Kako su Dimon i Yellen dogovorili spas First Republica

Izvršni direktor JPMorgana Jamie Dimon i ministarka finansija Sjedinjenih Američkih Država Janet Yellen razgovarali su u utorak, kada je ona iznela ideju: šta kada bi najveće nacionalne banke pohranile milijarde dolara u First Republic Bank, banku koja je takođe krenula ka kolapsu pod pritiskom panike štediša?

Dimon je bio spreman da prihvati ideju i ubrzo je nazvao čelnike tri druge velike banke - Bank of America, Citigroup i Wells Fargo.

Celog meseca najveće banke dobijale su depozite nervoznih klijenata manjih banaka, a sada bi ti divovi deo svog novca položili u banku u problemima iz San Franciska u nameri da spreče veću krizu.

Bloomberg

 

Posle dva dana žustrih telefonskih poziva, sastanaka i uveravanja, šefovi 11 banaka pristali su da deponuju 30 milijardi dolara u First Republicu, uz obećanje da će tamo držati novac najmanje 120 dana.

Nadaju se da je to dovoljno da se spase First Republic - poznat po poslovanju s bogatim menadžerima u tehnološkom sektoru - ili barem dobije dovoljno vremena kako bi se pronašlo drugo rešenje kao što je prodaja.

Ovo je najnovija mera kojima vlast pokušava da sanira posledice panike.

Pokušaj koji predvodi Dimon podseća na scenario iz 1907. godine kada je J. Pierpont Morgan, tvorac banke koju sada vodi Dimon, okupio finansijere s Wall Streeta u privatnoj biblioteci kako bi ih uverio da podupru Trust Company of America, banku u problemima kod koje je bilo potrebno zaustaviti odliv klijenata kako bi se spasao čitav bankarski sektor.

Bloomberg

 

Jak razlog zbog kog su tada bankari priskočili u pomoć bilo je to što američka vlast nije imala mnogo mogućnosti. Kasnije su stvorene Federalne rezerve (Fed). Ovog puta regulator je već počeo da nadzire šta se događa s First Republicom.

"Ako upali, to je pogodak dve muve jednim udarcem", rekao je Todd Baker, stručnjak sa Univerziteta Kolumbija. Velike banke su već postale izložene kritici zbog preuzimanja depozita malih banaka, a sada mogu da pokažu da su deo rešenja kako bi administracija Joea Bidena imala jednu brigu manje u problemima koji su nastupili u bankarskom sektoru, dodao je.

Regulatori su takođe odradili deo posla umirujući štediše obećanjem da će u celosti isplatiti neosigurane depozite nakon propasti Silicon Valley Banka i Signature Banka. Fed je takođe na raspolaganje stavio određene finansijske mogućnosti kako bi pomogao drugim bankama da se nose s mogućim zahtevima za povlačenjem novca.

Ipak, zasad ne postoji garancija da će sve to funkcionisati, odnosno još ima znakova da se napetosti u finansijskom sistemu nisu smirile.

Rano u četvrtak u Cirihu, Švajcarska narodna banka ponudila je banci Credit Suisse spas od 54 milijarde dolara za likvidnost kako bi firma ostala u poslu dok pokušava da revidira poslovanje.

Kasnije tog dana, Fed je objavio podatke koji pokazuju koliko banke koriste njegovu pomoć.

Naime, banke su u nedelji do 15. marta zatražile likvidnosnu podršku iz sistema Feda u vrednosti od 164,8 milijardi dolara, a dosadašnji je rekord bio 111 milijardi dolara iz vremena finansijske krize 2008. godine.

First Republic je objavio da je u periodu od 10. do 15. marta njegovo pozajmljivanje od Feda variralo između 20 i 109 milijardi dolara. Ta objava je banci srušila cenu akcija.

Imajući u vidu gužvu protekle sedmice, većina velikih američkih banaka bila je voljna da pokaže svoj interes da se uključi, prema navodima ljudi koji su opisali razgovore iza scene, a koji su tražili da ne budu imenovani.

Yellen je razgovarala o toj ideji sa visokim zvaničnicima, uključujući predsedavajućeg Feda Jeromea Powella i predsednika Federalne korporacije za osiguranje depozita Martina Gruenberga.

Nalet telefonskih poziva među bankarima nastavio je da se širi u sredu kako je sve više firmi pristalo da se pridruži grupi. Ipak, za neke izvršne direktore je bilo potrebno i nagovaranje, budući da su dovodili u pitanje neophodnost spasavanja ili stav da je to dovoljno da bi odradilo posao. Yellen je sa nekima razgovarala direktno, držeći u toku i šefa osoblja Bele kuće Jeffa Zientsa i direktora Nacionalnog ekonomskog saveta Laela Brainarda.

Do četvrtka, veći deo grupe se formirao. Moguće je da su neki kasno pozvani ili da im je samo trebalo više vremena da dobiju interna odobrenja. Goldman Sachs je bio među nekoliko poslednjih.

Još jedan poziv u četvrtak ujutro između regulatora i izvršnih direktora pomogao je da se plan finalizira.

"Podrška grupe velikih banaka je vrlo dobrodošla i pokazuje otpornost bankarskog sistema", poručili su u zajedničkom saopštenju Yellen, Powell, Grueberg i vršilac dužnosti kontrolora valute Michael Hsu.

Ipak nisu svi uvereni da je to dobra ideja. Milijarder i investitor Bill Ackman smatra da je potez loš, jer daje lažni osećaj poverenja. On je pozvao vlast da proglasi privremene garancije za sve bankovne depozite, budući da je "prevaziđena tačka u kojoj privatni sektor sam može da reši problem".

Banke i iznosi kojima su pojedinačno doprinele
JPMorgan, BofA, Citi, Wells Fargo	5 milijardi dolara
Goldman Sachs, Morgan Stanley	2,5 milijardi dolara
PNC, BNY Mellon, Truist, U.S. Bancorp, State Street	1 milijarda dolara

Plan spasavanja liči na onaj iz 1998. godine kako bi se iz nevolja izvukao Long Term Capital Management bez korišćenja javnog novca, nakon što je taj hedž fond napravio jako loše finansijske procene. Tada je upumpano 3,65 milijardi dolara novca Merrill Lyncha, Goldman Sachsa i desetak drugih banaka koje su pristale na akciju spasavanja kako bi sprečili kolaps na finansijskom tržištu.

I u ovom slučaju banke smatraju da je spasavanje First Republica u njihovom interesu kako bi se zaustavilo širenje panike.

"Sada bankovni sistem nastoji da se pobrine za samog sebe", kazao je bivši advokat Federalne korporacije za osiguranje depozita Todd Phillips.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar