.webp){kind=icon}
Šta se desi kada zaradite milijardu dolara? Posle uspešne prodaje jednoroga, Samo Login se odlučio da investira u poljoprivredu, i to u Srbiji, pored laboratorije koja se fokusira na razvoj novih biljnih prehrambenih proizvoda u Sloveniji.
Da ulaganja u poljoprivredu imaju smisla, kažu mnogi koji ističu važnost bezbednosti ishrane u svetu, ali uprkos tome visoke cene energenata, problemi skladištenja i otkupnih cena mnoge odvrate od ovog sektora. Međutim, Slovenac Login, tvorac aplikacije Talking Tom, odlučio je da uloži na desetine miliona evra u održivu poljoprivredu u Srbiji pošto je prodao svog jednoroga, kompaniju Outfit7 za milijardu dolara.
"Već i tokom prodaje kompanje Najdi.si razmišljao sam kako da napravim novu kampanju sa kojom ću zaraditi dovoljno novca, da radim na neprofitnim projektima. I ta kompanija bila je Outfit7", kaže on za Bloomberg Adriju. "Moj cilj je oduvek bio da radim na neprofitnim projektima koji će pomoći čovečanstvu da živi bolje, zdravije i duže na ovoj planeti. U prošlosti sam smatrao da je najveći izazov budućnosti u oblasti energetike. Međutim, ubrzo sam shvatio da najveći problem za čovečanstvo nije kako ćemo proizvoditi energiju, već kako ćemo proizvoditi hranu!"
Opširnije
Pad broja poljoprivrednika: Glavobolja za državu ili globalni trend
Najveći godišnji pad zaposlenih imala je delatnost poljoprivredne proizvodnje (6,5 odsto).
02.03.2023
Zdrava hrana je skupa - eto ideje za male poljoprivrednike u Srbiji
Srbija daje znatno veće subvencije za organsku poljoprivredu, ali proizvođači često ne znaju dovoljno o prilikama
10.02.2023
Nove tehnologije neophodne za veću proizvodnju hrane
Pametno obrađivanje zemlje može da znači dve stvari: brže reagovanje na nepovoljne okolnosti, i smanjivanje štete koja preti da nastane.
01.02.2023
Analiza BBA: Visoka cena đubriva menja navike poljoprivrednika
Cene đubriva, važnog elementa u proizvodnji hrane, niže su u odnosu na vrhunac sa početka 2022. godine, ali i dalje ostaju na istorijsko visokom nivou.
30.01.2023
LoginEko
Tako je i došlo do osnivanja kompanije LoginEKO na teritoriji Vojvodine. Inspiracija, kaže Login, bila je rešavanje najvećeg problema našeg vremena - klimatskih promena. Njegov cilj je sada da transformiše proces proizvodnje hrane.
Prekidi u lancima snabdevanja za vreme pandemije virusa kovid 19, kao i zbog rata u Ukrajini doneli su mnogo nesigurnosti u poljoprivredi, a zatim i na tržište hrane čije rastuće cene i dalje utiču na visoku inflaciju u svetu. Međutim, analitičari Bloomberg Intelligencea predviđaju normalizaciju posle trenda rasta cena pošto očekuju da će se poboljšati ponuda žitarica na svetu 2023. godine.
Iz startapa u poljoprivredu
Login, kao neko ko potiče iz sveta startapova, konstantno razmišlja o tehnološkim rešenjima. "Moja velika motivacija za ulazak u poljoprivredu bilo je i stanje tehnologija u poljoprivredi, te kakve mogućnosti nudi moderni 'data-driven' razvoj, koji se primećuje u svim industrijama, ali u poljoprivredi skoro da ga nema", napominje on.
Login je stoga u Srbiji otvorio dve firme: LoginEKO, koja se bavi razvojem poljoprivrede, i LoginEKO Tech, koja se bavi računarskim programiranjem. Stopostotni vlasnik obe kompanije je Login Establishment, pokazuju podaci Dun&Bradstreeta.
LoginEKO je u procesu projektovanja vlastite ekonomije sa silosnim kapacitetima u Novom Kneževcu, a radi i na projektovanju vlastite ekonomije u Mošorinu i kupovini ekonomije u Zrenjaninu. U sklopu ovih lokacija, plan je i razvoj sopstvene laboratorije zbog daljih istraživanja, a tehnološki razvoj jedan je od ključnih pokretača projekta.
"Naime, naša ogromna prednost u LoginEKO je što imamo vlastitu farmu i vlastiti razvoj IT tehnologija. Kako je poljoprivreda nisko profitabilan sektor, poljoprivrednici su pažljivi i relativno spori u upotrebi neproverenih tehnologija. Ali mi smo najveći proizvođač poljoprivrednih IT tehnologija na svetu sa vlastitom farmom i obrnuto. I upravo to nam obezbeđuje brz razvoj", kaže Login.
LoginEko
Njegov cilj je da vremenom formira naučni institut za održivu poljoprivredu. Prvi korak ka tome bio je trenutak kada je LoginEKO postao istraživačko-razvojni centar koji se fokusira na agroekologiju - što se desilo 2022. Plan je da se u okviru ovog projekta pronađe održiv i ekonomski održiv model poljoprivrede koji se lako može primeniti na različite vrste farmi. Zasada, istraživački centar istražuje zeleno đubrivo, međuuseve (eng. intercrroping), tampon zone (eng. buffer zones) i održiv plodored.
"Prošle godine smo proizveli više od 6.000 tona useva, uspešno završili sertifikaciju za organsku proizvodnju u Republici Srbiji i EU i dobili još stroži standard Biosuisse, koji je važeći u Švajcarskoj", objašnjava Login. "Sredinom februara ove godine moje kolege su bile na najvećem svetskom sajmu organske hrane i poljoprivrede Biofach u Nemačkoj, gde smo naišli na izuzetan interes za naše organske i potpuno sledljive proizvode. Naime, našim kupcima omogućavamo da prate rast kupljenih useva od trenutka setve pa do žetve."
"Odlučni smo u tome da transformišemo ceo lanac proizvodnje hrane. Ono što radimo na poljima u Srbiji je samo deo našeg poslovanja. Pored istraživanja poljoprivrede i pronalaženja održivog načina uzgoja hrane, istražujemo i kako da obradu požnjevenih useva učinimo jednako održivom. Pored toga, u laboratoriji u Sloveniji razvijamo neke od naših prvih biljnih prehrambenih proizvoda i planiramo da ih predstavimo na odabranim tržištima već tokom ove godine", dodaje on.
Četiri oblasti poslovanja
Samo Login izdvaja četiri oblasti poslovanja u kojima LoginEKO planira da plasira proizvode na tržište. To su modeli održive poljoprivrede (gde se najviše fokusira na zelenišno đubrenje), farming softver, nova zdrava hrana na biljnoj bazi i sistemi sledljivosti koji služe poljoprivrednicima, proizvođačima hrane, potrošačima i vladama.
"Što se tiče modela održive proizvodnje, ove godine ćemo se fokusirati na zeleno đubrenje", kaže on. "Jedan od najvećih izazova u održivoj poljoprivredi je kako obezbediti azot, koji je pristupačan biljkama. Za azot je potrebno đubrenje, a mineralna đubriva, koja se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji, najveći su problem poljoprivrede."
Login dodaje da neki u organskoj proizvodnji upotrebljavaju stajnjak, ali ni to nije održivo, jer je i teoretski nemoguće stajnjakom đubriti sva polja – nema ga dovoljno ni za polja na kojima se proizvodi hrana za stoku.
"Po meni, jedini održiv način je zeleno đubrenje, gde svaki poljoprivrednik sam proizvodi svoje đubrivo, u sledećim oblicima: u obliku pokrovnih useva, pomoću kojih se zemljište ne ostavlja golo preko zime, u obliku međuuseva, gde se uz kulturu za žetvu gaji i druga kultura za zeleno đubrivo i u obliku plodoreda, u kojem se gaji i kultura koja će poslužiti samo za zelenišno đubrivo", naglašava Login i dodaje da je, na primer, gajenjem ozimog graška kao zelenišnog đubriva moguće obezbediti dovoljno azota za uspešnu proizvodnju za dva naredna useva.
Samostalna proizvodnja đubriva mogla bi takođe da reši i izazove neizvesnosti cena. Naime, u toku 2022. jedan broj proizvođača veštačkih đubriva prekinuo je rad u fabrikama zbog povećanja cena gasa usred energetske krize koja je počela sa ratom u Ukrajini. Prema istraživanju Bloomberg Intelligencea, tražnja za đubrivima trebalo bi da se poveća na severnoj hemisferi u martu. Cene su trenutno niske pošto su i cene gasa pale sa visokih nivoa, što stvara manje pritiske na budžete poljoprivrednika. Međutim, analitičari upozoravaju da bi cene opet mogle da skoče ukoliko dođe do poremećaja ponude iz Rusije.
LoginEko
Preko cene đubriva i dostupnosti dolazimo i do pitanja bezbednosti ishrane u budućnosti. A videli smo nagoveštaje takvih problema usred prekida u lancima snabdevanja i rata u Ukrajini. Osim toga, sve više ljudi traži ukusnu hranu – tako smo i došli do toga da se mnogi obraćaju malim proizvođačima na društvenim mrežama ne bi li naručili kvalitetne (organske) proizvode.
"Najlakši način da ubedite potrošače da kupe neki proizvod je to da je taj proizvod u svakom smislu bolji: ukusniji, zdraviji i jeftiniji. U tom slučaju edukacija potrošača nije potrebna. Prvi takav proizvod koji se bazira i na sastojcima iz naše proizvodnje, biće na tržištu u drugoj polovini ove godine", napominje Login komentarišući princip nove hrane.
On dodaje da je konvencionalna poljoprivreda zasnovana na ekonomiji obima koja ne uzima u obzir skrivene troškove. "Konvencionalna poljoprivreda tako povećava sadašnju proizvodnju na račun buduće proizvodnje, koja će biti manja ili čak nemoguća", kaže Login.
"Uzimajući sve ovo u obzir, samo održivo proizvedena hrana je ono što čovečanstvo može sebi da priušti. Uz pravedno oporezivanje i subvencioniranje, države bi mogle postići da poljoprivrednici tretiraju zemlju u interesu dugoročne upotrebe, a to je svakako u interesu države i bezbednost ishrane", kaže on.
Međutim, ono što je njemu bliže od politike u sklopu ove investicije jeste razvoj softvera - jer ipak je Login svoju milijardu dolara zaradio od prodaje jednoroga Outfit7.
"Što se tiče farming softvera, mi smo fokusirani na razvoj vođen podacima. U našem sistemu imamo dron snimke svih faza rasta, podatke iz vlastitih vremenskih stanica, izveštaje agronoma sa terena, analize zemljišta, analize biljnog materijala, analize proizvoda, tačne podatke o svim operacijama, gde znamo šta je i koji je traktor radio na kojem polju, i to skoro u centimetar tačno", objašnjava on. "Na bazi tih podataka analiziramo šta su bili pravi razlozi za uspeh ili neuspeh proizvodnje. I to ne na nivou jednog polja, nego skoro na nivou kvadratnog metra. Kod razvoja vođenog podacima se ne pitaš da li ti neki podaci trebaju – jer ti za razvoj trebaju svi podaci koji se mogu prikupiti. Više podataka znači manju mogućnost da negde promašiš ili da dođeš do pogrešnih zaključaka. Za sam razvoj prikupljamo mnogo više podataka od onih koji su nam potrebni samo za proizvodnju. Dobra strana takvog razvoja je da ćemo doći do selekcije i znati, koji podaci predstavljaju minimum da bi poljoprivrednik mogao da prati svoju proizvodnju - a to je sigurno mnogo manje od onoga što je nama potrebno."
Login zatim dodaje da svi ovi delovi poslovanja dovode do važnog nusproizvoda, sledljivosti, i to od semena, svih operacija, i do konačnog proizvoda za potrošača, a time će postići i transparentnost.
"Transparentnost je bitna i stvara poverenje. Kupcima naših useva od poslednje žetve već smo dali tačne informacije o proizvodima, i to od setve do žetve. U budućnosti će to biti neophodno, i to za svakog poljoprivrednika ako želi postići dobru cenu za svoje proizvode", kaže on.
Osim toga, Login napominje da se snimanjem i prikupljanjem podataka dolazi do predviđanja uticaja klimatskih promena, što je jedan od načina zaštite od istih koje sve češće stvaraju probleme poljoprivrednicima.
Bezbednost ishrane je pitanje za države
Kao što napominje Login, bezbednost ishrane postaje ubrzano strateško pitanje za države. "Stvarno se nadam da će za 15 godina sva proizvodnja biti održiva, jer je poljoprivreda najveći razlog za smanjenje biodiverziteta i tu smo najviše prekoračili granicu održivosti naše planete. Malo ljudi zna da je od svih industrija poljoprivreda najveći zagađivač", kaže Login.
On dodaje da se čovečanstvu ne piše dobro ako za 15 godina ne promeni način proizvodnje hrane i ne učini zdravu hranu dostupnu svima. Osim toga, Login na Zapadnom Balkanu vidi veliki potencijal za razvoj ovakve vrste proizvodnje.
"Zapadni Balkan ima velike potencijale za proizvodnju organske hrane, a koji trenutno nisu iskorišćeni. Tako je npr. u Srbiji trenutno sertifikovano manje od jedan odsto obradivog zemljišta za organsku proizvodnju", kaže Login. "Zahvaljujući povoljnim klimatskim i posebno zemljišnim uslovima, 'low input' poljoprivreda (što organska proizvodnja u suštini i jeste), uz uvođenje novih tehnologija i znanja koje LoginEKO obezbeđuje, može dati zadovoljavajuće rezultate, poredive sa nacionalnim prosečnim prinosima."
Investitor dalje kaže da je najveći izazov podrška celog društva u smislu manjkavosti pozitivne zakonske regulative koja bi uzela u obzir brojne ekološke servise koje ova vrsta proizvodnje pruža, u smislu unapređenja kvaliteta zemljišta, vode i vazduha.
LoginEko
LoginEKO minimalno dobija pomoć od Republike Srbije. Naime, prema podacima koje je kompanija dostavila redakciji Bloomberg Adrije, u 2022. godini je LoginEKO po osnovi naknade za organsku proizvodnju dobio 630 hiljada dinara iz budžeta. Osim toga, ranije su primili i subvencije zbog kovida koje su važile za sve.
"Države bi svojim zakonodavstvom mogle dosta da doprinesu unapređenju održive poljoprivrede, ali i dalje ostaje problem da tehnologija za bolji način proizvodnje trenutno ne postoji. Taj deo mi želimo da rešimo", kaže on.
Uprkos malo podršci institucija, Login ne želi da se zaustavi na trenutnim kapacitetima i planovima. "Pored već navedenih investicija, u budućnosti imamo u planu aktivnosti na projektu proširenja naših ekonomija sa proizvodnim pogonom za proizvode ili poluproizvode. Isto tako želimo i da pronađemo najkvalitetniju zemlju i da na njoj pokrenemo i proizvodnju povrća", napominje on.
Freemium model za Login Eko
"U ovom trenutku u Fondaciji Login5 imamo taj luksuz, da ne moramo da uspemo u svemu iz prvog pokušaja i ne moramo da budemo profitabilni u svemu što radimo, odnosno možemo da priuštimo to da učimo iz svojih grešaka i da eksperimentišemo. U ovom sektoru, većina poljoprivrednika ne može sebi takve eksperimente da priušti, jer vredno rade da bi sastavili kraj s krajem, uzgajaju i prodaju svoje useve kako bi preživeli. Oni jednostavno ne mogu da rizikuju da izgube prinos zbog eksperimentisanja", kaže Login.
Podaci Dun&Bradstreeta ukazuju upravo na ovaj trend. Kompanija LoginEKO zabeležila je neto gubitak od 26 miliona evra u 2021. godini uprkos rastu prihoda sa 1,29 miliona evra u 2020. godini na 1,3 miliona evra u 2021.
"Zbog ulaganja u razvoj, ceo projekat sigurno nikada neće biti profitabilan srazmerno našim ulaganjima. Ali mi to gledamo na drugi način, jer će svi rezultati naših ulaganja u razvoj biti naš doprinos ka boljem svetu. Kada sami sebi dokažemo da je vođenje održive farme isplativo, podelićemo ovo znanje - ovaj model - sa drugim farmama koje žele da pređu na održivu poljoprivredu. Samo ako je naš model održive poljoprivrede ekonomski interesantan i prihvatljiv za druge, oni će ga koristit", objašnjava Login.
On se nada da će nekada u budućnosti investicija koja je zaključno sa 2022. Iznosila 7.520.564.806,65 dinara, tj. oko 64 miliona evra, razviti "freemium model" kako bi korisnici mogli da koriste usluge besplatno, a da projekat postane finansijski održiv. Međutim, Login zasada ne želi da razmišlja o ograničenjima.
"Na jako dugi vek, naravno, treba da pronađemo i sredstva za finansiranje razvoja. Verujem da se i tu može naći 'freemium model', slično kao u mobilnim igrama, gde je igra za korisnika besplatna, ali plaća neko drugi. Kod mobilnih igara to su oglašivači. Ubeđen sam da čemo nači 'freemium model' i za upotrebu i razvoj poljoprivrednog softvera i poljoprivrednih praksa, jer su nam tu ambicije veoma male - samo pokrivanje troškova razvoja", kaže on.
Poredeći svoje iskustvo sa kompanijom Outfit7, Login je dodao da rad na LoginEKO nije toliko različit jer opet je ljudski faktor od suštinske važnosti. "Slično je, jer su tehnološki problemi lako rešivi i najviše pažnje treba posvetiti ljudskim faktorima, odnosno kako izgraditi ekipe, koje će, uprkos malom broju članova, postići izvanredne rezultate. Sa ove tačke gledališta, ova dva posla su slična, samo što ovog puta rezultat neće biti novac", naglašava on.
LoginEko
LoginEKO nije na prodaju
LoginEKO još uvek je na svojim počecima. Uprkos tome što kompanija radi na održivoj poljoprivredi, ni njen model nije još uvek skroz održiv, kaže Login. Osim toga, on naglašava da za razliku od prethodnih kompanija koje je vodio, sada ne razmišlja o prodaji, već o alatu za razvoj tehnologija.
"Trenutno možemo reći da je puno održivija od konvencionalne proizvodnje, ali ne i da je potpuno održiva. Ali i to je ogroman napredak, jer je za sva naučna otkrića i dostignuća potrebno vreme. Upotrebom održivije poljoprivrede naučnicima kupujemo vreme da bismo došli do modela potpuno održive proizvodnje koja će našim unucima obezbedili hranu", dodaje on.
