Zašto planetarno popularni auto-prevoznik Uber nije dostupan u Srbiji

Uber, jedna od najvećih aplikacija za prevoz putnika na svetu, 20. maja zvanično se proširila ulaskom na tržište Slovenije. To je druga zemlja Adria regiona u kojoj je američka multinacionalna prevoznička kompanija pokrenula poslovanje – deceniju nakon što su 2015. godine počeli sa radom u Hrvatskoj.

Početkom prošle godine, u pojedinim medijima u Srbiji pojavile su se spekulacije da Uber dolazi na srpsko tržište, što je matična kompanija tada demantovala. Do objavljivanja teksta, iz Ubera nisu odgovorili na upit novinarke Bloomberg Adrije o tome da li planiraju proširenje na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Na srpskom tržištu trenutno posluju taksi udruženja i platforma YandexGo, ogranak ruskog IT giganta Yandex, koja sarađuje isključivo sa registrovanim taksistima. U Beogradu usluge prevoza nudi i aplikacija Car:Go, registrovana kao limo servis, koju mnogi doživljavaju kao sinonim za taksi, a zvanično nudi usluge unajmljivanja vozača. 

 

Registrovani taksisti, YandexGo i Car:Go – u čemu je razlika

Registrovani taksisti imaju registarsku oznaku TX i regulisanje njihovog rada je u nadležnosti Sekretarijata za javni prevoz Grada Beograda. To takođe znači da moraju da poštuju cenovnike koje propisuje Grad Beograd, a poslednja korekcija cena sprovedena je novembra 2024. godine.

Svako ko želi da postane registrovani taksista mora da položi odgovarajući ispit o poznavanju Grada Beograda, kako bi stekao taksi dozvolu. Ovaj stručni ispit poslednji put je organizovan 2022. godine, navodi se na sajtu Sekretarijata. Kada položi ispit, taksista može da se učlani u taksi udruženje kao samostalni preduzetnik, što mu se upisuje u prateća dokumenta koja regulišu karakteristike automobila. Može i da se zaposli u taksi preduzeću, ali to je retkost.

"Većina taksista su samostalni preduzetnici, a po pravilu rade samo za jedno taksi udruženje", kažu iz udruženja Beogradski taksi za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

 

 

 

"Konkretno naše udruženje ne dozvoljava taksistima rad pre nego što donesu potvrdu da su se zvanično upisali kao naši članovi kod Sekretarijata", dodaju. Poslednji dostupan spisak registrovanih taksista na sajtu Sekretarijata za saobraćaj je iz 2022. godine, a na njemu je nešto manje od 6.200 imena vozača, a gotovo svi su registrovani kao samostalni preduzetnici.

S druge strane, Car:Go je registrovan kao limo servis i nudi usluge unajmljivanja automobila i vozača koje kompanija sama zapošljava. Car:Go podleže pravilima koja su propisana za limo servise u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Ne moraju da imaju položen ispit za taksiste, već je dovoljno da imaju najmanje 21 godinu starosti, dozvolu B kategorije i najmanje tri godine vozačkog staža. Limo servisi, baš kao i taksisti, zvanično su prepoznati kao deo javnog prevoza i moraju da se pridržavaju propisanih pravila, koja se razlikuju za ove dve grupe prevoznika.

 

YandexGo i taksi udruženja koja imaju aplikacije nude mogućnost naručivanja vožnje u aplikaciji, ali plaća se kod vozača, kešom ili platnim karticama – u skladu sa propisanim cenama, koje su poslednji put korigovane novembra 2024. godine.

Jedino limo servis Car:Go nudi mogućnost plaćanja vožnje platnom karticom u aplikaciji, a cena vožnje je unapred poznata i o tome odlučuje prevoznik, a po pravilu je nešto niža od iznosa koje propisuje Grad Beograd. Dolazak Car:Goa na srpsko tržište, koji je inicijalno ušao kao digitalna platforma po uzoru na Uber, bio je propraćen nezadovoljstvom taksista i zahtevima taksi udruženja da se im se zabrani rad, što nije urodilo plodom.

Protest taksista takođe je rezultirao izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika 2018. godine, čime je bliže je definisano da usluge taksi prevoza mogu da obavljaju samo pravna lica i preduzetnici kojima je lokalna samouprava izdala odobrenje za to. Tu spadaju i limo servisi, za koja važe posebna pravila. Na nezadovoljstvo registrovanih taksista, pronađeno je kompromisno rešenje, pa je Car:Go postao upravo limo servis, čime je zvanično prepoznat kao deo javnog prevoza. 

"Izmenama zakona je sužen izbor potrošačima, jer je isključio pojedince i digitalne platforme bez lokalnih dozvola, čime se smanjuje broj ponuđača i opcija", kaže za Bloomberg Adriju Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije zaštite potrošača Srbije.

Kako dodaje, limo servisi poput Car:Go imaju veću fleksibilnost da formiraju cene. "Potrošačima to pruža povoljniju alternativu u poređenju sa fiksnim taksi tarifama", dodaje.

Međutim, mnogi potrošači ne uočavaju razliku između registrovanih taksista i limo servisa. "Zakonsko rešenje je omogućilo konkurenciju, ali pod drugim nazivom, stvara konfuziju među potrošačima jer ne vide jasnu razliku u usluzi, iako se regulatorno tretiraju drugačije", dodaje Alfirović.

Kako funkcioniše Uber

Uber Technologies Inc. osnovan je 2009. godine u San Francisku, na čijem se jugu nalazi Silicijumska dolina. Danas posluju u više od 70 od 185 zemalja sveta, pokrivajući gotovo trećinu sveta, a naručivanje prevoza dostupno je u 10.000 gradova, navodi se na zvaničnom sajtu kompanije.

Sa aspekta zapošljavanja, Uber funkcioniše na sličan način kao taksi udruženja i Car:Go u Srbiji – vozače ne zapošljavaju direktno, već ih angažuju u svojstvu samostalnih preduzetnika. Iako dobijaju priliku da zarađuju u sklopu većeg sistema, vozači nemaju pravo na minimalnu zaradu i sindikalno organizovanje, pisao je ranije Bloomberg Businessweek.

Međutim, baš kao i limo servis Car:Go, Uber konkurentnost na tržištu održava tako što se trudi da ponudi niže cene nego drugi prevoznici. Ulazak Ubera na evropsko tržište bio je kontroverzan, a mnoga taksi udruženja pobunila su se protiv konkurencije za koju nisu važila jednaka pravila kao i za njih. Pošto je Uber pokušavao da se deklariše kao "digitalni servis, a ne prevoznička kompanija", pred Evropskim sudom pravde pokrenut je postupak koji je 2017. rezultirao odlukom da usluge koje Uber pruža spadaju u domen prevoza putnika.

Depositphotos

 

Dolazak Ubera u susednu Hrvatsku takođe je dočekan nezadovoljstvom registrovanih taksista, koji su u više navrata tražili od nadležnih ministarstava da zabrane rad platforme, što se nije ostvarilo. Slovenačka taksi udruženja, koja od 20. maja na ulicama Ljubljane imaju novog konkurenta, takođe se godinama protive dolasku Ubera u tu zemlju.

Osim Ubera, na hrvatskom i slovenačkom tržištu prisutna je i kompanija Bolt, koja nudi usluge prevoza i iznajmljivanja e-skutera. Bolt je osnovan 2013. godine u Talinu, glavnom gradu Estonije, a danas je prisutan u više od 50 zemalja i 200 gradova.

Kao i Uber, Bolt nudi mogućnost naručivanja vožnje putem aplikacije. "U Hrvatskoj smo prisutni od 2018. i radimo u devet gradova, a u Sloveniji imamo samo e-skutere u Ljubljani, Koperu i Mariboru", rečeno je iz Bolta za Bloomberg Adrija.

Iz Bolta nisu želeli da otkriju da li planiraju širenje u Adria regionu. "Naša glavna tržišta su Evropa i Afrika, gde ima još mnogo prilika za rast, a trenutno radimo na širenju na nove zemlje i gradove", naveli su u pisanom odgovoru.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar