Meta je povećala svoju prognozu potrošnje za ovu godinu, nastavljajući trend rekordnih ulaganja u trci za izgradnju sve naprednijih sistema veštačke inteligencije.
Gigant društvenih mreža predvideo je ukupne godišnje kapitalne izdatke između 125 milijardi i 145 milijardi dolara, što je znatno iznad procena analitičara, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Meta je ranije prognozirala između 115 milijardi i 135 milijardi dolara.
Izvršni direktor Mete, Mark Zuckerberg, već je nagovestio da će njegova kompanija potrošiti stotine milijardi dolara na AI infrastrukturu pre kraja decenije. Kompanija je najavila ugovore vredne više milijardi sa Nvidia Corp., Advanced Micro Devices Inc. i Broadcom Inc. za čipove i drugu opremu, i gradi nekoliko ogromnih data centara za podršku svojim planovima.
Akcije Mete pale su 4,4 odsto u trgovanju nakon zatvaranja berze. Pre toga su porasle 1,4 odsto od početka godine do zatvaranja u Njujorku u sredu.
Kompanija je takođe prijavila neto dobit u prvom kvartalu od 26,8 milijardi dolara, što uključuje jednokratnu, nenovčanu poresku korist od osam milijardi dolara zbog primene američke poreske politike koja je stupila na snagu u julu, navodi Meta u saopštenju. Analitičari su procenjivali neto dobit od 17,2 milijarde dolara, bez očekivanja ove korekcije.
Meta je prijavila prodaju (prihode) od 56,3 milijarde dolara u prvom kvartalu, što je više od procene Wall Streeta od 55,51 milijardi dolara. Kompanija je procenila prihode od 58 do 61 milijardu dolara za ovaj kvartal, što je približno u skladu sa očekivanjima.
David Paul Morris - Bloomberg
Meta smanjuje broj zaposlenih
Da bi ublažila troškove ulaganja u veštačku inteligenciju, Meta je u poslednje vreme uvela niz mera za smanjenje troškova. Prošle nedelje je u internom dopisu obavestila zaposlene o predstojećim otpuštanjima, dodajući da neće popunjavati 6.000 otvorenih radnih mesta, navodeći potrebu za efikasnijim poslovanjem i kompenzacijom investicija. Kompanija je ranije ove godine već sprovela ograničenije rezove koji su pogodili njenu hardversku diviziju Reality Labs, između ostalih timova.
Otpuštanja u maju uštedeti kompaniji oko tri milijarde dolara godišnje, i da će se kompanije sve više oslanjati na AI agente za obavljanje poslova koji su ranije zahtevali ljudske zaposlene. "Verujemo da industrija tek počinje da shvata mogućnosti rasta koje dolaze iz primene agentnih sistema – i povećan nivo investicija potreban da ih podrži", rekao je analitičar Evercore-a Mark Mahaney u napomeni investitorima.
Ipak, tri milijarde dolara je mali deo ukupnih Meta ulaganja u veštačku inteligenciju.
Postoje rani znaci da Meta investicije u AI počinju da daju rezultate. Početkom aprila Meta je predstavila svoj najnoviji model veštačke inteligencije, Muse Spark, prvi koji je objavljen otkako je Zakerberg prošle godine pokrenuo višemilijardersku reorganizaciju AI odeljenja kompanije. Očekuje se da će dodatni veliki jezički modeli biti lansirani kasnije ove godine. Akcije Mete su porasle nakon predstavljanja Muse Spark-a, čime su prethodni gubici izbrisani.
Meta i dalje suočava sa pretnjom sve većeg broja tužbi vezanih za zaštitu dece. U presedanskoj presudi u martu, porota je proglasila Metu odgovornom za probleme mentalnog zdravlja 20-godišnje žene, koja je tvrdila da su uzrokovane zavisnošću od društvenih mreža. Iako Meta mora da plati milione dolara tužiteljki, presuda bi mogla izložiti kompaniju milijardama dolara rizika od dodatnih tužbi. Dva slična „probna“ slučaja zakazana su za suđenje u Kaliforniji kasnije ove godine.
.webp){kind=icon}
