Istina je da vizija i harizma osnivača najbolje upijaju finansijske sokove, ali šarm i uverljivost nisu dovoljni da bi startapovi osigurali ulaganje. Redakcija Bloomberg Adrija u Hrvatskoj ispitala je investitore u kakve se kriterijume uzdaju kada biraju u šta će uložiti novac. Naravno, nije isto radi li se o privatnoj ili institucionalnoj investiciji, a razlika je i da li je startap u ranoj razvojnoj fazi ili je već zašao u zrelost.
Nedavno je jedan hrvatski startap prozvan što se našao na listi mladih kompanija s obećavajućom budućnošću jer posluje s gubitkom. Kakva budućnost čeka nekoga ko nije profitabilan, ređali su se komentari uz, za hrvatske prilike, već standardno prolivanje žuči da se radi o prevari velikih razmera. Iako je nakon afera, kao što je ova poslednja s Inom, jasno odakle ta nepoverljivost dolazi, finansijski izveštaji nisu merilo uspešnosti startapa.
Veliki razvojni zamah podrazumeva i visoke troškove pa u prvih nekoliko godina poslovanje s gubitkom nije izuzetak nego pravilo. Stoga i investitori znaju da ne mogu očekivati munjevito brzi povrat ulaganja, a moraju biti i spremni na to da će im ulaganje možda pasti u vodu, baš kao što se to događa i startapovima. Iako se zbog toga nekima ulaganje u mlade kompanije čini zabavnim i nalik na igre na sreću, to ipak nije tako. Iskusni investitori pomno će birati kome će dati priliku da oplodi njihov novac.
Zabava za samodokazivanje
"Privatni investitori vrlo često nisu profesionalni investitori i više se vode emocijama i srcem kod investiranja. Takav način razmišljanja dovodi do precenjivanja startapa i samih osnivača, pa je kasnije teško opravdati valuacije pred institucionalnim, profesionalnim investitorima. Investiranje je posao, a ne usputna zabava za samodokazivanje", u startu daje do znanja Stevica Kuharski, direktor Fil Rouge Capitala (FRC).
Taj hrvatski fond rizičnog kapitala u poslednje tri godine je investirao u više od 130 startapova u različitim razvojnim fazama.
Stevica Kuharski, Fil Rouge Capital
Svaku su investiciju, ističe Kuharski, promatrali kao zaseban slučaj, nezavisno od stadijuma razvoja, a pritom su razmatrali industriju u kojoj startap operiše, kredibilitet osnivača i njihovo iskustvo i trendove na stranim tržištima.
Ključni kriterijum
Investicije se izvode na temelju nekoliko ključnih kriterijuma, ali oni nisu u svakoj fazi jednako važni. U vrlo ranoj razvojnoj fazi startapa najvažniji je osnivački tim, a taj kriterijum je prisutan prilikom investicija i u zrelijim fazama. Sama ideja, industrija i područje takođe su važni, ali u ranoj fazi je tim najvažniji, istaknuo je direktor FRC-a.
"Najbolji tim će od osrednje ideje u dobroj industriji napraviti vrhunski posao, no loš tim od najbolje ideje u najpropulzivnijoj industriji neće napraviti apsolutno ništa. Sposobnost tima da izvršava zadati plan, brzo donosi odluke i pravodobno reaguje izuzetno je bitna osobina koja se traži kod svih osnivača."
Osnivač i tim koji je okupio neupitno su jedan od ključnih kriterijuma od kojih zavisi hoće li startap osigurati ulaganje. U tome se slažu svi privatni i institucionalni investitori s kojima smo o ovoj temi razgovarali.
Privatne investicije naspram fondovskih
Osnivač konsultantske kompanije Jackie Agency Božidar Pavlović, koji je dosad privatno uložio u Orqu, Airt Technologies i Oradian, naglasio je kako, kada privatno, kao seed investor ulazi u investiciju, primarno gleda integritet osnivača i svoje iskustvo u radu s njim ili s njom, ali važno mu je i da barem donekle poznaje specifično područje kojim se bave, kao i potencijal tržišta. Tako im, kaže, svojim iskustvom i konkretnim savetima može pomoći.
Budući da je s prvim danom septembra Pavlović postao partner u novom hrvatskom growth VC fondu AYMO Ventures koji će finansirati startapove u Hrvatskoj i regionu u seriji A prikupljanja kapitala, zamolili smo ga da nam otkrije kojim će se kriterijumima taj fond voditi u odluci o dodeljivanju investicija. Ti su kriterijumi slični, ali ne i identični, istakao je.
Božidar Pavlović
"Integritet i pasija osnivača izuzetno su važni, ali poslovni model i finansijski podaci još su važniji. Konkretno, gledaćemo product-market fit, mesečni rast prihoda, trošak akvizicije korisnika, trendove rasta u proteklom periodu, od osnivanja kompanije do danas. Takođe, moramo razumeti planove za rast – koji je plan razvoja proizvoda i/ili akvizicije novih klijenata, a porediće se i parametri sa sličnim startap kompanijama kod nas i u svetu", naveo je Pavlović.
Šta se traži
Izvor ideja koje menjaju svakodnevni život, a s kojima nastupaju startapovi, nepresušan je i lako je postati opčinjen njima, ali pokreću li zaista ideje svet ili je ipak novac taj koji ga okreće? Zaživljavaju uglavnom one ideje u koje je neko spreman da uloži kapital.
Preduzetnik Nenad Bakić, iza kojeg su mnoga ulaganja, od onih u Varteks do onih u startapove kao što su Gideon Brothers, e-glas i Include, pri odluci o investiciji najpre razmatra održivost startapa, odnosno zanimljivost tržišta na kojem želi da posluje i njegove sposobnosti sticanja relevantnog tržišnog udela. Sledeće što mu je bitno jeste skalabilnost, a neizostavan je i kvalitet osnivača jer ona, kako kaže, omogućuje uspeh u zacrtanom poslovnom modelu, ali i "pivotingu" ako se poslovni model mora menjati. Bakić pri odlučivanju o investiciji u obzir uzme i koji su drugi ulagači.
Nenad Bakić | Bloomberg Adria TV
Međutim, ponekad je presudan sasvim neki drugi faktor. "Pri ulaganju u e-glas koji se bavi tehnologijom za pomoć osobama s teškoćama, tu mi je bila važna ponajviše društvena komponenta i sinergija s našim dobrotvornim programima", navodi Bakić koji je investirao i u neke manje startape koji nisu uspeli da prođu inicijalnu fazu, a ulagao je i indirektno kroz tehnološki fond Enterprise Innovation Fund (ENIF). "Upravo investiram u MobilityONE, kompaniju za upravljanje flotama vozila", rekao je Bakić.
Zamka za investitore
Dotakao se i najvećih zamki u koje investitori upadaju. Jedna od njih je ta što im je glavni kriterijum sviđa li im se osnivač. Uz to, dodao je kako se često razmatra potencijal tržišta bez analize koliki udeo kompanija može ostvariti, a tome je pridodao i razmatranje ideje bez uzimanja u obzir sposobnosti sprovođenja poslovnog plana.
"Verovatno je najviše propalih ulaganja rezultat FOMO učinka (eng. fear of missing out, op.). Supertrendovi iskaču sve vreme i investitori ne žele da zakasne na zabavu, pa ulažu u neki novi oblik biznisa, iako ne poznaju dovoljno industriju ili ne odrade due dilligence procese kako treba. Osim toga, mnogo ulaganja neslavno završi jer kompanija nije u prigodnoj fazi za određeni profil ulagača. Uložite li suviše rano, dugo ćete čekati povrat ulaganja, a nemaju svi investitori toliko vremena", nadovezao se Jure Mikuž, jedan od osnivača i partner South Capital Venturesa, koji je u proteklih 15 godina uložio u više od 40 tehnoloških kompanija, među kojima su Celtra, Cognism, Agrivi i Adscanner.
Jure Mikuž, South Capital Ventures
Fond rizičnog kapitala South Capital Ventures fokusiran je na kompanije u kasnoj seed fazi, što znači da uglavnom ulaže u kompanije koje su dokazale ostvarivanjem prihoda na tržištu. Osnivač i tim su i u toj fazi razvoja među najvažnijim kriterijumima u donošenju odluke o ulaganju, odmah uz to kakav je poslovni potencijal njihovih rešenja na globalnom tržištu.
"Tražimo izuzetne timove s izvrsnom tehnologijom koja se može primeniti i pretvoriti u profitabilan biznis. Ima mnogo takvih ideja, ali većina njih propadne pre no što se pretvori u zdravi biznis. Stoga tražimo dodatnu komponentu sposobnost izvođenja (eng. execution capability). U tom smislu tražimo startape koji imaju tim sposoban da pretvori ideju u profitabilan biznis, barem na nivou Evrope", jasan je Mikuž.
Prema poslednjim informacijama koje investitori sugerišu, kvalitetni startapovi ne moraju da strahuju da će im loše privredne prognoze smanjiti priliv novca. Briljantna ideja koju ciljana grupa brzo može prihvatiti, dobar odabir tržišta, uigran i predan tim predvođen osnivačem s visoko razvijenim socijalnim veštinama, kao i dobro razrađen poslovni plan karte su za uspešno prikupljanje kapitala. To se, sudeći prema kriterijima koje su sagovornici redakcije iz Hrvatske izložili, ne menja.
.webp){kind=icon}
