Proizveden poslednji primerak 'boeinga 747', vladara svetskog neba

Prva i poslednja verzija aviona "boeing 747" počela je rukovanjem nakon sporazuma.

Sredinom 1960-ih, rukovodioci Boeinga i bivše avio-kompanije PanAm složili su se da će PanAm koristiti te avione, ako američki proizvođač počne da pravi nove velike avione sa smelim dizajnom.

Taj dogovor je doveo do jednog od najuspešnijih programa civilnog vazduhoplovstva koji je transformisao industriju i doveo do vladavine "vladara neba", kako je "boeing 747" nazvan, na svetskim vazdušnim rutama decenijama kasnije.

Nijedan drugi avion nije privukao i zaintrigirao maštu javnosti kao grbavi džambo-džet. "Boeing 747" označio je eru u kojoj su američke inovacije pomerile tehničke granice, uključujući raketu za lansiranje na Mesec "Saturn V", koju je takođe napravio Boeing.

"Boeing 747" dizajnirao je tim stručnjaka predvođen inženjerom Joem Sutterom, čovekom slovenačkih korena čiji je otac došao u SAD iz Dobrove u potrazi za zlatom.

Nova letelica je projektovana i napravljena za manje od dve i po godine, što je za današnje standarde nezamislivo kratko.

Novi koncept je zauvek promenio putovanja na duge staze, od izgleda karoserije do prostora za prtljag iznad glave i zabave tokom leta. Luksuzan način putovanja takođe je redefinisan postavljanjem spiralnog stepeništa za penjanje na gornju palubu aviona.

Sada, posle 54 godine, Boeing završava proizvodnju modela 747.

Upravo prvog dana februara poslednji takav avion napustio je fabriku u Sijetlu, čime je okončana era četvoromotornih giganata nakon što je Airbus isporučio poslednji model aviona A380 u decembru 2021.

Boeing je napravio 1.574 primerka modela 747, od putničkog do teretnog, uključujući "Air Force One" za američke predsednike.

Poslednji, transportni primerak modela 747 izlazi iz fabrike

U poslednjoj deceniji, "boeing 747" je bio u senci manjih i lakših dvomotornih aviona kao što su "boeing 777" i "airbus 350", koji mogu da lete na istim udaljenostima, ali jeftinije.

Dakle, najnovija verzija modela 747 svoje postojanje zahvaljuje dogovoru, nakon što su se pre petnaestak godina u hotelu Fairmont u Sijetlu sastali predstavnici Boeinga i Lufthanse, koji su zatražili nadogradnju tehnologijom 747 koja je bila namenjena najsavremenijem Boeingovom modelu, "787 dreamliner".

Joe Sutter, tada već u devetoj deceniji, obratio se na sastanku rukovodiocima Boeinga i rekao: "Momci, uradite to".

To je i učinjeno, a Lufthansa je kupila poslednju verziju legendarne letelice čiji će primerci leteti do sredine ovog veka, bar teretni, s obzirom na to da prodaja putničke verzije nije baš tekla najbolje.

Iako su avioni odavno projektovani sa željom da lete dalje, brže i više, s vremenom je na scenu stupio novi važan faktor – troškovi.

Quantasova posada potpisuje se na trup jednog od aviona "boeing 747" pre poslednjeg leta iz Sidneja uoči povlačenja iz upotrebe

Neuspeh Airbusa sa modelom A380 samo je učvrstio razmišljanje da treba dorađivati i unaprediti trenutni okvir razvoja vazduhoplovstva, a ne pokušavati pomerati granice izvan onoga što je fizički i ekonomski izvodljivo. Boeing je najavio da ove decenije neće izaći sa novim avionom.

Ipak, uprkos želji za smanjenjem rizika, novi oblik inovacije se nazire, vođen klimatskim promenama i potrebom za smanjenjem emisije gasova staklene bašte.

Boeing i NASA planiraju da naprave i testiraju prototip uskotrupnog aviona sa širokim, tankim krilima koji bi mogao da zameni model 737, dok Airbus eksperimentiše sa alternativnim gorivima kao što je vodonik.

"Biće promena. Samo što će ovoga puta krenuti sa manjim avionima", smatra bivši šef Lufthanse Nico Buchholz.