Kako srpski privrednici premošćavaju krize bez banaka

Nije uvek izvodljivo da u kratkom roku neka firma ili preduzetnička radnja dobije kredit od banke. Ko je uzimao kredit, zna da procedure mogu potrajati. S druge strane, privrednici često nemaju vremena da čekaju, pa u kriznim vremenima jedne drugima pozajmljuju novac.

Taj vid finansiranja u skladu je sa zakonom.

U poslovnoj praksi uobičajeni su slučajevi davanja zajma između osnivača i njegovog privrednog društva, između povezanih pravnih lica, kao i između poslovnih partnera.

Zakon dozvoljava da privrednici s vremena na vreme jedni drugima pomognu oko prevazilaženja problema tekuće likvidnosti i da pozajme novac, a ta pozajmica mora biti potkrepljena ugovorom koji mora biti napisan i overen od ugovornih strana.

Biljana Trifunović, diplomirani ekonomista, u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da se u praksi često dešava da firme jedna drugoj pozajmljuju novac, kao i da se te pozajmice mogu davati s kamatom ili bez kamate.

Depositphotos

 

"Ima firmi koje i više milijardi dinara pozajmljuju jedna drugoj. Posebno građevinske firme kada počinju gradnju objekta imaju potrebu za novcem dok ne počne prodaja. Što se tiče kamate, Ministarstvo finansija svake godine donosi Pravilnik o kamatnim stopama koje se primenjuju na date i primljene pozajmice između privrednih subjekta", navodi Trifunović.

Ona kaže ukoliko je pozajmica data povezanom licu bez obračuna i naplate kamate, davalac pozajmice ima dodatne obaveze.

"Kada se radi o povezanim licima tada je obavezna studija o transfernim cenama, utvrđivanje kolika bi bila kamata ako nije naplaćena i ta kamata ulazi u osnovicu za oporezivanje. Dok, kada nepovezana lica daju jedno drugom pozajmicu, nemaju ovu obavezu", objašnjava Trifunović.

Novčane transakcije, kada firme pozajmljuju novac jedna drugoj, ne kontroliše Narodna banka Srbije (NBS).

"U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i posebnim zakonima kojima se uređuju poslovanje banaka i pružanje platnih usluga, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire lica koja povremeno daju pozajmice (koja se, dakle, ne bave kreditiranjem), niti lica koja eventualno posreduju u davanju pozajmica", navode iz NBS za Bloomberg Adriju.

Bloomberg Adria

 

Ovu vrstu transakcija kontroliše Poreska uprava na osnovu obrasca za poreski bilans i studije o transfernim scenama.

Najviše su zadužena velika preduzeća

Podsećamo, domaća privreda na kraju maja ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije dugovala je bankama 1,65 milijardi dinara, od toga preko 95 odsto, odnosno oko 1,58 milijardi dinara odnosi se na potraživanja po osnovu kredita.

Najviše su, gledano po veličini, zadužena velika preduzeća. Posmatrano po delatnostima, najviše duguju firme iz prerađivačke industrije, rudarstva i vodosnabdevanja i trgovine, a najmanje firme iz oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

Prema podacima NBS, kada je reč o kreditima, a zaključno sa 31. majem 2024, privreda je pet puta više zadužena u devizno indeksiranim kreditima nego u domaćoj valuti.

Najviše se, ukupno gledano po nameni, duguje po osnovu kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita.