Skup bakar donosi dodatnu zaradu za Zijin Bor Copper

U Boru je u sredu svečano upaljena fleš-peć u rekonstruisanoj topionici kompanije Srbija Zijin Bor Copper, što je preduslov za puštanje u rad topionce bakra u kojoj će se ubuduće bakarni koncentrat topiti po ekološkim standardima, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. S obzirom na izlazak Kine iz programa nulte tolerancije na kovid i snažan oporavak industrije koji analitičari vide već u poslednjih nekoliko nedelja, te da se predviđa i nestašica ovog metala, kineski invesititor može da se nada uvećanju profita. S obzirom na to da je ugovor države Srbije i kineskog invesitora tajan, nije jasno koliko će tu država na Balkanu dobiti ili izgubiti.

Projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje TIR-a trajao je dve i po godine i u njega je, po rečima generalnog direktora Srbija Zijin Bor Copper, investirano 320 miliona dolara, od čega u sisteme za zaštitu životne sredine 100 miliona dolara. 

"Osim nadogradnje fleš-peći na originalni sistem, ostala postrojenja su novoizgrađena. Reč je o novoj metalurškoj tehnologiji i opremi koja je vodeća u ovoj industriji. Kada topionica počne da radi, proizvodićemo 180 do 200 hiljada tona katodnog bakra visoke čistoće godišnje, oko tri tone zlata i 700 hiljada tona sumporne kiseline. Vrednost godišnje proizvodnje biće veća od dve milijarde američkih dolara, a Bor će postati zelena, niskougljenična i održiva baza obojenih metala u Srbiji, ali i u Evropi", rekao je generalni direktor Đen Siming.

Kineska kompanija "Zijin Mining Group", koja je 2018. godine izabrana za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", tada se obavezala da će uložiti 1,26 milijardi dolara u RTB, rekao je tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Bakar je efikasan električni provodnik koji je relativno bogat i ne postoji očigledna zamena. Možete ga pronaći u svim vrstama proizvoda, od tostera do klima-uređaja i kompjuterskih čipova. Ima oko 65 funti (30 kilograma) bakra u prosečnom automobilu i više od 400 funti (180 kilograma) u tipičnom domu. Dekarbonizacija energetskih mreža, transporta i industrije zahtevaće mnogo više nego što je trenutno dostupno. Milioni stopa bakarne žice su potrebni da bi se izgradile gušće, složenije mreže koje mogu da podnesu električnu energiju proizvedenu iz decentralizovanih obnovljivih izvora i uravnoteže svoje povremene isporuke. Solarne i vetroelektrane zahtevaju mnogo više bakra po jedinici proizvedene energije nego centralizovane elektrane na ugalj i gas. Električna vozila koriste više nego dvostruko više bakra od automobila na benzin, prema Copper Alliance. Kao rezultat toga, godišnja potražnja će se udvostručiti na 50 miliona metričkih tona do 2035. godine, prema studiji S&P Globala koju finansira industrija. To pretpostavlja da će dovoljno crvenog metala postati dostupno, što je daleko od izvesnog.

 

 

Za bakar, koji je druga najveća zarada rudarske industrije, očekuje se da će rast tražnje biti skroman, a poboljšanja u Kini nadoknađuju slabost u razvijenom svetu. U širem smislu, "megatrend elektrifikacije" će verovatno biti glavni vetar u jedra za potrošnju onih metala poput bakra i nikla koji su ključni za prelazak sa fosilnih goriva, navodi se u izveštaju BHP Group Ltd. sa kraja februara.

Ponovno otvaranje Kine trebalo bi da pomogne stabilizaciji globalne potražnje za sirovinama, smatra najveća svetska rudarska kompanija, ali predviđanje dolazi sa upozorenjima.

Tržište sirovina je spremno da se oporavi 2023. kako se Kina oporavlja, američka inflacija se pokaže benignom, a Rusija smanji proizvodnju nafte, rekao je nedavno Jeff Currie, globalni šef istraživanja za sirovine u Goldman Sachs Group Inc.

Bloomberg Mercury

 

Goldman Sachs očekuje prinos od robe tokom 12 meseci od 31 odsto na osnovu S&P GSCI, prema belešci od 20. februara. Kasnije ove godine će verovatno biti "široko rasprostranjene nestašice robe", navodi banka u izveštaju. Bakar je porastao za 9,36 odsto od početka godine na Londonskoj berzi metala.

