.webp){kind=icon}
Centralne banke u regionu, čije su ekonomije najviše zavisne od onih iz Evrope, ali i od finansijskih odluka SAD, u narednim nedeljama će verovatno morati da dodatno reaguju na svojim tržištima, jer će hitne odluke iz ovih centralnih banaka delovati na monetarne sisteme balkanskih zemalja.
Ekonomisti očekuju povećanje od Feda za 75 baznih poena u sredu, najveće od 1994. Delovi američke krive prinosa ostaju obrnuti, signalizirajući zabrinutost da će restriktivna monetarna politika dovesti do ekonomskog pada.
Evro je ojačao nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da će upravni savet održati hitan sastanak u sredu na kojem će razgovarati o trenutnim tržišnim uslovima.
“Kod većine ostalih spomenutih regionalnih zemalja primarnu ulogu za održavanje stabilnosti cena te sveukupnog finansijskog sistema predstavlja nivo kursa. Crna Gora već koristi evro, dok Severna Makedonija te BiH imaju defakto fiksiran kurs u odnosu na evro već godinama. Srbija i Hrvatska, premda službeno imaju režim slobodno plivajućeg kursa, u praksi održavaju kurs unutar vrlo uskog raspona putem deviznih intervencija. Rast kamata u tzv. ‘core’ zemljama već se sada oseti u širenju (spread) periferije u odnosu na 'core' zemlje, odnosno pooštrenim uslovima finansiranja", kaže Mate Jelić, analitičar iz Erste banke.
Narodna banka Srbije (NBS) već je od početka godine prodala 2.195 miliona evra da bi održala kurs na stabilnom nivou, dok je takođe povećala referetnu kamatnu stopu na 2,5 odsto. Inflacija beleži rast, ali se čini da je zasad ostala u okvirima revidirane projekcije NBS iz maja, da će vrh talasa dostići u julu ove godine. Međugodišnja bazna inflacija, koja se računa isključivanjem hrane, energije, alkohola i cigareta iz ukupnog indeksa potrošačkih cena, u maju je iznosila 6,3 odsto. U odnosu na april, to je rast od jedan odsto.
Bloomberg
Nastavak takve tendencije bi mogao da ukaže na nešto snažnije prelivanje troškovnih pritisaka u odnosu na prvo tromesečje, navela je centralna banka.
I u Zagrebu je 7. juna guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić revidirao procene rasta inflacije nagore za ovu godinu. Kako je najavljeno, inflacija u Hrvatskoj ove bi godine mogla iznositi oko devet odsto, izjavio je u utorak guverner, istakavši da su posebno izraženi pritisci na cene hrane.
Ranija prognoza HNB-a za ovogodišnju prosečnu inflaciju na godišnjem nivou, objavljena u aprilu, iznosila je 5,2 odsto. Vujčić je naglasio i da HNB dosad nije zaoštravao monetarnu politiku jer je na putu prema evrozoni. Još je ranije to objasnio činjenicom što je referentna kamatna stopa u Hrvatskoj na nuli, a u evrozoni na -0,5 odsto. Međutim, nedavni ulazak u evrozonu, po njegovim rečima, već ima pozitivne efekte na hrvatsku privredu, jer je cena zaduživanja u Hrvatskoj porasla znatno manje no u državama koje nisu u evrozoni.
"S obzirom na snažan energetski šok, većina vlada zemalja regije pruža na određeni način subvencije preduzećima te stanovništvu, delujući tako anticiklički, no istovremeni rast kamata sužava im fiskalni prostor koji je već ozbiljno nagrižen tokom pandemije. S obzirom na strelovit rast cena širom sveta, izgledno je kako će se nastaviti postepeno stezanje monetarnih politika, kako vodećih svetskih centralnih banaka, tako i regionalnih. Ipak, konsenzus većine analitičara zasad je kako se radi o usporavanju rasta, pri čemu bi trebalo da većina zemalja ipak izbegne recesijska kretanja", objašnjava Jelić u izjavi za Bloomberg Adria.
