Raskorak između urbanih i ruralnih područja veliki problem i Hrvatske

Koliko je regionalni razvoj važan, pokazuje činjenica da Evropska unija (EU) kroz kohezionu politiku izdvaja čak trećinu svog budžeta za razvoj slabije razvijenih regiona u EU. Saobraćajna infrastruktura, škole, bolnice, kompanije i razvoj industrije, sve su to važni segmenti koji utiču na razvoj pojedinih regiona.

Grad Zagreb, zajedno sa još nekim delovima Hrvatske, po pitanju razvoja iskače u odnosu na ostatak zemlje, a kako smanjiti regionalne razlike i podstaknuti ravnomerni ekonomski razvoj Hrvatske, bila je jedna od glavnih tema na konferenciji Bloomberg Adrije "Next Level Hrvatska - Regionalni razvoj".

Ministar regionalnog razvoja Šime Erlić i ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Damir Habijan, u tom su smislu naglasak stavili na važnost digitalizacije, infrastrukturna ulaganja i pravedne poreske politike kako bi se osigurala održiva budućnost za sve građane.

Ministar Habijan, koji je iz privrede prešao u pravosuđe, upravu i digitalnu transformaciju, poseban je naglasak u razvoju stavio na digitalnu transformaciju koja je, po njemu, uz administrativna rasterećenja, ključna za poboljšanje ekonomske klime.

"Digitalizacija nije samo skeniranje papira. Moramo da promenimo način razmišljanja i bolje koristimo mreže. Pozivam privrednike i IT sektor da nam kažu šta im predstavlja izazov i kako im možemo pomoći", izjavio je Habijan.

Damir Habijan, Šime Erlić i Marko Perožić | Bloomberg Adria

Ono od čega ne možemo pobeći je da su razlike u regionalnom razvoju u Hrvatskoj vrlo izražene. Dok su neki regioni, poput Istre i Zagorja, ekonomski razvijeni, druge, kao što su Lika i Slavonija, zaostaju u privrednom rastu i kvalitetu života. U tom smislu je ministar Erlić naglasio kako je za razvoj tih regiona ključno razvijati bolju povezanost i osigurati jednake uslove za život kroz ulaganja u vrtiće, škole, bolnice i privredne inicijative.

A s obzirom na to da se Zagreb ipak izdvaja od ostatka Hrvatske po pitanju razvoja, Erlić je kazao kako glavni grad ne treba gledati kao negativca jer bez Zagreba nema razvoja ostalih delova Hrvatske.

"Zagreb je u regionalnom razvoju pokretač ekonomskog i društvenog razvoja Hrvatske i njegov razvoj pozitivno utiče na ostatak zemlje", rekao je Erlić.

Neiskorišćenost evropskog novca

Međutim, kako bi se smanjile razlike među regionima, Hrvatska nije potpuno iskoristila potencijal EU fondova, smatra šef analiza makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji Ivan Odrčić.

"Primetan je raskorak između urbanih i ruralnih područja, ruralna i dalje zaostaju po mnogim socioekonomskim pokazateljima, a fondovi su često fokusirani na (...) razvijene regione, dok su manje razvijeni ostali marginalizovani", smatra Odrčić.

Pokazuju to i županijski indeksi razvijenosti koje su sastavili stručnjaci iz Hrvatske privredne komore s glavnim ekonomistom Goranom Šaravanjom na čelu.

Ivan Odrčić, Goran Šaravanja i Ivan Vrdoljak | Bloomberg Adria

Indeks se sastoji od 46 indikatora podeljenih u deset područja kako bi se ocenili strukturni faktori, faktori efikasnosti i inovativnosti, a njegova svrha je da ukaže na područja gde bi pojedine županije ograničen politički i finansijski kapital trebalo da ulože kako bi unapredile uslove poslovanja i života.

Ipak, Dragan Jelić, direktor SAFU, istakao je da su fondovi promenili regionalnu sliku Hrvatske bez obzira na političke stranke i dodao da privatnici sve više i bolje koriste sredstva. Naveo je nekoliko primera uspešnog povlačenja EU sredstava koja su značajno izmenila regionalnu sliku Hrvatske.

"Pelješki most je projekat koji je najviše promenio regionalnu sliku Hrvatske. Rešili smo logističke probleme i poboljšali povezanost. Mali projekti su takođe bitni, poput rekonstrukcije luke koja je smanjila gužve i omogućila veće trajekte. Zdravstvo je takođe napredovalo, recimo, brze čamce koje prevoze ljude sa ostrva do bolnica. Puno je tu i projekata u mojoj rodnoj Slavoniji", rekao je Jelić.

Kompanije imaju ulogu u regionalnom razvoju

Regionalnom razvoju snažno doprinose i brojne kompanije. Osim investicijama, razvojem i ponudom poslova, Ivan Čulo, predsednik uprave Hrvatske pošte, istakao je ulogu Hrvatske pošte u stvaranju povezanosti sa udaljenim delovima Hrvatske i u tom smislu smatra da njegova kompanija ima posebnu ulogu u društvu.

"Smatramo da je mreža važna za regionalni razvoj, a u mnogim mestima je upravo Hrvatska pošta mesto gde stanovnici mogu obaviti određene usluge", istakao je Čulo i dodao da je plan za budućnost dodatna optimizacija te mreže.

Ivan Čulo, Marko Ćosić i Nataša Mikuš Žigman | Bloomberg Adria

I Nataša Mikuš Žigman, direktorka sektora poslovne održivosti i zelene transformacije Podravke, ističe da Podravka u regionalnom razvoju doprinosi investiranjem, ali i radom sa lokalnom zajednicom, brigom o životnoj sredini i upravljanju životnom sredinom.

Osim doprinosa regionalnom razvoju, predstavnici kompanija su se na konferenciji dotakli i problema nedostatka radne snage. Nedostatak radne snage postala je neizbežna tema jer gotovo da nema kompanije koja se ne bori sa ovim pitanjem. Podaci pokazuju da je trenutno svaki 15. zaposleni stranac, a taj broj u narednim godinama trebalo dodatno ići u korist stranih radnika.

Marko Ćosić, predsednik uprave Đuro Đakovića, potvrdio je kako i njegova kompanija ima problem sa pronalaskom radne snage, a strane radnike ne vidi kao dobro rešenje.

"Ne možemo jednostavno reći da je strani radnik jednako dobar i da će jednako dobro zameniti domaćeg radnika. Na primer, kada je naša kompanija bila pred bankrotom, radnici su zaslužni za to što je došao strateški investitor. To u slučaju stranih radnika ne bi bilo tako", rekao je Ćosić i dodao kako se nada da će se zbog sve povoljnije klime naši radnici iz inostranstava vratiti kući.

S obzirom na to da turizam u Hrvatskoj ima važnu ulogu, na konferenciji se otvorilo pitanje da li se hrvatski turizam brendira na pravi način. Deklarativno, želi se kvalitet i održivost, ali u stvarnosti Hrvatska ima masovni turizam.

"Imamo sreću da smo popularni, ali ima i jedna neprijatna činjenica - trenutno smo najprometnija destinacija, uz Maltu", rekao je marketinški stručnjak Božo Skoko.

Božo Skoko | Bloomberg Adria

Naglasio je kako se nešto mora promeniti, a za to postoje dva načina: da se produži sezona ili da se ljudi sa mora preusmere na kontinent.

Pri tome ističe da je Hrvatska tek sada postala svesna mogućnosti kontinentalnog turizma.

A Zagreb je u tome ponovo pokazao stručnost i sposobnost na evropskom nivou. Projekt Turističke zajednice Zagrebačke županije "InterWine" koji spaja kulturnu baštinu i enoturizam odabran je između šest uspešnih projekata od ukupno 73 prijavljenih na konkursu prekogranične saradnje Interrega Slovenija–Hrvatska.