišnje tromesečje ukazuje na povećanje realne stope godišnjeg rasta na 1,7 odsto, sa 0,7 odsto, koliko je iznosio u prvom kvartalu, rast je ipak nešto ispod očekivanja.

Iz Narodne banke ukazuju da će privreda rasti od dva do tri pocenta, ali ono što profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović navodi u razgovoru za Bloomberg Adriju jeste visoka neizvesnost koja dolazi i zbog unutrašnje strukture srpske prirvede, ali i uticaja spolja.

Problem je, kako kaže, što je mogućnost recesije u evrozoni i dalje velika, posebno u poslednjem tromesečju 2023. i prvom kvartalu 2024, kada će uticaj rasta kamatnih stopa na tražnju biti najjači. Jedno od rešenja, smatra, za privredni rast u Srbiji na duži rok jesu investicije, ali ne da se fokus stavi samo na strane, već i domaće.

"Meni je s jedne strane dobra vest da mi i dalje držimo visok nivo stranih direktnih investicija, što je i dalje u najavi, videli smo i kroz planirane projekte za  Expo centar itd. Evidentno da te investicije nam pomažu u podizanju privrednog rasta, ali očigledno ne dovoljno. Istraživanja pokazuju da i ako imamo sedam odsto učešće javnih i stranih investicija u BDP-u, opet imamo rast samo dva odsto. Vreme je da strukturnim merama podstaknemo rast naših domaćih, srednjih i malih preduzeća", navodi Aćimović.

"Zimski san" Nemačke

Prognoza za drugu polovinu godine zavisi od efekata monetranog zatezanja, strukturnih reformi, ali i toga kako će se pokazati Nemačka u svom izlasku iz zimske recesije koji traje duže nego što je bilo ko očekivao.

Bloomberg Adria

"Niko ne može da ospori taj fenomenalni nemački tehnološki primat. Međutim, politički problemi i visoki troškovi energenata učinili su svoje. I onda, dolazi se do toga da, iako to nisu veliki obimi, neka preduzeća iz Nemačke, što je na neki način paradoksalno, razmišljaju da svoje pogone prebace negde drugde. Zato što su tamo negde jeftine sirovine, odnosno jeftini energetski input i to je onda dodatni problem. Tako da ne vidim brz izlazak Nemačke iz te faze, ali je važno kako će se to odraziti na nas. Mi smo puno povezani sa nemačkim tržištem, izloženi i treba da razmišljamo o tome kako da otvorimo neka nova tržišta. Treba održati veze sa nemačkim kompanijama, ali i proširiti tržišta na zemlje BRIKS-a, ali i Kazahstan, Afriku - podstaći naše privrednike i na taj način", navodi Aćimović.

Ukoliko inflacija bude jednocifrena, kako NBS prognozira, do kraja godine - to će biti dobra vest, kaže profesor.

O inflaciji i daljem kretanju kamatnih stopa, ali i koje bi istraživanje pomoglo i državi i privredi da bolje identifikuje trendove, ali i realne potrebne biznis zajednice, pogledajte opširnije u videu.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar