Za većinu radnika 'velika ostavka' završena, za izvršne direktore tek počinje

Za većinu radnika fenomen takozvane "velike ostavke" je gotov. Za izvršne direktore, on tek počinje.

Prema izveštaju kompanije za obuku izvršnih direktora Challenger, Gray & Christmas, više od 1.400 izvršnih direktora napustilo je pozicije do septembra ove godine. To je gotovo 50 odsto više u odnosu na isti period lani i najviše u istoriji u tom periodu otkako je kompanija 2002. godine počela da prati te podatake.

Podaci kompanije obuhvataju odlaske izvršnih direktora u firmama sa sedištem u SAD koje imaju barem deset zaposlenih i posluju najmanje dve godine. Firma prikuplja podatke iz novinskih izveštaja, saopštenja za javnost i podnesaka Komisije za hartije od vrednosti (SEC).

Puno se pisalo o tome kako je sindrom sagorevanja porastao tokom pandemije dok su se radnici suočavali sa stresom i neizvesnostima dok su prolazili kroz globalnu zdravstvenu krizu. Osećaj iscrpljenosti možda sada sustiže rukovodioce, iako se ukupna stopa otkaza u SAD vraća na pretpandemijske nivoe.

"Svaki izvršni direktor ili glavni službenik za ljudske resurse u mom svetu s kojim razgovaram kaže da su pandemija i odgovor na pandemiju bili jedno od najstresnijih, ako ne i najstresnije iskustvo u njihovu radnom veku", rekao je Alexander Kirss, viši direktor sektora za ljudske resurse u konsultantskoj kompaniji Gartner. "Oni nisu samo morali voditi svoje organizacije kroz pandemiju iz strateške perspektive već i iz ljudske perspektive."

Državni i neprofitni sektor bili su na vrhu liste po broju izvršnih direktora, više od njih 350, koji su napustili svoje pozicije ove godine, što je više od 85 odsto više u odnosu na isti period lani. Tehnološki sektor zabeležio je drugu najveću stopu odliva, s više od 140 izvršnih direktora koji su napustili uprave, što je gotovo 50 odsto više nego prošle godine.

Ukupna radna snaga u SAD smanjuje se kako sve više bebi-bumera ide u penziju, no to, prema izveštaju, nije jedini razlog egzodusa. Otprilike 22 odsto svih odlazaka izvršnih direktora bila je penzija, što je malo manje od 24 odsto, koliko ih je otišlo u penziju prošle godine.

Iako nije naveden razlog za skoro trećinu odlazaka generalnih direktora, 17 odsto je navodno otišlo na druge rukovodeće dužnosti, odbore ili savetodavne pozicije. Drugi razlozi koje je Challenger primetio su približavanje kraju privremenih mandata ili odluka da se isprobaju neke nove prilike.

Challenger pripisuje veliki deo tog odliva trenutnim promenama u ekonomiji. "Kompanije se pripremaju za ekonomske promene u narednim mesecima. Uz povećanje troškova rada i kamatnih stopa, traže nove lidere", rekao je Andrew Challenger, viši potpredsednik kompanije u izveštaju.

Kirss nije iznenađen ishodom izveštaja Challangera.

"Istorijski gledano, manji je fluktuacija generalnih direktora u vremenima neizvesnosti. To je bio slučaj tokom Velike recesije, kao i tokom pandemije virusa korona", ​​rekao je Kirss. Generalni direktori često ostaju u pripravnosti zbog osećaja odgovornosti, dok u isto vreme odbori direktora preferiraju stabilnost i mirne ruke za volanom.

Međutim, trenutak se promenio, rekao je Kirss. "Mnogi posmatrači, uključujući i mene, očekivali su porast promene generalnih direktora nakon pandemije i čini se da se to konačno desilo."

"Promene odbora bi se mogle nastaviti ili čak ubrzati sada kada smo izašli iz pandemije i odbori gledaju na učinak izvršnih direktora dok se kompanije bore da ostvare profitabilnost usred kontinuirane inflacije i ekonomske neizvesnosti", rekao je Kirss. Neke od ovih tendencija su zarazne, dodao je on. "Izvršni direktori i direktori odbora su društvena stvorenja. Videli su šta su im njihove kolege, posebno konkurenti, uradili, i možda će se osećati pod pritiskom da razmisle šta će uraditi povodom toga."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar