Srbija je održala izbore u aprilu ove godine, ali osim prve sednice u Beogradu, svi ostali nivoi vlasti nisu konstituisani. Još uvek je nejasno koliko i čega je opozicija dobila kada se pogledaju rezultati, a s obzirom na odsustvo reakcija o bitnim pitanjima, koliko, čega i ko će dobiti iz političkog dogovora, zavisiće od dobrog ponašanja dok pregovori traju.
Kako analitičari očekuju, Srbija neće imati vlast pre jeseni, a odmah posle toga slede i novi izbori, pa se može reći da je opozicija na kolektivnom odmoru do tada.
Prošle nedelje Beograd je posetio i Olaf Scholz, nemački kancelar. Poseta na visokom državničkom nivou, sa najvećim privrednim partnerom Srbije iz Evrope, protekla je bez reakcija opozicije, koja je izostala i na početku nove nedelje. Opozicioni političari su redom odgovarali da su zauzeti, da nisu tu, da nemaju vremena, da su u drugim obavezama.
"To traje u Srbiji, samo su se pojedini izjasnili o ratu u Ukrajini i sankcijama. Opozicija se posle završenih izbora ne izjašnjava ni o jednoj bitnoj temi jer oni ne vide da su izgubili izbore i nadaju se pobedi na ponovljenim izborima. Oni čekaju da ne bi razočarali svoje birače, ali ko su onda njihovi birači? Isti ko i Vučićevi?", kaže psiholog i bivši opozicionar Žarko Korać u izjavi za Bloomberg Adria.
Prema njegovom viđenju situacije, opozicija misli da će se Aleksandar Vučić urušiti sam, da će se pod pritiskom Zapada i domaćih glasača skloniti sa vlasti, pa da oni preuzmu. "Mislim da im je procena pogrešna", dodaje bivši političar.
Jedna opoziciona opcija se izjašnjava
"Ne davimo Beograd" je jedina politička opcija koja je se izjasnila i na samom početku rata u Ukrajini osudila invaziju Rusije, kao što je i zauzela jasan stav kada su sankcije u pitanju. Ostale opozicione opcije su to uradile mnogo kasnije i dosta mlako osudile invaziju, a o pitanju sankcija se nisu ni izjašnjavale.
"Srbija se nalazi u političkom vakuumu u kojem je jedina institucija u zemlji Predsednik, koji kršeći ustavna ovlašćenja kupuje vreme. Za konstituisanje gradske skupštine čekao se poslednji dan zakonskog roka, parlament se nije oformio, a vladu ćemo, po svemu sudeći, imati na jesen, a mi živimo prelomni trenutak“, navodi Radomir Lazović iz "Ne davimo Beograd" i dodaje da je poseta Scholza veoma značajna.
U trenutku kada sve zemlje na svetu menjaju i zauzimaju nove pozicije, Srbija izgleda kao država na velikom školskom raspustu, a određivanje novog spoljnopolitičkog kursa nema ni u najavi. Zasad je država osudila u Savetu bezbednosti Ujedninjenih nacija inavaziju na Ukrajinu, naglo pokrenula intezivniju saradnju u oblasti energetike sa partnerima iz Evrope i SAD, ali i nastavila da neguje politiku neutralnosti. Ova vrsta politike se u trenutku velikih političkih izazova, kao što je rat u Ukrajini, pokazala kao klimava, te teška za sprovođenje u vremenima krize. Otuda verovatno i režim "stand-by" u srpskoj politici.
"Ovo je povoljno za političko mešetarenje, skrivene dilove i da Vučić trguje sa manjinskim partnerom za sastav vlade, a od tog dogovora će zavisiti i da li ćemo uvesti sankcije Rusiji. Očekujem da će se to odugovlačiti, a rat će potrajati. To sedenje na dve stolice ne može biti bez posledica", kaže Lazović. Po njegovim rečima, svi politički igrači na sceni imaju potpuno legitimno pravo da dogovaraju saradnju, ali da i to treba da se radi javno.
