Svaki četvrti kancelarijski radnik bi menjao posao, ali ima problem

Nakon velikog zaokreta u fenomenu zvanom Velika ostavka (engl. Great Resignation), stope otkaza pale su na nivoe iz aprila 2019. godine, međutim, podaci PwC-a pokazuju da želja za napuštanjem poslodavaca nije u potpunosti isparila.

Studija je pokazala da u sledećih 12 meseci posao želi da promeni svaki četvrti kancelarijski radnik (26 odsto), što je porast u odnosu na 19 odsto njih koji su to želeli pre jedne godine. Studija, koja je obuhvatila 54.000 radnika u 46 zemalja i teritorija o stavovima prema veštačkoj inteligenciji i ekonomskim promenama, takođe je pokazala "jaz specijalizacije" koji bi, ako se ne reši, nespecijalizovane radnike mogao da učini naročito osetljivima na nezaposlenost i finansijske poteškoće.

Ta grupa oseća težinu finansijskih pritisaka izazvanih stopama inflacije i nestabilnim privredama, a udeo radnika koji kažu da im je ostalo novca na kraju meseca sve je manji pa je ove godine pao na 38 odsto s 47 odsto u 2022. godini. Gotovo svaki peti ispitanik rekao je da je prihvatio drugi posao ne bi li dopunio prihode, češće iz nužde, a ne iz želje za učenjem novih veština.

"Bio sam stvarno iznenađen što je toliko ljudi imalo sporedni posao", rekao je Bhushan Sethi, partner u PwC-ovom odeljenju za strategije. Iako su radnici koji imaju teškoća bili zastupljeni u većini demografskih kategorija, ekonomski teret bio je "najveći za manjine", rekao je.

Nezadovoljni kancelarijski radnici koji planiraju da napuste poslove u sledećoj godini verovatno će se takmičiti s veštačkom inteligencijom u potrazi za drugom pozicijom, stoga je sada ključno savladati nove veštine.

Rezultati ankete koliko će biti važne pojedine veštine u idućih pet godina

Radnici koji se danas dobro nose s finansijskim stresom takođe bi u bliskoj budućnosti mogli izvući deblji kraj zbog veštačke inteligencije i automatizacije. Samo 15 odsto zaposlenika bez specijalizacije složilo se da će se priroda njihovog posla u sledećih pet godina značajno promeniti, u poređenju s više od polovine (51 odsto) radnika sa specijalizovanim veštinama. Ta razlika samo povećava jaz, obeshrabrujući one koji bi se mogli naći u potrazi za poslom da steknu veštine koje će im omogućiti da ostanu efikasni u svojim ulogama ili da pronađu nove.

Čelnici preduzeća takođe bi sebe i svoju radnu snagu trebalo da pripreme za budućnost. Trećina zaposlenih smatra da njihova kompanija neće biti ekonomski održiva za deset godina zadrži li sadašnji smer, što je u skladu sa mišljenjem 39 odsto generalnih direktora koji su ranije ove godine slično odgovorili na PwC-ovu anketu Global CEO. Poslodavci moraju da se reorganizuju kako bi unapredili svoje zaposlene, bilo povećanjem plata ili obrazujući ih kako bi razvili veštine koje veštačka inteligencija ne može da iskopira.

"Ako imamo dve grupe radnika koji imaju potpuno različita iskustva u kompaniji, poslodavci moraju osigurati da svima daju priliku da pođu s njima u budućnost", rekao je Sethi.