Ni autsorsing u srpskom IT sektoru nije ono što je bio

Iako se godinama govori o negativnim aspektima autsorsinga kao preovlađujućeg segmenta srpske IT industrije, stvari se menjaju i postaje upitno da li su uopšte ovdašnje autsors kompanije i dalje ono što se pod tim terminom zapravo podrazumeva u praktičnom smislu.

Naime, autsorsing se obično definiše kao praksa u kojoj jedna kompanija koja inače obavlja ili bi mogla da obavlja određenu uslugu ili stvara proizvod angažuje drugu firmu da to radi za nju. Ako se stvari posmatraju samo iz tog ugla, onda verovatno i nema nikakve dileme u pogledu toga da srpske IT kompanije jesu u najvećoj meri autsors kompanije. Međutim, ukoliko se obzir uzme praktični razlog zbog kog se autsorsovanje u najvećem broju slučajeva uopšte radi - a to je ušteda, i to značajna ušteda novca - priča počinje da se komplikuje.

"Nema više autsorsinga, jer mi nemamo cene autsorsing firmi", ocenio je osnivač i izvršni direktor kompanije IT Engine Bojan Zrnić, govoreći na panelu "IT greške: I direktori imaju dušu" u organizaciji platforme za zapošljavanje HelloWorld. Prema njegovim rečima, pod autsorsingom se podrazumeva unajmljivanje radne snage po znatno nižim cenama rada, uglavnom na azijskim tržištima.

"Mi imamo skoro slične cene s evropskim firmama. Švajcarske firme možda sada imaju dvostruko veće cene, ali 2008. kada sam ja bio zaposlen, plate su im bile pet puta veće", rekao je Zrnić, dodavši da je u svojoj firmi izbacio termin autsorsing iz svih brošura i marketinškog materijala, jer nude konsultantske usluge radeći isti posao kao i firme na Zapadu - od ideje do isporuke.

O tome da su zarade programera zaista drastično porasle proteklih godina predstavnici industrije već naširoko govore. A prema zvaničnoj statistici, prosečna plata zaposlenog u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti, u tri godine porasla je za 70 odsto (sa 155.000 u aprilu 2020. na 263.000 u martu 2023, što je najnoviji mesečni podatak Republičkog zavoda za statistiku). Nema sumnje da je skoku doprinela i pojačana potražnja za digitalnim uslugama usled pandemije virusa korona.

I ne samo da se između naših IT firmi i jeftine radne snage sve teže stavlja znak jednakosti, već su godine autsorsovanja omogućile našim stručnjacima da prikupe dragoceno znanje i iskustvo.

"Kad sam, kao programer sa tri godine iskustva, otišao u Holandiju, shvatio sam da sam ja uradio već toliko projekata, otprilike kao oni za deset godina. I onda tamo pričam s nekim ko ne zna deset odsto onoga što ja tada znam, a ima dvostruko veću platu. Jednostavno, sve je bilo ubrzano - taj autsorsing te tera da radiš stvari mnogo brže, da budeš efikasniji za manje pare. Prođeš kroz mnogo posla i onda shvatiš da mi možemo isto što i oni, pa i bolje", rekao je Zrnić.

Istakao je da su - kao što je i on sam to uradio - mnogi u IT industriji kod nas stvorili kompanije kao spinofove iz drugih firmi. "U prethodnoj kompaniji sam prošao dosta toga, video kako sve funkcioniše. Tako se i dolazi u poziciju da se ne bojimo sveta, da možemo da dođemo na sastanak i sednemo kao da smo jednaki. Svim klincima kad se zaposle pričam prvo tu priču: 'Nemojte da se plašite klijenta'."

Slično je zapazio i drugi panelista Predrag Spasojević, izvršni direktor kompanije Hooloovoo.

Bloomberg Adria

 

"Ja tu, recimo, vidim paralelu sa proizvodnjom u Kini. Ta zemlja je započela ekspanziju kao praktično fabrika za sve - svi su autsorsovali proizvodnju tamo zbog jeftine radne snage, ali su Kinezi kroz to dobili šansu da prave proizvode koji se proizvode u celom svetu. Iz toga su stekli ogromno znanje i iskustvo, što je onda generisalo gomilu kineskih proizvoda i firmi. To je važno i u našoj servisnoj industriji", ocenio je Spasojević.

Dodao je da naši programeri tako dobijaju šansu da rade na mnogo ozbiljnijim projektima nego što bi to bio slučaj u nekim startapovima. "Jer dok jedan startap dođe do sistema koji ima milion korisnika mesečno treba vremena, ali kad stekneš iskustvo od dve, tri, pet godina rada na jednom takvom sistemu, onda je to nešto vrlo značajno. Uz to, otvaraju ti se vrata i grade konekcije. Dobijaš mnogo bolju percepciju sveta."

Spasojević je kao opštu tendenciju u našem IT-ju naveo to da ljudi ne razmišljaju o razvijanju biznisa koji je bitan u Srbiji, već koji je od značaja na svetskom nivou.

"Opet, tu mi je sjajna paralela sa švedskom muzičkom scenom - 50 odsto broj jedan hitova u svetu u pop muzici je napravljeno u Švedskoj, i to kompletno - tekst, muzika, produkcija, sve. Kako su oni došli do toga? Tako što su švedski bendovi težili tome da budu ABBA, da gađaju svet, niko nije pravio muziku za Švedsku. Britney Spears je svoj album pravila u Stokholmu, ne u Los Anđelesu. Mislim da je to nešto što se ovde sada dešava - kroz iskustvo ljudi koji su u servisnim kompanijama i rade sa svetom, jer oni taj svet vide bliskim, ne plaše ga se", zaključio je.