MOL planira da do 2030. u zelenu tranziciju uloži četiri milijarde dolara

Do 2030. godine MOL Grupa će uložiti više od četiri milijarde dolara u zelenu tranziciju kako bi postigla ugljeničnu neutralnost do 2050. godine. Naime, Grupa je ažurirala svoju dugoročnu strategiju "Shape tomorrow" kojom žele da region učine zelenijim, konkurentnijim i samostalnijim, poručuju iz kompanije.

Ažurirana strategija stavlja veći naglasak na obnovljiva goriva, zeleni vodonik, biometan i geotermalnu energiju, kao i na unapređenje snabdevanja u regionu, stvaranje vrednosti iz otpada i oblikovanje budućnosti mobilnosti kroz inovativne tehnologije.

"U 2016. bili smo jedni od prvih u industriji nafte i gasa koji su najavili da će diverzifikovati od fosilnih goriva i postepeno se razvijati u petrohemiji i potrošačkim uslugama. Osam godina idemo u istom pravcu, ali moramo uzeti u obzir da su poslednje godine donele radikalne izazove i promene u energetskoj industriji. Došlo je vreme da ponovo ažuriramo našu strategiju, pošto su ciljevi održivosti postali ambiciozniji dok je potražnja za fosilnim gorivima i dalje velika", izjavio je Zsolt Hernadi, generalni direktor MOL Grupe.

Kako bi postigla svoje ciljeve, kompanija dodatno jača portfelj tradicionalne imovine, dok će do 2030. godine za zelena ulaganja izdvojiti više od četiri milijarde dolara.

Hernadi ističe da je važno omogućiti tranziciju prema zelenoj energiji, a da istovremeno ne dovede u pitanje sigurnost snabdevanja energijom, konkurentnost kompanije i stvaranje vrednosti za deoničare.

"Stvaramo vrednost od otpada, pokrećemo cirkularnu ekonomiju i dodatno ojačavamo sigurnost snabdevanja. Nema sumnje da se energetska tranzicija mora sprovesti i da se moraju postići veoma ambiciozni ciljevi koje je postavila Evropska unija. To je u interesu svih nas. MOL Grupa, kao vodeća kompanija u srednjoevropskoj industriji, čini sve što može da ispuni ove ciljeve i transformiše kompaniju. Ali jasno je da to nije moguće učiniti bez podrške i nije fer ako se svi troškovi energetske tranzicije prebace na industrijska preduzeća. Ciljevi zajednice mogu se postići uz podršku zajednice, pametnu regulativu i saradnju na svim nivoima. Na MOL Grupu se može računati kao na partnera u ovim zajedničkim evropskim naporima", rekao je Hernadi.

 

Neke od ključnih poteza kojim kompanije planira da postigne svoje ciljeve uključuju jačanje pozicije u preradi nafte u Evropi, obnovljiva goriva koja otvaraju nove dimenzije u održivoj mobilnosti, usmerenost na proizvodnju biometana i zelenog vodonika, kao i cikličnu proizvodnju koja povećava doprinos biokomponenti i otpada u proizvodnji.

Da bi se diverzifikovala i udaljila od fosilnih goriva, kompanija do 2030. godine planira da uloži milijardu dolara u integraciju otpada, recikliranje i hemijska ulaganja srednjeg obima. Takođe, u deo investiranja spada i više od milijardu dolara u projekte koji omogućuju energetsku efikasnost, povećanje udela održivih goriva u svom portfelju i značajno smanjenje emisija gasova staklene bašte u poslovanju.

Navode da istraživanje i proizvodnja nafte i gasa imaju ključnu ulogu u finansiranju transformacije, a usporavanje prirodnog pada proizvodnje i dalje je prioritet. Tako će Grupa tokom narednih pet godina zadržati proizvodnju na prosečnoj dnevnom nivou od najmanje 90.000 barela ekvivalenta nafte.

Osim toga, kompanija radi na pokretanju geotermalnih istraživanja, pokreće pilot-projekat proizvodnje litijuma i fokusira se na izgradnju skladišnih kapaciteta u području skladištenja ugljenika. Radi se i na dodatnoj diverzifikaciji međunarodnog portfelja i uspostavljanju strateških partnerstava.

U segmentu usluge kupcima ističu da je cilj dostići iznos pokazatelja EBITDA od milijardu dolara godišnje do 2030, što će zahtevati dalje širenje i optimizaciju mreže na postojećim i potencijalnim novim tržištima u srednjoj i istočnoj Evropi. Kompanija planira da poveća udeo negorivih proizvoda na 65 odsto svih transakcija do 2025. i na 85 odsto do 2030. godine. Takođe, dodatno će se razviti rešenja za mobilnost, mreža punionica za električna vozila pa će se pripremiti za povećanje broja vozila s gorivim ćelijama na vodonik.

S obzirom na to da kompanija otpad smatra vrednom sirovinom i izvorom energije, do 2035. povećaće stopu reciklaže na 65 odsto i smanjiti odlaganje na 10 odsto. Delatnost upravljanja otpadom bi od 2030. godine potencijalno mogla da obezbedi milion i po tona sirovina godišnje za regionalni sektor naftne i hemijske industrije i energetike.

U kompaniji očekuju da će do 2030. godine trošiti oko 2.500 GWh obnovljive električne energije godišnje zbog dekarbonizacije rafinerijskog poslovanja.