Kako NBS prati 'stariju braću' Fed i ECB?

NBS je podigla projekciju privrednog rasta sa 3,5 na 3,8 odsto za ovu godinu. Za sledeću godinu se očekuje rast između četiri i pet odsto. Pored podizanja projekcije BDP-a, NBS je podigla i projekciju inflacije za ovu i narednu godinu sa 4,4 i 3,3 odsto na 4,6 i 3,6 odsto. Inflacija će do kraja ove godine usporiti na četiri odsto, a nakon toga će ići naniže ka tri odsto, kažu centralni bankari.

Koliki manaveraski prostor u smanjenju kamata ima centralna banka u borbi protiv inflacije koja je prošlog meseca ubrzala na 4,3 odsto, za sagovornika Bloomberg Adria TV Zorana Grubišića, pitanje je čiji odgovor zavisi i od onog šta rade, kako kaže, "starija braća" - odnosno Evropska centralna banka (ECB) i američke Federalne rezerve (Fed).

Starija braća se slušaju 

"Važno je da smo ušli u planirani koridor inflacije koji je od tri odsto plus minus 1,5 odsto. To je prvi mandat u vođenju monetarne politike kojom se ceni efektivnost politike svake centralne banke. To je njen prvi zadatak i tek ukoliko ima prostora ona može da spušta kamatne stope i time dodatno u koordinaciji sa državom, sa Ministarstvom privrede i finansija, planirani privredni rast pokušava da ostvari. Ovde je dobro što je NBS ušla u tragetirani koordor inflacije. Takođe, u vezi sa tim, mislim da će biti prostora za popuštanje dalje monetarne politike koje će biti oprezno i pratiće šta radi ECB, a ECB što radi američki Fed. Dakle, svako ima 'starijeg brata', kako ja to obično kažem, jer se vodi računa o paritetu kamatnih stopa i paritetu inflaciji. Mi u Srbiji obično imamo dva odsto višu kamatnu stopu i dva odsto višu inflaciju nego evrozona na koju smo najviše orijentisani. To, naravno, nije de jure zvanično cilj naše monetarne politike, ali mi smo defakto povezani zbog uvozne komponente i velike vezanosti, orijentiranosti ka evrozoni u spoljnotrgovinskoj razmeni i u tekućem računu. Vodimo računa koliko je i kod njih prolazno vreme, pa ih nekada pratimo sa zakašnjenjem, a ponekad odmah. Eto, sada smo pauzirali, kao i ECB i Fed, ali ja očekujem da će do kraja godine biti još par popuštanja u stegama monetarne politike", navodi Grubišić.

Bloomberg Adria TV

Smatra da nije realno očekivati da smanjenje kamatne stope bude veće od jednog procenta do kraja ove godine, pre svega zbog globalnih izazova.

"Konflikti se odražavaju na logistiku, a ona na uvoznu komponentu, cene energenata. To su sve faktori koji utiču na  troškovnu komponentu inflacije - "cost push inflation". To je nešto što vi kao eksterni šok posmatrate znači nešto egzogeno, što ne zavisi od efektivnosti vaše monetarne politike, jer na to ne možete da utičete. Vi ustvari gasite požar tako što delujete na tražnju jer restriktivno ograničavate tražnju, ali troškovnu komponentu ne možete - ona zavisi od ovih globalnih tih makroekonomskih rizika. Oni će biti prisutni i do kraja ove godine i zato su sve centralne banke dodatno oprezne", smatra Grubišić.

Bloomberg Adria

Investicije "guraju" BDP Srbije

Prema njegovim rečima, realno je da se planirani privredni rast Srbije od četiri do pet odsto iduće godine ostvari, pre svega zbog privtanih direktnih investicija i državnih projekata.

Bloomberg Adria

"Korekcija privrednog rasta naviše došla je zbog efekta privatnih investicija koje su dostigle 25 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je jako dobro jer postoje multiplikativni efekti kako planiranih državnih investicije, tako i dobar priliv kapitala iz inostranstva koji je sada oko tri milijarde. Da li će se stići prethodna godina, gde je bilo i preko četiri milijarde, videćemo. Dobra je struktura jer su najvećim delom direktne investicije, a provedene evroobveznice nisu zbog zaduživanja, već zbog financiranja nekih projekata, tako da su to sve dobre vesti kada govorimo o privrednom rastu", zaključuje Grubišić.

Da li će se već iduće godine u privrednom rastu videti efekti priprema i ulaganja u EXPO 2027, saznajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar