.webp){kind=icon}
-orig.jpeg)
Jednim evrom ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) ne može se kupiti ista količina proizvoda i usluga u različitim zemljama, pa se moraju uzeti u obzir razlike u kupovnoj moći. Konkretno, usluge koje se pružaju isključivo lokalno i snažno su povezane s troškovima lokalnih troškova. Budući da ekonomski slabije zemlje imaju niže cene lokalnih usluga, BDP po stanovniku izračunat prema paritetu kupovne moći veći je od nominalnog BDP-a po stanovniku.
Potražili smo dostupne podatke o kretanju BDP-a u tekućim cenama po paritetu kupovne moći za Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, EU, Nemačku i SAD od 1992. do 2021, a dodali smo i prognoze do 2027. godine, koje objavljuje Svetska banka ili Međunarodni monetarni fond (MMF). I - šta smo saznali?
Nemačka i SAD su daleko, daleko
Kupovna moć nemačke ekonomije je prema prošlogodišnjim podacima bila na 120 odsto proseka EU, dok je kupovna moć američke ekonomije na 142 odsto EU proseka. Kad to vidimo, ne treba nas čuditi zašto je američki potrošač i dalje jedan od glavnih ekonomskih motora sveta.
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je najbliža proseku EU sa 76 odsto, zatim Hrvatska koja doseže 68 odsto nivoa EU, a slede Srbija (44 odsto), Makedonija (37 odsto) i Bosna i Hercegovina (33 odsto).
Srbija je tek od početka milenijuma uhvatila ritam
Iako u odnosu na prosek EU, Srbija znatno zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom, potrebno je uzeti u obzir startnu poziciju. Prvi podaci dostupni u bazi MMF-a odnose se na 2000. godinu. Tada je srpski BDP prema paritetu kupovne moći iznosio samo 26 odsto proseka EU i na nižem nivou od makedonskog (29 odsto). Srbija je do prošle godine porasla za 18 procentnih bodova, najviše u istom razdoblju među svim zemljama bivše Jugoslavije.
Na grafikonu možete videti kretanje nivoa BDP-a po stanovniku prema paritetu kupovne moći u evrima po pojedinim godinama za pojedine zemlje.
Pred Slovenijom zadnja decenija približavanja EU
Slovenski BDP po stanovniku prošle je godine iznosio 76 odsto od proseka EU, ali ako podatke upoređujemo uzimajući u obzir BDP po stanovniku prema paritetu kupovne moći, Slovenija je već dosegla oko 90 odsto proseka EU. Stanovništvo i poslovni subjekti po kupovnoj moći više nisu toliko daleko od EU. Ako se osvrnemo na 1992. godinu, odnosno vreme neposredno nakon osamostaljenja Slovenije, za koje su dostupni prvi podaci MMF-a i Svetske banke, paritet kupovne moći Slovenije bio je nešto iznad 60 odsto proseka EU. Do prošle godine uspela je premostiti najveći deo jaza u kupovnoj moći u odnosu na EU. Apsolutni nivo BDP-a po stanovniku merena paritetom kupovne moći u tekućim cenama porasla je sa 8.580 evra na 37.367 evra, odnosno više od tri puta.
Pitanje je kako će se Slovenija snaći u ulozi zrelije ekonomije. U poslednjem razdoblju svake godine se razlika u nivou BDP-a po stanovniku u odnosu na EU prema kupovnoj moći zatvara za okrugli procentni bod, pa se Slovenija može nadati da će po tom kriterijumu najverovatnije doseći prosek u sledećoj deceniji.
Vreme je da Hrvatska unovči asa iz rukava
Devedesetih su ostale zemlje Jugoslavije bile u znatno lošijoj startnoj poziciji od Slovenije. Najbliža Sloveniji bila je Hrvatska, koja je te daleke 1992. dosegla 47 odsto prosečnog BDP-a po stanovniku EU prilagođenog paritetu kupovne moći. Od tada Hrvatska održava sličan tempo nominalnog rasta BDP-a po stanovniku prilagođenog kupovnoj moći, odnosno 5,23 odsto prosečnog rasta u evrima, a Slovenija 5,2 odsto. Odnos dva suseda nije se bitnije promenio, ali su oba primetno smanjila zaostatak u odnosu na prosek EU.
Ipak, čini se da Hrvatska, koja od nove godine uvodi evro, a 2024. želi ući i u šengenski prostor, ima dva asa u rukavu. Slovenija je bila u sličnoj poziciji 2007. godine.
BiH je za petama Severnoj Makedoniji, koja sporo napreduje
Prvi dostupni podaci u bazi podataka za BiH su iz 1996. godine i stavljaju je na samo 15 odsto proseka EU. Razlog ovako niskog procenta leži u činjenici da je BiH od 1992. do 1995. godine bila zahvaćena ratom, kada ekonomija nije funkcionisala.
Iako je bosanskohercegovačka ekonomija u tom razdoblju uspela da napravi veliki napredak, još uvek je tek oko trećine proseka EU. Ipak, BiH se osetno približila Severnoj Makedoniji, koja je 1992. godine bila na 34 odsto proseka EU, a prošlu godinu je završila na 37 odsto proseka EU. S ove tačke gledišta, Makedonija je najveći dužnik, čiji se BDP prilagođen kupovnoj moći tek neznatno približio proseku BDP-a.
Prognoze predviđaju jedan do 2,4 procentna boda veći rast od EU
Kakve su prognoze Međunarodnog monetarnog fonda u sledećih četiri do pet godina o rastu BDP-a prilagođenom svakoj kupovnoj moći i gde se zemlje mogu kotirati u odnosu na prosek EU?
Najbržu stopu rasta nominalnog BDP-a po stanovniku prema paritetu kupovne moći u evrima i time približavanje EU u navedenim razdobljima predviđa za Srbiju, koja će porasti 7,1 odsto, zatim Severnu Makedoniju, čiji će rast biti 6,2 odsto, a na trećem mestu je Hrvatska sa šest odsto prosečnog godišnjeg rasta u evrima. Na četvrtom mestu je BiH sa rastom od 5,8 odsto i poslednja je Slovenija sa rastom od 5,7 odsto.
Prema procenama MMF-a, Slovenija bi 2027. prema kupovnoj moći trebala doseći 96 odsto prosečnog BDP-a po glavi stanovnika EU, Hrvatska 73 odsto, Srbija 51 odsto, a BiH 35 procenata. U istom razdoblju prosečni BDP po stanovniku prema kupovnoj moći na području EU trebalo bi da ima godišnju stopu rasta od 4,7 odsto. Za Severnu Makedoniju podaci idu samo do 2026. godine, kada bi trebalo dostići 39 odsto proseka EU.
