Svetski procvat generativne veštačke inteligencije doneće doba ubrzane produktivnosti i većeg prosperiteta za neke i dubokih poremećaja za druge, prvenstveno najobrazovanije i najplaćenije radnike znanja, navodi se u novom izveštaju konsultantske kuće McKinsey & Co.
Čitava gomila poslovnih aktivnosti, od prodaje i marketinga do poslovanja sa klijentima, trebalo bi da počnu više da se oslanjaju na softver - sa potencijalnim ekonomskim koristima od čak 4,4 biliona dolara, što je oko 4,4 odsto svetske ekonomske proizvodnje - prema studiji istraživačkog sektora McKinseya.
Generativna AI će ljudima dati novu "supermoć", a ekonomiji preko potrebnu injekciju produktivnosti, rekla je u izveštaju Lareina Yee, viši partner u firmi i predsednik McKinsey Technology.
Opširnije
Najgori štrajkovi od 1990. koštali Britaniju oko četiri miliona radnih dana
Britanska ekonomija izgubila je skoro četiri miliona radnih dana u štrajkovima od početka 2022.
13.06.2023
Dok drugi otpuštaju, Alibaba zapošljava 15.000 radnika
Alibaba Group Holding saopštila je da planira da zaposli 15.000 ljudi ove godine, demantujući tako pisanja da kineska tehnološka kompanija otpušta zaposlene.
26.05.2023
Oracle dostigao rekord na krilima euforije zbog AI-ja i oblaka
Vrednost Oracle Corp. skočila je na rekordno visok nivo.
13.06.2023
Najvrednija azijska kompanija ponovo vrednija od 500 milijardi dolara
Najvrednija azijska kompanija napredovala je za više od tri odsto u utorak.
13.06.2023
Da li će vas na poslu zameniti avatar? Možda, ali ne uskoro
Digitalni klonovi - avatari - otvaraju novi svet mogućnosti, ali oni takođe postavljaju mnoštvo etičkih pitanja.
02.06.2023
Kompanije koje kroz AI donesu vrednost ekstremno će profitirati
AI će napraviti preokret u svim industrijama generalno, nezavisno od delatnosti.
02.06.2023
Istraživanje je ispitalo 63 slučaja upotrebe generativne veštačke inteligencije, tipa alata koji mogu da generišu sadržaj kao što su tekst ili slike na osnovu upita, u oko 850 zanimanja. U zavisnosti od toga kako je tehnologija usvojena i implementirana, povećanje produktivnosti moglo bi da se kreće između 0,1 odsto i 0,6 odsto u narednih 20 godina, pokazalo je istraživanje.
"Poslovni lideri moraju da shvate koje aktivnosti se mogu promeniti i kako to žele da preispitaju“, rekla je Yee. "To je izbor rukovodstva, a takođe je i izvršenje."
Transformacija će izvršiti pritisak na radnu snagu, posebno na radnike znanja sa višim platama za čije se aktivnosti "ranije smatralo da su relativno imune na automatizaciju", navodi se u izveštaju.
Pre nekoliko godina, McKinsey je procenio da je oko pola radnih sati širom sveta potrošeno na zadatke koji se mogu automatizovati. Sada podiže procenu na čak 60-70 odsto. Zaposleni bi mogli da otkriju da im je vreme preraspoređeno - ili da im poslovi nestaju. "Radnicima će biti potrebna podrška u učenju novih veština", navodi se u izveštaju. "Neki će promeniti zanimanje."
Brze promene
Oko 75 odsto potencijalne vrednosti od primenjene generativne veštačke inteligencije doći će u četiri poslovne funkcije: rad sa kupcima, marketing i prodaja, softverski inženjering i istraživanje i razvoj.
Samo banke bi mogle da generišu dodatnih 200-340 milijardi dolara od povećane produktivnosti, navodi se u izveštaju, budući da nova tehnologija poboljšava zadovoljstvo klijenata, pomaže u donošenju odluka i umanjuje prevare kroz bolji nadzor. To bi bilo jednako skoku operativnog profita od negde između devet i 15 odsto.
U istraživanju i razvoju proizvoda, tehnologija bi mogla da poveća produktivnost od 10 do 15odsto, ističe McKinsey. Navodi se primer nauke o životu i hemijske industrije, gde AI može brže da generiše potencijalne molekule, ubrzavajući proces razvoja novih lekova i materijala. To bi moglo doneti čak 25 odsto više profita za farmaceutske kompanije i proizvođače medicinskih proizvoda.
I sve se brzo razvija. Ranija istraživanja kompanije sugerisala su da će 2027. biti prva godina kada će tehnologija veštačke inteligencije biti u stanju da parira performansama tipičnog čoveka u zadacima koji uključuju "razumevanje prirodnog jezika". Sada, McKinsey računa da će se to dogoditi ove godine.
Usvajanje automatizacije će biti brže u razvijenim privredama, gde će veće plate to učiniti izvodljivim ranije, nego u siromašnijim – i uticaće mnogo više na kancelarijski rad nego na fizičke zadatke.
U tom pogledu, ovo je suprotno velikim tehnološkim nadogradnjama iz prošlosti, koje su često dolazile na račun zanimanja u kojima su radnici imali niže obrazovne kvalifikacije i bili manje plaćeni. Mnogi su obavljali fizičke zadatke – poput britanskih tekstilnih radnika koji su uništavali nove tekstilne mašine koje štede troškove, što je pokret koji je postao poznat kao Luditi.
Nasuprot tome, nova smena će "dovesti u pitanje sticanje višegodišnjih diploma", navodi McKinsey.
Projekcije McKinseya o sastavu radne snage su u skladu sa radnim dokumentom Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja koji su ovog meseca objavili stručnjaci sa Columbia Business School, Univerziteta Maryland, Univerziteta California u Berkliju i AI for Good.
Ta studija je takođe predvidela značajnu reorganizaciju rada. "Investicije u veštačku inteligenciju su povezane sa izravnavanjem hijerarhijske strukture firmi, sa značajnim povećanjem udela radnika na nižem nivou i smanjenjem udela radnika na srednjim i višim pozicijama", navodi se u studiji.