Region

Srbija jedina u regionu sa budžetskim suficitom, ali i rastom rashoda

Autor: Igor Ilić

19. septembar 2022, 08:00

Ovogodišnji budžetski rezultat bolji od prošlogodišnjeg zbog rasta poreskih prihoda

Sve ključne vrste poreskih prihoda rastu

Najveći porast prihoda u Adria regiji zabeležila Srbija

Srbija jedina u regionu sa budžetskim suficitom, ali i rastom rashoda

Depositphotos

Igor Ilić

Iako je u prvoj polovini ove godine u  zemljama Adria regije jasno uočljiv napredak u javnim finansijama u odnosu na isto razdoblje prošle godine, u nastavku godine može se očekivati pogoršanje budžetske dinamike zbog usporavanja lične potrošnje  i mera vlada kako bi se ublažili učinci visokih cena energije na građane i privredu, ističe se u oceni analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima budžetski suficit ove godine. U prvih sedam meseci čak je ostvarila budžetski suficit od 11,4 miliona evra. S druge strane, Slovenija je u istom periodu ove godine ima budžetski deficit od 350 miliona evra, što je za 82 odsto bolji rezultat nego u istom razdoblju u prethodnoj godini. Hrvatska je u prvih šest meseci deficit spustila za 64 odsto, na 464 miliona evra.

Naravno, bolji fiskalni učinak nije rezultat smanjenja potrošnje, već većih prihoda, i to onih poreskih.  Najveći porast budžetskih prihoda na godišnjem nivou imala je Srbija od 18 odsto, a slede Severna Makedonija s 14 odsto, Slovenija s 12 i Hrvatska od sedam odsto.

Sve ključne vrste poreskih prihoda zabeležile su rast, što uključuje porez na dodatu vrednost, porez na dohodak, korporativni porez te carinu. U segmentu poreza na dodatu vrednost, zbog rasta inflacije i veće ekonomske aktivnosti, prihodi su u Srbiji bili veći 25 odsto, u Bosni i Hercegovini 22 odsto, Severnoj Makedoniji 20 odsto, Sloveniji 19 odsto i Hrvatskoj 18 odsto. Dodatni je faktor u Hrvatskoj bila uspešna turistička sezona.

S druge pak strane budžetska potrošnja u zemljama Adria regije uglavnom je ove godine ostala na nivou onoga što se događalo u istom periodu 2021. godine uz izuzetak Srbije, u kojoj su, zbog rasta plata i socijalnih davanja, rashodi porasli za 12 odsto na godišnjem nivou.

U nastavku godine slika će se promeniti jer se raspoloženje potrošača pogoršava usled inflacije, a vlade će uložiti više novca u mere pomoći zbog visokih cena energije. U Hrvatskoj postoji još i dodatan jednokratan trošak od 230 miliona evra kao posledica spora s MOL-om oko Ine.

Predviđanje analitičkog tima Bloomberg Adrije je da bi budžetski deficiti u zemljama Adria regiona mogli ove godine da iznose otprilike polovinu deficita koji je postojao u 2021. godini.

Za 2023. se pak očekuju nešto veći budžetski deficiti nego ove godine zbog daljeg slabljenja privredne aktivnosti, što umanjuje poreske prihode, celogodišnji učinak državnih subvencija zbog rasta cena energije te, što je stalna boljka na ovim prostorima, izostanka kvalitetnih reformi u javnim finansijama.

Dobra je, međutim, vest što trenutne tendencije u javnim finansijama zemalja Adria regije uglavnom prate ono što se događa u zemljama Evropske unije u smislu dinamike poreskih prihoda i reakcija na energetsku krizu. Zbog toga svetski investitori neće cepidlačiti i gledati na budžetska kretanja u Adria regionu kao na nešto previše različito od opštih tendencija.

Rast cena zaduženja na svetskom nivou odraziće se na spredove državnih obveznica zemalja Adria regiona, a kako nema nekih većih potreba za zaduživanjem do kraja godine, verovatno će pojedine zemlje gledati da li će se ukazati neka povoljna mogućnost zaduživanja unapred za finansiranje troškova u narednoj godini.

 

Sve vesti iz rubrike Analiza

Delta Holding
Kompanije

Delta Holding

Članice Delta Holdinga bave se agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina i razvojem novih tehnologija.

13.06.2022

Analiza

sve vesti iz rubrike Analiza