Hrvatska vlada porezom cilja na dobit Ine

Kontroverzni posebni porez na ekstradobit mogao bi, uprkos glasnim kritikama koje dolaze iz svih preduzetničkih pravaca, ozbiljno da pogodi samo veoma ograničen broj kompanija, od kojih se neka mogu smatrati kolateralnim žrtvama. Analitički tim Bloomberg Adrije pretražio je poslovne brojeve vrha hrvatske privrede u cilju identifikacije potencijalnih obveznika dodatnog poreza i procene iznosa dodatnog poreza koji bi mogli da plate. Analiza je pokazala da će vladin jednokratni porez najviše opteretiti nacionalne naftne kompanije i dve velike poslovne banke.

U obzir su uzete kompanije čije se akcije kotiraju na najvišoj kotaciji Zagrebačke berze, sastavnice berzanskog indeksa Crobex10, kao i druge kompanije čije poslovanje sugeriše da bi mogle biti u većoj meri obuhvaćene novim porezom. Rezultati proračuna pokazali su da bi oko 1,4 milijarde kuna (185 miliona evra) dodatnog poreskog opterećenja palo na samo šest kompanija. Prilikom predstavljanja predloga novog poreza, Vlada je najavila da se očekuje da bi porez mogao plaćati oko 200 preduzeća i da je planirano da prihodi budu u iznosu od dve milijarde kuna (skoro 265 miliona evra).

Računica pokazuje da bi čak polovinu celokupnog planiranog iznosa mogla platiti Ina. Po ovogodišnjem ekstraprofitu, odnosno dodatnom porezu na nju, pri vrhu joj se pridružuju i dve banke s najvećim rastom dobiti: Zagrebačka i Erste & Steiermarkische. "Obračun je napravljen na osnovu podataka o poslovanju koji su dostupni u ovoj godini, što za kotirana akcionarska društva znači do septembra ove godine, dok za nekotirana preduzeća predstavljaju podatke za prvu polovinu godine", objašnjava naš analitički tim.

Na osnovu ovih podataka procenjen je iznos obaveze poreza na ekstradobit koju bi nekoliko najvećih kompanija registrovanih u Hrvatskoj moglo da plati u skladu sa predloženim zakonom i pretpostavljenim ishodom poslovanja u ovoj godini. Poslovni ishod za preostali deo godine "izračunava se pod konzervativnom pretpostavkom nastavka trendova iz poslednjih meseci, naravno, uzimajući u obzir specifičnu sezonalnost po delatnostima", napominje naš analitički tim.

Ina bi tako mogla platiti dodatni porez u iznosu od skoro milijardu kuna (132 miliona evra). Nacionalna naftna kompanija je u proteklih nekoliko meseci umešana u više afera u vezi sa vlasničkom i upravljačkom strukturom, kao i sa poslovima sa prirodnim gasom, čija je cena, kao i sirova nafta i njeni derivati, ove godine znatno porasla. Upravo sa tim skokom, i finansijskim rezultatima koji iz njega proizilaze, povezana je letnja preporuka Brisela o uvođenju poreza na ekstraprofit kompanija u energetskom sektoru.

Buka u etru, tišina na savetovanju

Odgovarajući na niz kritika preduzetnika u proteklih desetak dana da hrvatski poreski predlog izlazi iz okvira briselske preporuke jer obuhvata sve kompanije, ministar finansija Marko Primorac je početkom nedelje istakao da Hrvatska zapravo nema sve kompanije koje bi potpadale pod kriterijume koje je preporučio Brisel. Zanimljivo, uprkos glasnom negodovanju javnosti nakon što je predlog Zakona o dodatnom porezu na dobit pre sedam dana ušao u javnu raspravu, gde će ostati do kraja ovog meseca, nijedno veliko preduzeće ili udruženje preduzetnika nije ostavilo komentar na predlog.

Osim Ine, značajne iznose ekstraprofita mogle bi isplatiti i dve velike banke: Erste banka blizu dvesta miliona kuna (26 miliona evra), a Zagrebačka oko 160 miliona kuna (21 milion evra), procenjuje naš analitički tim. Bankarski sektor je ove godine generalno prilično uspešan, ali bi moglo izgledati neopravdano da to "plaćaju" oni koji postižu posebno dobre rezultate. Končar elektroindustrija mogla bi se naći pod dodatnim opterećenjem od 65 miliona kuna (osam miliona evra), Ericsson NT 25 miliona kuna (tri miliona evra), a Podravka, na čijem je čelu od početka prošle godine bivša ministarka Martina Dalić, samo 11 miliona kuna (1,4 miliona evra).

Naši analitičari su istakli i da u njihovoj proceni nije uključena Enna grupa Pavla Vujnovca "za koju bi, zbog prirode posla, očekivali da bude u obavezi da plati novi porez". Pod kapom Enna grupe posluje Prvo plinarsko društvo, koje bi, na osnovu značajnog skoka cena gasa, ove godine mogla imati veoma značajan skok finansijskih pokazatelja. Poslovanje Enna grupe nije uključeno u procenu jer ga "nije moguće dovoljno precizno proceniti zbog neobjavljivanja rezultata poslovanja u kalendarskoj godini".

Analitičari Bloomberg Adrije napominju da kompanije mogu da pronađu načine da usklade svoje rezultate do poslednjeg kvartala ove godine i tako smanje ili izbegnu obavezu dodatnog poreskog opterećenja. "Najbolji primer su prilagođavanja korekcija vrednosti, što se u današnjim okolnostima može pravdati slabljenjem ekonomskih perspektiva", komentarišu oni.