Problem globalne nestašice

Rudarske kompanije su prošle težak preiod u prošlosti kada se industrijski ciklus okrenuo i otkrile su da povećavaju proizvodnju baš kada je potražnja opadala. Veliki pad cena bakra iz 2008. godine sada je već svima poznat. Od tada su dali prioritet jakim bilansima i postali su oprezniji u pogledu ulaganja u nove projekte. Bauk globalne inflacije čini veliku kapitalnu potrošnju još manje prihvatljivom jer povećava operativne troškove i troškove zaduživanja. Štaviše, bogata ležišta bakra sve je teže i skuplje pronaći. A povećana kontrola društvenih i ekoloških standarda rudarstva podigla je troškove proizvodnje i postavila više prepreka za širenje.

Baš kao što je nafta zauzela centralno mesto u geopolitici prošlog veka, bakar u ovome postaje pitanje nacionalne bezbednosti. Vlade žure da zaključaju buduće zalihe za svoje brzorastuće industrije čiste energije. Lanac snabdevanja bakra je trenutno okrenut ka Kini, koja prerađuje i troši veliki deo metala ekstrahovanih u Latinskoj Americi i Africi. Kineska dominacija u metalima poput bakra, litijuma i kobalta pomogla joj je da postane lider u proizvodnji električnih vozila. Njeni ekonomski rivali kao što su SAD i Nemačka sada traže da nabave više tih metala lokalno ili među svojim saveznicima. Neki američki zakonodavci zagovaraju da se bakar doda na listu minerala koji se smatraju kritičnim za SAD.

Ako se ispostavi da je nedostatak u snabdevanju tako ozbiljan kao što neki analitičari predviđaju, to bi izazvalo porast cena koji rizikuje da ošteti ekonomiju pametnih mreža i obnovljivih izvora energije i uspori njihovo usvajanje. Proizvođači tehnologija čiste energije mogli bi sebi da pomognu pronalaženjem načina da koriste manje bakra u svojim proizvodima. Veće cene bi rudarima dale bar neki podsticaj da pojačaju proizvodnju. Ipak, potrebno je nekoliko godina da se razvije novi rudnik, pa čak i ako je nalet nove potražnje dao rudarima samopouzdanje da se upuste u velike nove investicije, trebalo bi oko decenije da se pomeri igla na proizvodnji.

Problem zagađenja

Resorna ministarka izrazila je zadovoljstvo što prisustvuje početku stvaranja nove istorije Bora i zahvalila se građanima na strpljenju, svim radnicima Zijina na predanosti, a kineskim partnerima na realizaciji ove važne investicije.

"Kad je pre pet godina kompanija Zijin postala strateški partner Republike Srbije, postavljeni su ambiciozni ciljevi i vizija kakvo rudarstvo želimo. Iz godine u godinu, svedočimo rezultatima ove saradnje kroz realizaciju investicija, rast izvoza, ali i rast broja zaposlenih i poboljšanje uslova rada. Sve to značajno je uticalo na kvalitet života građana ovog dela Srbije. Za Ministarstvo i Vladu, ali i za sve građane Bora, posebno je važno da u korak sa povećanjem životnog standarda ide i zaštita životne sredine", izjavila je ministarka Đedović.

Deposiphotos

 

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu je pokazao da je i u toj godini vazduh u većini lokalnih sredina bio prekomerno zagađen, s posebnim izdvajanjem grada Bora, gde je vazduh bio treće kategorije, a usled prekoračenja granične vrednosti SO2. U Boru je granica od 500 μg/m3 , koncetracija koja je izuzetno opasna po zdravlje građana, prekoračena tokom čak 25 dana, što je duplo u odnosu na 2019. godinu. Ova agencija je državno telo koje se bavi zaštitom okoline, a izveštaji se ne razlikuju po pitanju zagađenja više decenija.

Ministarka je naglasila da završetkom radova na topionici ulaganja u životnu sredinu dobijaju pun smisao. Osim višestruke koristi za kompaniju, zaposlene, državu, ova topionica doneće ono što građanima Bora nedostaje decenijama: kvalitetniji vazduh i bolji uslovi rada. Tako veliki projekti nose sa sobom i veliku odgovornost prema lokalnoj zajednici i zadatak države je da zajedno sa građanima i rukovodstvom kompanije radi na iznalaženju najbržih i najodrživijih rešenja u interesu zaposlenih, ali i ljudi koji ovde žive generacijama, navela je ministarka.

U izveštaju Koalicije 27 iz prošle godine, koja se bavi pregovorima upravo u ovom poglavlju koje Srbija vodi sa EU, a tiču se ekologije i zaštite životne okoline, navodi se nekoliko nepravilnosti kada je u pitanju rad investitora iz Kine.

"Građevinska dozvola za topionicu bakra u Boru, investitora Zijin Bor Copper, izdata je bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Pojedine celine ovog objekta su u izgradnji bez građevinske dozvole. U ovom slučaju RERI je pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor, krivične prijave i prekršajne postupke. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih rudarskih voda u Boru, koju izvodi kompanija Zijin Bor Copper je, takođe, u toku i izvodi se bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu", kaže se u izveštaju Koalicije 27.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) upozorava i na male kazne koje su izrečene za ovu kompaniju, a problem zagađenja u Boru ne poriče ni država, koja sa svoje strane nije odigrala jaču ulogu u rešavanju ovog problema. S druge strane, zbog netransparentnosti finansijske zarade koje država zaista ima od ovog projekta, teško je reći da li je sve "zbog profita".

Za manje od godinu dana, kompanija Zijin je četiri puta osuđivana zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zbog čega joj je svaki put naložena novčana kazna ispod zakonskog minimuma, navode iz RERI (Regulatornog instituta za obnovljive izvore i životnu sredinu).

Na osnovu njihovog izveštaja iz decembra prošle godine, kompanija je sredinom novembra ponovo osuđena za isto komercijalno delo – izvođenje rudarskih radova bez odgovarajuće tehničke dokumentacije i odobrenja nadležnog organa. Privredni sud u Zaječaru ni ovoga puta nije tražio izricanje oštrije kazne, već je kaznio kompaniju sa 1.300.000 dinara, nižom od zakonom predviđenog iznosa – od 1,5 do tri miliona dinara.

Rekonstruisana topionica će umesto mazuta, uglja i drugih visokozagađujućih goriva koristiti čist prirodni gas, pa i koncentracija praškastih materija neće prelaziti pet miligrama po normalnom kubnom metru, što je u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije, rekao je na svečanosti generalni direktor Srbija Zijin Coper Đen Siming.

"Takođe, otpadne industrijske vode će se prećišćavati i ponovo koristiti u proizvodnji, a ukupna emisija ugljenika biće smanjena na 0,62 tone ugljen-dioksida po toni proizvedenog katodnog bakra", naveo je Đen Siming.

Bloomberg

 

On je podsetio i da je kompanija 2021. samo u izgradnju sistema za prečišćavanje dimnih gasova investirala 30 miliona dolara. Postrojenje za odsumporavanje se, kako je istakao, odmah pokazalo  kao izuzetno efikasno, pa je već te godine emisija sumpor-dioksida smanjena za preko 90 procenata.

U Republici Srbiji je od 2008. godine na snazi Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS”, br. 97/08), kojim se uređuju uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona. Ovim zakonom su propisane krivične sankcije za pravno lice, poput novčane kazne i prestanka pravnog lica. Postupajući po krivičnoj prijavi RERI-ja, Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu je u aprilu 2022. godine donelo naredbu kojom se odlaže krivično gonjenje protiv kompanije Zijin Copper, kao i odgovornog lica te kompanije, zbog krivičnog dela zagađenje životne sredine, i naložilo im da u humanitarne ili druge javne svrhe uplate iznos od 1.000.0000 dinara.

Nacionalna politika bi mogla da zakoči novo snabdevanje bakrom. Zemlje sa velikim rezervama metala zalažu se za veći udeo u dobiti od rudarstva kako bi se pozabavile ekonomskim nejednakostima, što bi moglo obeshrabriti neke investicije. Birokratske prepreke takođe mogu stati na put. U Čileu, najvećem svetskom proizvođaču bakra, regulatori su zadržali rudarske projekte i neizvesnosti. U Panami, veliki rudnik je upleten u poreski spor. Šteta po životnu sredinu je još jedan rizik za nacije koje teže novim rudarskim projektima. Bakar se vadi iz rude korišćenjem hemikalija koje mogu ući u podzemne vode, zagaditi poljoprivredno zemljište, ubiti divlje životinje i zagaditi vodu za piće. Bakarna jalovina - otpadna stena koja preostane nakon obrade rude - trebalo bi da poraste sa godišnje stope od 4,3 gigatona u 2020. na 16 gigatona u 2050. godini, prema istraživačima sa Univerziteta Kvinslend u Australiji. To nije samo ekološki problem: dodatni troškovi skladištenja mogli bi da iznose 1,6 biliona dolara, procenili su istraživači.

 

- U saradnji sa James Attwood, Sarah Chen, Kathy Chen, Iongchang Chin, Annabelle Droulers, Adrian Wong.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar