NIS-u produžena licenca za rad do 16.juna, pri kraju pregovori o prodaji

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novu licencu za rad od Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija SAD, saopšteno je u petak. Time su aktivnosti kompanije nastavljene, nakon što je rok za prethodno odobrenu licencu bio 17. april.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija produžila licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.

"Dobili smo dobre vesti iz SAD da je produžena licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji. Ovo produženje predstavlja pozitivan signal napretka u pregovorima o promeni vlasništva između mađarskog MOL-a i ruskog Gazpromnjefta", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da je za državu primarno da se NIS trajno ukloni sa liste američkih sankcija kako bi kompanija mogla da realizuje dugoročne nabavke sirove nafte, dok je drugi cilj povećanje udela Srbije u vlasništvu za pet odsto čime će dobiti veću mogućnost za kontrolu upravljanja i uticaja u kompaniji. Istakla je da je država uspela da sačuva stabilnost snabdevanja svim energentima po pristupačnim cenama uprkos otežanom poslovanju NIS-a u prethodnih godinu i po dana, činjenici da gotovo 100 dana u Srbiju nije stizala sirova nafta, kao i najvećoj energetskoj krizi sa kojom se svet suočio zbog situacije na Bliskom istoku.

"Takodje, najviše rukovodstvo MOL-a će u subotu boraviti u Beogradu a operativni timovi od utorka a kako bismo razgovarali o svim detaljima” navodi ministarka. Djedović Handanović dodaje i da će javnost biti obaveštena o svakom značajnom koraku narednih dana i nedelja.

NIS je 9. aprila saopštio da je američkoj administraciji podneo zahtev za novu operativnu licencu, navodeći da su u tom zahtevi istakli značaj koji preduzeće ima za energetsku sigurnost Srbije, posebno u uslovima izraženih izazova na svetskom tržištu nafte. Uz to su naglasili i da je licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije produžena do 22. maja.

 

 

 

Mali: Razgovori između Gazproma, MOL-a i ADNOCA pri kraju 

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u petak u Vašingtonu da su pri kraju pregovori o kupoprodajnom ugovoru između MOL-a, ADNOC-a i Gazpromnjefta o preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije i izjavio da se očekuje da predstavnici MOL-a u utorak dođu u Beograd i završe razgovore u ugovoru akcionara sa Vladom Srbije.

" Dve su stvari koje još treba da se završe za NIS, a koje su već u toku i rekao bih pri kraju. Najpre, to je ugovor o kupoprodaji između MOL-a, ADNOK-a s jedne strane i Gaspromnjefta i Gasproma sa druge strane. Po informacijama koje mi imamo i na osnovu razgovora i sa vlasnikom MOL-a, ti razgovori su pri kraju", rekao je Mali za Tanjug.

S druge strane, već naredne nedelje, u utorak, treba da dođe delegacija iz MOL-a da se završe razgovori sa Vladom Srbije oko ugovora akcionara.

"S obzirom na to da mi imamo 30 odsto udela u tom preduzeću, imaćemo još pet odsto dodatno kada nam oni to budu prodali. Tako da su to sada detalji koje je neophodno završiti, ali u svakom slučaju, cilj nam je jasan, dinamika je jasna, krajnji rok je jasan, to je 22. maj, dakle do tada mora sve da bude potpisano, završeno", istakao je Mali.

Kako je rekao, imaćemo dva nova vlasnika u našoj Naftnoj industriji Srbije - imamo državu kao manjinskog vlasnika i to će biti struktura kapitala za ubuduće. "I naravno, razgovaramo o dodatnim investicijama, izgradnji naftovoda do Mađarske, diversifikaciji naših energetskih izvora, ulaganju u obnovljive izvore energije i drugo. Po meni to je dobra vest u smislu da tu veliku neizvesnost i jednu nepoznanicu u ovim uslovima globalne krize i globalnih problema, nekako skinemo sa dnevnog reda", naglasio je Mali koji je završio učešće na Prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke.

Kako su sankcije uticale na NIS

Poslednji broj Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ukazao je na negativan uticaj sankcija NIS-u na industriju i ukupan učinak srpske privrede. Prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, autori ove publikacije procenjuju da je realni bruto domaći proizvod Srbije u prva dva meseca ove godine međugodišnje uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine. Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta bili su sektori: ostale usluge, građevinarstvo i neto porezi. Sa druge strane, negativan doprinos potekao je od pomenute industrije.

Depositphotos

Ako se pogledaju prva dva meseca tekuće godine, sva tri glavna industrijska sektora su i dalje u međugodišnjem padu: rudarstvo - pad od 5,7 odsto; prerađivačka industrija - pad od 5,6 odsto i sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija - pad od 1,2 odsto.

Autori MAT-a uočavaju da je segment proizvodnje koksa i derivata nafte glavna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora. "Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu (ograničeno je snabdevanje i prekinut kontinuitet proizvodnje). S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen kolaps ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije", napominje se u aprilskom izdanju publikacije.

Dodaje se da ključni problem za prerađivački sektor i dalje predstavlja otežan rad rafinerije nafte u Pančevu, s jedne, ali i malaksala industrija u mnogim evropskim zemljama, s druge strane. "Naime, dinamika industrijske proizvodnje je u svojevrsnoj 'hibernaciji' i kod naših trgovinskih partnera iz evrozone. Tu su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine...) još uvek, uglavnom, negativne. Rezultati nemačkog IFO instituta za ekonomska istraživanja pokazuju da je u martu zabeleženo dodatno pogoršanje poslovne klime, u odnosu na prethodne mesece, što je najslabiji rezultat od februara 2025. Dodatno obrušavanje ekonomskog raspoloženja objašnjava se eskalacijom sukoba na Bliskom istoku."