Životni izazovi poput finansijskog pritiska ili stresa štetni su za zdravlje čoveka jednako kao i događaji poput gubitka voljene osobe, bolesti ili razvoda, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika UCL Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu.
Stres izazvan finansijama najštetniji je za zdravlje i opštu dobrobit pojedinca, a ubrzava proces starenja, utiče na biomarkere zdravlja i snažno deluje na mentalno zdravlje u odnosu na posledice tugovanja zbog nekih drugih životnih situacija, stoji u studiji koja je objavljena u časopisu Brain, Behavior and Immunity.
Komunikacija između našeg imunološkog, nervnog i endokrinološkog sistema nužna je za održavanje dobrog zdravlja. Poremećaj ovih procesa povezan je s raznim mentalnim i telesnim bolestima, od bolesti srca do depresije i šizofrenije.
Opširnije
Za Generaciju Z klimatske promene glavni uzrok lošeg mentalnog zdravlja
Novo istraživanje Instituta za zdravlje McKinsey otkriva da je mentalno zdravlje generacije Z u Evropi na nižem nivou nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama, pa čak i sa milenijalcima.
30.10.2022
Previše razmišljanja može dovesti do mentalnog izgaranja
Mozak se umorom bori protiv preterane misaone aktivnosti koja mu narušava integritet, smatraju francuski naučnici.
14.08.2022
Kada se osoba nađe u stresnoj situaciji, aktiviraju se signali između imunološkog, nervnog i endokrinološkog sistema koji podstiču fiziološke promene, kao i promene u ponašanju.
Istraživači su analizirali koncentracije četiri biomarkera u krvi gotovo 5.000 ljudi starijih od 50 godina. Tim je koristio sofisticiranu statističku tehniku, analizu latentnih profila, kako bi identifikovao grupe aktivnosti biomarkera. Identifikovane su tri grupe koje su označene kao niski rizik za zdravlje, umereni rizik i visoki rizik. Potom su istražili kako bi ranija izloženost stresnim okolnostima mogla da utiče na verovatnoću da ljudi budu u visokorizičnoj grupi.
Studija je otkrila da je kod učesnika u istraživanju koji su bili pod stresom samo zbog finansijske situacije uočena 60 posto veća verovatnoća da nakon četiri godine razviju visokorizičan zdravstveni profil. U slučaju svake dodatne stresne situacije, poput razvoda, ta je verovatnoća skočila za dodatnih 19 odsto.
Uočena veza zadržala se bez obzira na genetiku, socioekonomske faktore, dob ili pol učesnika ili njihov način života.
Studija je pokazala i da su finansijski stres, težak gubitak i dugotrajna bolest najsnažnije uticali na promene u imunim i neuroendokrinim biomarkerima, što ukazuje na kontinuiran fizički učinak hroničnog stresa.
Istraživači su otkrili da je finansijski stres najviše štetan za biološko zdravlje, a razlog tome je što ovaj oblik stresa može prodirati u mnoge aspekte naših života, dovodeći do porodičnih sukoba, društvene isključenosti, pa čak i gladi ili gubitka krova nad glavom.