Narodna banka Srbije (NBS) i udruženja potrošača u Srbiji saglasni su da je bankarski sektor neopravdano povećao cene svojih usluga i da time šteti ekonomiji u trenucima neizvesnosti. Međutim, banke kažu da njihovi troškovi rastu najviše zbog digitalizacije.
Banke imaju odgovornost u očuvanju stabilnosti finansijskog sistema i svojim potezima ne treba da ga ugrožavaju zbog kratkoročne dobiti, napomenula je NBS u saopštenju. Centralna banka ovim je želela da upozori banke da ne pritiskaju dodatno pravna lica i građane povećanjem cena u trenutku kada inflacija raste, a prognoze ekonomskog rasta su umanjene zbog krize izazvane ratom u Ukrajini i podsticajima u pandemijskim mesecima.
Udruženje banaka Srbije reklo je za Bloomberg Adriju da je do povećanja cena došlo samo u nekim bankama koje su težile izjednačavanju cena da tržištu. Osim toga, udruženje je objasnilo da su troškovi banaka porasli zbog unapređenja određenih proizvoda i usluga i zbog velikih ulaganja banaka u digitalizaciju. Pored toga, naglasili su i rast ostalih troškova banaka koji su vidljivi za sve na tržištu, poput rasta cena energenata, radne snage, zakupa poslovnog prostora, telekomunikacionih usluga i tako dalje.
U odgovoru za Bloomberg Adriju, druga najveća banka u Srbiji, OTP banka, posebno je naglasila da digitalizacija povećava određene troškove: "U skladu sa naporima Banke da se dodatno digitalizuje poslovanje i usluge, unapredi operativna efikasnost i korisničko iskustvo, OTP banka je uredno obavestila i najavila podizanje cena određenih proizvoda i usluga, a najveća promena se odnosi na papirne naloge za plaćanje u ekspoziturama".
Do sada je prenos novčanih sredstava papirnim nalogom koštao 0,95 odsto od iznosa naloga, najmanje 95 dinara, a OTP banka je najavila da će od prvog avgusta za tu uslugu naplaćivati 1,20 odsto od iznosa naloga ili najmanje 125 dinara. Maksimalna naknada za prenos novca papirnim nalogom se neće promeniti i ostaće 8.000 dinara.
Ova banka je dodala i da povećava svoj depozitni potencijal, u skladu sa pozivima NBS.
Međutim, digitalizacija i povećani troškovi ne bi trebalo da idu zajedno jer su istraživanja sprovedena u poslednjih 10 godina obećala da će elektronska plaćanja doneti inkluziju i niže troškove bankarskih usluga. U Nacionalnoj strategiji za mala plaćanja 2019 - 2024, koju je NBS razvila sa stranim partnerima, uključujući i Svetsku banku, istaknuto je: "Naš cilj je da se poboljšanjima na tržištu malih plaćanja građanima Srbije omogući veći broj mesta za obavljanje svakodnevnih transakcija na pristupačan i ekonomičan način, uz pružanje podrške ciljevima šire finansijske inkluzije i razvoja digitalne ekonomije."
Međutim, NBS je sada rekla da je utvrdila da je došlo do rasta profitabilnosti u bankarskom sektoru u Srbiji u odnosu na isti period prošle godine. Najveći uzrok rasta su veći prihodi od naknada i provizija.
"Uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, koristimo priliku da ukažemo da ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata banaka", iskazano je u saopštenju.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" saglasan je sa stavovima centralne banke i ocenjuje da su sve banke na tržištu visokoprofitabilne te da nema ekonomske računice za njihove poteze. Dodao je da je najveći deo povećanja naknada u bankama došao verovatno od povećanja cena održavanja računa pravnim licima, ali i od naplate usluga koje su ranije bile besplatne poput onlajn bankarstva - što je posebno vidljivo od početka pandemije virusa kovid 19, kada je i došlo do popularizacije plaćanja preko interneta. Međutim, Gavrilović je napomenuo da centralna banka nije dovoljno uradila time što je objavila saopštenje.
"NBS je tu da napravi zakonski okvir, a ne da moli banke da posluju fer. Fantomske usluge bi trebalo zabraniti", rekao je.
Nerevidirani podaci za prvi kvartal ove godine pokazuju da su neto prihodi po osnovu naknada i provizija znatno porasli kod svih najvećih aktera na tržištu. Postoje dva načina da dođe do povećanja ove stavke: povećanje broja klijenata, povećanje cena usluga postojećim klijentima – ili ono što je i najverovatnije u praksi – kombinacija ove dve stavke.
"Raiffeisen banka konstantno uvećava svoju klijentsku bazu i bazu depozita. Klijenti imaju poverenje u banku i percipiraju je kao sigurnu i stabilnu, te portfolio depozita beleži konstantan rast. Kada je reč o poskupljenjima, Raiffeisen banka nije menjala naknade za usluge fizičkim licima u poslednjoj godini", navode iz Raiffeisen banke za Bloomberg Adriju.
Bloomberg
Iako nije bilo povećanja za fizička lica, ova banka je prošle godine u martu prvo preduzetnicima ukinula troškove za hitne naloge za mobilno bankarstvo, da bi ih u julu uvela i počela da naplaćuje 40 dinara po transakciji.
Rast prihoda OTP banke delimično dolazi i od toga što se spojila sa Vojvođanskom bankom pre godinu dana, a banka je istakla da zbog spajanja OTP banke i Vojvođanske banke u prvom kvartalu 2021. godine, podaci nisu uporedivi.
Od ostalih najvećih banaka na tržištu, Banca Intesa se pozvala na Udruženje banaka Srbije, a Unicredit banka nije odgovorila na upit do objavljivanja.
Gavrilović napominje da je OTP banka povećala održavanje računa sa 200 dinara na 295 dinara mesečno. Takođe je dodao da je primećeno i nedavno povećanje cena kod Poštanske štedionice, ali da je to povećanje znatno manje.
Bloomberg
Udruženje banaka Srbije potvrdilo je da je došlo do povećanja naknada, ali samo u nekim bankama i da te banke 10 ili više godina pre toga nisu imale povećanja cena. "U pitanju je relativno manji broj banaka koje to čine pre svega u cilju približavanja i ujednačavanja svojih tarifa prosečnim tržišnim cenama. Iz tih razloga nije održiva teza pojedinih analitičara koji iznose neistine u javnosti da banke paušalno i bez ikakvih razloga i argumenata podižu cene svojih usluga", rekli su iz Udruženja banaka Srbije.
I dok je NBS iskoristila priliku da pozove na konkurenciju na tržištu bankarskih usluga, "Efektiva" ne očekuje da će veliki broj građana stvarno promeniti banku zbog poskupljenja, što bankama i odgovara jer im povećanje naknada omogućuje siguran dodatni prihod u vreme krize.
Do poskupljenja bankarskih usluga dolazi u trenutku velikog rasta potrošačkih cena u zemlji. U svom poslednjem izveštaju o inflaciji, NBS je prognozirala da rast cena može dostići i 10,5 odsto u letnjim mesecima, pošto je rast potrošačkih cena u aprilu dostigao 9,6 odsto. Međutim, centralni bankari u Srbiji veruju da će doći do smanjenja inflatornih kretanja u drugom delu godine. Isto tako, NBS je revidirala projekciju bruto domaćeg proizvoda naniže.
Narodna banka je već reagovala ove godine i tri puta povećala kamatne stope u pokušaju da skloni što više novca sa tržišta.
