Evropa nema svoje 'Nvidije ili Alibabe', da li je ASML slamka spasa

Evropske kompanije više ne zauzimaju nijedno mesto među 25 najvrednijih na svetu, što je snažan signal da je Stari kontinent ozbiljno zaostao u globalnoj tehnološkoj trci. Dok američki i kineski giganti predvode eru veštačke inteligencije (AI) i digitalne transformacije, Evropa ostaje zarobljena u regulativama, sporim ulaganjima i nedostatku strateške vizije. Ipak, jedan izuzetak od tog pravila postoji: holandski ASML, proizvođač mašina za čipove, koji bi mogao da postane simbol nove evropske šanse.

Na vrhu liste najvrednijih globalnih kompanija i dalje dominiraju američki tehnološki kolosi - Nvidia sa tržišnom kapitalizacijom od 4,5 biliona dolara, Microsoft sa gotovo 3,9, i Apple sa 3,8 biliona dolara. S druge strane, najvrednija evropska firma, ASML, nalazi se tek na 27. mestu sa 400 milijardi dolara, dok je francuski LVMH na 33. poziciji sa oko 322 milijarde. To pokazuje koliko je evropski tehnološki sektor tanak u poređenju sa američkim i kineskim, gde rastući broj kompanija obara rekorde zahvaljujući inovacijama u AI-ju, softveru i klaud infrastrukturi.

 

 

Uzroci, posledice i alarm za Evropu

Gde Evropa greši, ako je njena najvrednija kompanija na listi od 100 zauzela tek 27. mesto? To je pitanje koje kontinent treba da postavi kao jedno od prioritetnih ako želi da se "odmakne" od tradicionalnih pokretača privrede i profita i pruži šansu novim sektorima.

Kompanija ASML, osnovana davne 1984. godine, svoj najveći preokret je doživela u poslednjih 15 godina, razvojem EUV (Extreme Ultraviolet) litografije - tehnologije koja koristi svetlost talasne dužine od svega 13,5 nanometara i omogućava izradu najnaprednijih čipova današnjice. Projekat je trajao više od dve decenije i koštao preko 10 milijardi evra, ali se isplatio.

 

 

ASML danas snabdeva vodeće proizvođače poluprovodnika poput TSMC-ja, Samsunga i Intela. Akcije kompanije su u septembru porasle za čak 33 odsto, a analitičari iz UBS Group AG, Arete Researcha i Morgan Stanleyja podigli su svoje procene vrednosti ASML-a, navodeći ga kao jednog od najperspektivnijih evropskih tehnoloških lidera. Uz to, holandski gigant je uložio 1,3 milijarde evra u francuski Mistral AI, čime je Evropa, makar simbolično, dobila svog prvog ozbiljnog AI šampiona.

U junu je francuski predsednik Emmanuel Macron priredio ekskluzivnu večeru u Jelisejskoj palati sa Jensenom Huangom iz Nvidije, povodom saradnje njegove kompanije sa Mistralom na razvoju najvećih francuskih data centara. Huang je, dok je podizao čašu, upozorio da je Evropa previše spora u razvoju veštačke inteligencije, preneo je Bloomberg u utorak. Evropski lideri sada pokušavaju da to promene. Kontinent, poznat više kao regulator nego inovator, ulaže milijarde u domaće AI startape i infrastrukturne projekte, uključujući masivne data centre koje smatraju ključnim za nacionalnu bezbednost i ekonomski rast. Strahuje se da bi nedovoljna ulaganja u AI mogla dovesti do gubitka talenata i zavisnosti od američkih kompanija, čije bi odluke i politički pritisci mogli uticati na evropski pristup tehnologiji.

 

 

Međutim, to što ASML toliko štrči u moru drugih tehnoloških kompanija predstavlja i upozorenje koliko je takvih primera malo. Evropska unija se, uprkos snažnim industrijama u oblastima automobilske proizvodnje, farmacije i luksuzne robe, teško snalazi u eri digitalne ekonomije. Američke i kineske kompanije koje su prigrlile AI, automatizaciju i velike podatke (engl. Big Data) beleže eksplozivan rast tržišne vrednosti, dok Evropa uglavnom ostaje u domenu "konzervativnih" ulaganja. Složena regulativa, fragmentacija tržišta i birokratija i dalje guše startap scenu i otežavaju skaliranje tehnoloških firmi u svetu.

                      

Christian Klein, izvršni direktor SAP-a, prikazan je kao lider koji je uspeo da preokrene stagnaciju nemačkog softverskog giganta tako što je primorao klijente da pređu na klaud, čime je spasao kompaniju. Ali sada sledi teži deo. Rast od klaud transformacije će se istopiti do 2027. godine, a SAP mora da pronađe sledeći talas inovacija - u veštačkoj inteligenciji. Problem? Konkurencija je sveprisutna, kupci su već frustrirani cenama i načinom na koji ih SAP "prisiljava" na prelazak, a investitori počinju da sumnjaju da kompanija može da ponovo "kreira sebe" u doba AI-ja. Bloomberg naglašava da nije u pitanju samo sudbina SAP-a, već i test za evropsku tehnološku ambiciju. Čak iako najveći evropski softverski igrač ne uspe da ostane relevantan, Stari kontinent rizikuje da potpuno prepusti tehnološku dominaciju SAD i Aziji. S druge strane, Helen Jewell, glavna investiciona direktorka za EMEA region u BlackRocku, kaže da su infrastruktura za napajanje, stabilnost mreže, energetska efikasnost - više evropska AI priča nego sam softver.

  

Četiri kamena spoticanja

Analitičari navode četiri ključna razloga za evropsko zaostajanje. Prvi je nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj (R&D). Iako vlade i privatni sektor povećavaju izdvajanja, tempo nije ni približan onome u SAD, gde inovacije u softveru, AI-ju i klaud uslugama rastu eksponencijalno.

Drugi problem je regulatorno opterećenje i fragmentacija tržišta, jer kompanije često moraju da prolaze kroz komplikovane i spore procese odobrenja u svakoj državi članici EU. Treći faktor je nedostatak domaćih AI i digitalnih šampiona - Evropa nema svoje "Nvidije ili Alibabe", već se oslanja na američke provajdere infrastrukture.

Četvrti problem tiče se kapitala i vrednovanja: investitori u SAD i Kini spremniji su da finansiraju "rizične priče", dok evropske kompanije dobijaju konzervativnije procene i manji pristup kapitalu. 

Sve to doprinosi činjenici da se kontinent, uprkos snažnoj industrijskoj osnovi, polako ali sigurno pretvara u dobavljača komponenti i regulatora razvoja, a ne u lidera globalne tehnologije. Bloombergovi analitičari upozoravaju da bez snažnih AI i klaud kompanija Evropa rizikuje da ostane "ekonomski kolonizovana" od američkih i kineskih platformi, i da će u najboljem slučaju biti "dobavljač algoritama, a ne njihov kreator".

S druge strane, kome je dosta američkog i kineskog pregrejanog AI hajpa - utočište bi možda radije da potraži u Evropi. Vreme će pokazati.

 

Evropska komisija (EK) je u poslednjim mesecima pokrenula nekoliko inicijativa za jačanje tehnološke autonomije, uključujući zajednički fond od milijardu evra za ubrzanje razvoja veštačke inteligencije i poluprovodnika. Međutim, kako upozoravaju eksperti, to su još uvek fragmentarni pokušaji, nedovoljni da promene strukturalne slabosti kontinenta. Potrebna je jasna i dugoročna strategija, usklađena između vlada, korporacija i investitora.

Evropa zasad još nije pokazala da ima tehničke i finansijske kapacitete da ozbiljno konkuriše SAD i Kini u svim segmentima AI industrije. Dok se istovremeno ističe važnost domaćih AI inicijativa, evropske države često zavise od američkih kompanija poput Nvidije i OpenAI-ja. Primer za to dolazi iz Velike Britanije. Premijer Keir Starmer, koji je u septembru ugostio Huanga i druge američke tehnološke lidere da najavi investicije u AI od preko 41 milijarde dolara, pretrpeo je kritike zbog prevelike zavisnosti od SAD.

ASML je, u tom smislu, ogledalo onoga što Evropa može - ali i opomena šta gubi. Pokazao je da uspeh u globalnoj ekonomiji ne zavisi samo od znanja i tradicije već i od spremnosti da se rizikuje, ulaže i menja. Ako evropske kompanije i institucije iz toga ne izvuku pouku, Evropa će u narednoj deceniji biti nemi posmatrač tehnološke predstave koju kreiraju drugi.

(Ažurirano kroz ceo tekst)