.webp){kind=icon}
Prolazi vreme u kom svako ima opis svog radnog mesta i radi samo ono što spada u taj posao, zaključak je istraživanja koje je sprovela konsultantska kuća Deloitte. Međutim, iako većina poslodavaca veruje da je potrebno prilagoditi model poslovanja, manje od četvrtine je spremno za konkretne promene.
Sve manje ispitanika, tj. 19 odsto poslodavaca i 23 odsto zaposlenih veruje da bi hijerarhijska struktura trebalo da ostane osnova organizacije kompanija, kao što je većinski slučaj danas. Naime, ona se već poprilično izgubila jer sve više ljudi radi na projektima i u timovima koji se ne definišu na taj način, navode iz kompanije koja spada u "Veliku četvorku".
"Iako su radna mesta i dalje primarni način na koji definišemo rad, ona nisu i jedini. Stroge definicije radnih mesta mogu ograničiti sposobnost organizacija da budu agilne i inovativne u uslovima promena sa kojima se suočavaju", navodi Nadežda Nedić, rukovodilac u sektoru za menadžment konsalting kompanije Deloitte. "Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere."
Ali to nije sve. Uprkos tome što 87 odsto ispitanika smatra da je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije, samo njih 24 odsto vidi svoju organizaciju kao u velikoj meri spremnu za takve promene. Pritom, 59 odsto je izjavilo da će tek u narednom periodu razmišljati o preoblikovanju modela rada.
Depositphotos
Pandemija kovida zauvek je promenila rad, ali se sa završetkom opasnosti po javno zdravlje mnogo zaposlenih vratilo u kancelarije, makar i u okviru hibridnog modela rada. Dokaz toga viđen je još prošle godine kada je opala prodaja platforme za pozive preko interneta Zoom, koja je doživela procvat u doba pandemije. Akcije te kompanije skočile su za neverovatnih 727 odsto od januara 2020. godine do najviše cene iz oktobra iste godine, ali se trenutno nalaze veoma blizu vrednosti iz tog januara od pre tri godine.
Bloomberg Chartmaker
Promene koje se vide na terenu uključuju smanjenje kancelarijskog prostora, uvođenje principa da nema svaki zaposleni svoj sto kao i osmišljavanje načina da se privole zaposleni da dođu na posao. Međutim, istraživanje Deloittea pokazuje da će se o nekim promenama tek govoriti.
Zadovoljstvo na poslu
Mi danas govorimo o jednom veoma važnom konceptu za modernog radnika, tj. zaposlenog. "Vidite, zadovoljstvo poslom i pozitivnog radnog okruženja samo su oko sto godina stari", napominje u svom komentaru za Bloomberg Stephen Mihm.
"Verovanje da posao mora biti zadovoljavajući je izrazito deo moderne uobraženosti. Na kraju krajeva, srednjovekovni seljaci se nisu pitali da li je lopatanje pometa i mlaćenje žita zadovoljavajuće. U stvari, ideja da posao treba da isplati emocionalne dividende - a ne samo račune - većini bi se pre 20. veka činila čudnom", tvrdi on, ali dodaje da je kroz ceo 20. vek niz događaja doveo do toga da verujemo da je potrebno da budemo zadovoljni na poslu.
Upravo zbog te tendencije većina upravnih odbora i direktora ukazuje na to da su upravljanje ljudima i novčanim tokom dve najvažnije stvari za njih, pokazuje istraživanje.
Premda, dva od pet pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima, navode iz kompanije Deloitte. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.
"Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke", dodaje Nedić. "Kako bi kompanije bile uspešne u takvim odnosima na tržištu rada, trebalo bi da postepeno menjaju model rada. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka."
