.webp){kind=icon}
Globalno tržište veganske i hrane biljnog porekla vredelo je 23,3 milijarde dolara u 2020. godini, uz očekivani godišnji rast od 13 odsto na vrednost od 63 milijarde dolara do 2028. godine, procenila je Fortune Business Insights u poslednjem izveštaju.
Međutim, interesovanje za ovakvim načinom ishrane u Srbiji i dalje nije na zavidnom nivou. Veganstvo se još percipira kao skupo i komplikovano iako je širom sveta ovaj trend i stil života sve zastupljeniji. Susedne zemlje koje su članice EU, Hrvatska i Slovenija, znatno su ispred domaćeg tržišta zbog beneficija koje im Unija pruža i činjenice da se posebna pažnja posvećuje dugoročnim planovima o smanjenju emisije kroz zelenu agendu.
"U Srbiji postoji projekat finansiran od strane EU, koji je još uvek na eksperimentalnom nivou", kaže za Bloomberg Adriju Tamara Đurić, jedna od osnivačica firme Plants and Friends.
Ističe da je integracija regenerativne poljoprivrede i biljnih proizvoda neizbežna ali i skupa. "To nije trend, to je budućnost hrane. I to je budućnost hrane koja je diktirana time što naša planeta, koja ima ograničene resurse, ne može da ovim sistemom i načinom ishrane nahrani više od osam milijardi ljudi. I ne samo osam milijardi ljudi nego sve više onih koji imaju novca da se hrane mesom i životinjskim namirnicama. Do pre nekoliko decenija takva vrsta ishrane mnogima je bila skupa i rezervisana za posebne prilike."
Takođe, industrija biljne hrane na globalnom nivou suočava se sa nedostatkom resursa budući da se sada krče Amazonske šume zbog uzgajanja stoke, kao i činjenica da se 80 odsto svetske proizvodnje troši na ishranu te stoke.
"Jedan problem su resursi, a drugi deo problema je upravo to što ogroman doprinos u emisiji dolazi iz takvog sistema proizvodnje hrane. Ogroman je doprinos tim emisijama gasova staklene bašte. Tu je ugljen-dioksid, tu je metan i azotni oksid. To su tri gasa staklene bašte, od kojih je najpoznatiji ugljen-dioksid. Međutim, metan je daleko opasniji, daleko potentniji gas po njegovom uticaju na zagrevanje atmosfere, a to su upravo produkti industrijske hrane čiji metan dolazi od stoke", navodi ona.
Kada je reč o konkurenciji u proizvodnji takve hrane u Srbiji, ona skoro pa ne postoji. Friends and Plants je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi gotova jela biljnog porekla, dostupna u supermarketima i za dostavu. Intresovanje postoji i raste, ali je dalja ekspanzija u rukama velikih igrača i subvencijama od strane države koje su preko potrebne.
"Imale smo tu želju i entuzijazam da donesemo nešto lepo i korisno na naše tržište." Od osnivanja Friends and Plantsa, kompanija se finansira samo iz sopstvenih izvora. Kada je reč o daljem razvoju industrije, Đurić smatra da su industrijski igrači ključni.
"Što se tiče ozbiljnijih ulaganja, tu dolaze industrijski igrači. I upravo ti industrijski igrači već i dolaze. To su firme kao što je Nestle, koja je otvorila fabriku proizvoda koji su zamena za meso. Takođe, tu je i Planet of plants, koji proizvodi smrznute burgere. Međutim, to su industrijski proizvodi i to samim tim pokreće skepsu kod nedovoljno osvešćenih kupaca."
Đurić kaže da se uprkos izazovima u poljoprivrednoj industriji i sve kraćim sezonama trude da u svojoj proizvodnji koriste isključivo lokalno uzgajano voće i povrće, mahunarke, orašaste plodove i žitarice, što su i jedini sastojci u njihovoj proizvodnji.
