.webp){kind=icon}
U osmominutnom govoru prošle nedelje, koji je izazvao pad na berzama, predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell ponovio je izjavu o važnosti suzbijanja rasta potrošačkih cena: "Teret visoke inflacije najviše pada na one koji su najmanje u stanju da ga podnesu."
Ipak, Realtime Inequality, platforma koja prati rast plata, pruža detaljnu sliku o poziciji na kojoj se danas nalaze američka domaćinstva koja pripadaju grupi "donjih 50 procenata". Ta grupa, koju sačinjavaju domaćinstva koja su pre pandemije imala 166.000 dolara ili manje, sada zauzimaju najjaču finansijsku poziciju, relativno gledano.
Kolektivno bogatstvo ove grupe se povećalo za 2,8 odsto u prvih šest meseci ove godine nakon uračunavanja efekata inflacije, prema podacima pomenute platforme za praćenje koju su razvili ekonomisti sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju. Nasuprot tome, bogatstvo američkih domaćinstva u "središnjih 40 odsto" opalo je za 4,9 odsto, dok je najbogatijih jedan odsto Amerikanaca, koji su najviše bili izloženi uticaju "bear" tržišta, izgubili više od 10 odsto.
Radnička klasa u Americi podstaknuta je velikim povećanjem plata, a stopa nezaposlenosti je najniža u prethodnih nekoliko decenija. Prihod pripadnika siromašnije polovine povećao se za 1,3 odsto nakon uračunavanja efekata inflacije u prvoj polovini 2022. godine, dok je prihod pripadnika "središnjih 40 odsto" opao za 0,2 odsto. Od aprila 2020. godine, realni rast prihoda siromašnije polovine SAD od oko 45 odsto udvostručio je tempo širom zemlje.
"Izvanredan trend rasta prihoda radničke klase, koji je zabeležen od početka oporavka od pandemije, nastavlja se i prekida decenijsku stagnaciju prihoda", izjavio je Gabriel Zucman, jedan od ekonomista koji je učestvovao u stvaranju platforme Realtime Inequality. "Iako ukupna privreda usporava, ona i dalje donosi velike zarade radničkoj klasi."
Međutim, nedavni dobici predstavljaju samo jedan korak ka ublažavanju nejednakosti. Prihod pripadnika "donjih 50 odsto" čini samo 1,2 odsto ukupnog bogatstva zemlje. Pripadnici "gornjeg jednog procenta" kontrolišu oko 35 odsto, što je udeo koji je u protekle četiri decenije uglavnom beležio rast.
Usled pada akcija, hlađenja tržišta nekretnina i pojačanog straha od recesije, 2022. godina je bila teška za mnoge Amerikance.
Najpre, pogoršava se "penzijska kriza". Ovogodišnja previranja na tržištu rezultirala su gubitkom od oko 3,4 biliona dolara iz penzijskog plana 401(k), kao i sa individualnih penzijskih računa (IRA) u prvoj polovini godine, izjavila je Alicia Munnel, direktorka Centra za istraživanje penzija sa bostonskog koledža.
Pored toga, potrošači širom zemlje sve više koriste kreditne kartice kako bi mogli da nastave da troše, a to je dovelo do porasta depozita od 46 milijardi dolara u drugom kvartalu 2022. godine. Povećanje od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu bio je najveći skok dugovanja u poslednjih 20 godina, navodi se u studiji njujorškog Feda.
Pored toga što u drugom kvartalu 2022. godine nije bilo gotovo nikakvog rasta prihoda, srednju klasu SAD-a takođe je pogodilo usporavanje na tržištu nekretnina. Usled previranja na tržištu nekretnina, glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics, Mark Zandi izjavio je za Fortune da predviđa pad cena nekretnina za oko pet odsto u narednoj godini i do 10 odsto ako zemlja uđe u recesiju.
To čini povećanje plata ključnom komponentom rasta bogatstva domaćinstva do sada ove godine, od kojih profitiraju oni koji su iskoristili "pregrejano" tržište rada.
"Pripadnici donje polovine i nisko plaćeni radnici ostvarili su najveći profit, a oni koji su promenili posao na tržištu rada niskih zarada dobili su još više", rekao je John Robertson, ekonomista iz Feda koji upravlja platformom za praćenje rasta plata u Atlanti.
